Poetika nafte, krvi i tla
Kraj godine obično je period kada se svode računi i kada se prave liste najboljih ostvarenja u različitim oblastima popularne kulture. Što se tiče američke industrije zabave, 2024. ostaće, bez ikakve sumnje, upamćena kao godina u kojoj je vouk ideologija doživela potpuni krah. Svi oni filmovi i serije koji su imali naglašeni vouk senzibilitet i tematiku bili su nedvosmisleno odbačeni i ismejani od strane publike, iako su ih, po pravilu, pratile agresivne reklamne kampanje i kritički hvalospevi. Dizni je praktično bankrotirao gurajući svoje politički korektne verzije "Ratova zvezda" i igranih bajki koje su, u animiranom obliku i sa tradicionalnim vrednostima, izgradile bogatstvo i reputaciju studija, dok je "Netfliks" takođe pretrpeo brojne gubitke insistirajući na tome da se u baš svaku seriju i film mora na silu umetnuti poneka tamnoputa osoba ili problematika alternativne, kvir seksualnosti.
Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima možda neće, na čisto geopolitičkom planu, doneti onoliko promena koliko se neki optimistično nastrojeni analitičari kod nas nadaju, ali je u kulturnoj sferi jasan signal da progresivna identitetska politika gubi preimućstvo koje je prethodnih godina uživala.
Izbori su pokazali da je prosečnom američkom biraču daleko važnija cena benzina i osnovnih životnih namirnica nego krhka osećanja i duboko potisnuta trauma hrabrog transeksualnog sportiste koji se suočava sa predrasudama homofobične sredine.
Dokaz za to jeste i neočekivan uspeh serije "Lendmen" Tejlora Šeridana koja obara sve rekorde gledanosti na striming platformi Paramaunta. Dijalozi i scene iz ove serije već su ušli, preko društvenih mreža, u popkulturnu svest gledalaca širom sveta na način koji odudara od uobičajene televizijske ponude.
"Lendmen" govori o naftnoj industriji u zapadnom Teksasu koja je poslednjih godina doživela ogromnu ekspanziju. Čitava serija zasnovana je na podkastu "Bumtaun" Kristijana Volasa u kome se pitanje eksploatacije nafte i prirodnog gasa tretira kao mešavina uzbudljivog akcionog filma i najvažnijeg (meta)političkog pitanja današnjice.
Glavni junak Tomi Noris, koga tumači maestralni Bili Bob Tornton, terenski je operativac naftne kompanije koji se u svom svakodnevnom poslu isisavanja najveće moguće količine "crnog zlata" iz teksaškog tla suočava sa brojnim problemima i preprekama koje se kreću u rasponu od administrativnh i birokratskih začkoljica preko čestih eksplozija i nesreća na naftnim postrojenjima do sukoba sa meksičkim narko kartelima koji koriste iste rute za prevoz svoje robe.
Pohlepa je zajednički imenitelj svih aktera i glavni pokretač čitavog poslovnog poduhvata, a Tomi Noris nastoji da, u surovom kapitalističkom ambijentu, gde cilj opravdava svako sredstvo i gde se nafta često trampi za krv, obezbedi i zaštiti svoju porodicu i da, ako je moguće, zadrži barem nekakav privid moralnog kodeksa.
Noris je tipični američki heroj iz nekog davno prohujalog doba, cinični kauboj lišen bilo kakvih iluzija u pogledu industrije kojoj pripada i njene uloge u funkcionisanju savremenog sveta.
Bez obzira na sve medijski promovisane bajke tzv. zelene agende, Noris zna da fosilna goriva nemaju alternativu i da cena sirovog barela naftne mora da bude između 60 i 90 dolara kako bi svetska ekonomija nesmetano šljakala. On je čovek na terenu, zadužen za krizni menadžment, koji mora da obezbedi stalni priliv "čorbe", posredujući između prašnjavih i štrokavih radnika na bušotinama, niskog obrazovanja i još nižih strasti, koji svakodnevno rizikuju svoje živote i prebogatih, uglađenih vlasnika koji žive negde daleko u raskošnim vilama i voze se privatnim avionima.
Nafta je u Teksasu porodični biznis, kako sa strane radnika tako i vlasnika, pa se klasni sukobi i netrpeljivosti prenose kroz generacije, a predeterministički fatalizam porodičnog nasleđa nepogrešivo usmerava kretanje i sudbine likova.
Ono što u pauzama napornog i visokorizičnog rada na bušotinama ostaje, kao uteha i razbibriga, jesu alkohol i lake žene, stvarajući eksplozivnu atmosferu koja svakog trenutka može da rezultira nasiljem i krvoprolićem jer su svi, zahvaljujući drugom amandmanu američkog Ustava i teksaškoj tradiciji, naoružani do zuba.
Svet u kome se kreću junaci Lendmena, ali i ostalih Šeridanovih serija, jeste testosteronski mačo svet usijanih glava, grubijana i prevejanih trgovaca u kome nema mesta za naivnost i preteranu osetljivost, dijalozi su sočni, crnohumorno duhoviti i izrazito politički nekorektni, a bilo kakvi, retki izlivi sentimentalnosti i iskrenih emocija obavezno su, iz pozadine, praćeni kantri muzikom koja nas podseća da smo u srcu prave Amerike, predugo prognane sa filmskih platna i televizijskih ekrana.
Ako postoji autor koji svojih opusom oličava ovu antivouk, Trampovu Ameriku onda je to svakako Tejlor Šeridan. On je, u hit serijama poput "Jeloustouna", "Kralja Talse" i "Gradonačelnika Kingstauna" stvorio čitav svoj zaseban televizijski univerzum, tzv. Šeridanvers, koji karakteriše ikonografija i likovi koji kao da su išetali iz pesama Džonija Keša i mitova o Divljem zapadu. Iako se nametnuo kao možda i vodeći pripovedač američkog televizijskog medija, njegov put do slave bio je vrlo nekonvencionalan i trnovit.
Počeo je kao glumac koji je igrao epizodne uloge u serijama "Veronika Mars" i "Sinovi anarhije", da bi se, kada su glumački angažmani presušili, okrenuo pisanju i isporučio dva scenarija za holivudske filmove "Sikario" i "Po cenu života", koji su mu doneli afirmaciju, veliki finansijski uspeh i nominaciju za Oskara. Nakon toga sledio je prelazak na televiziju kada je osmislio veliki moderni vestern hit "Jeloustoun" u kome kaubojski šešir nosi Kevin Kostner, a tu nedavno okončanu seriju je nadogradio sa dva spinof serijala, "1883" i "1923" koji govore o ranijim epohama porodice Duton.
Studio Paramaunt ga je nagradio za uspeh tako što mu je dao ugovor za realizovanje pet novih serija, od kojih je poslednja "Lendmen" doživela najbolje kritike i najveću gledanost. Do sada je emitovano osam epizoda, planirane su još dve do završetka prve sezone, a sasvim je izvesno da će hiperproduktivni Šeridan nastaviti da razvija dalje ovu sagu o borbi za eksploataciju nafte u Teksasu, jer, kako je svojevremeno konstatovao veliki pisac Džon Stajnbek, "pohlepa zaokuplja i definiše američki duh daleko više nego težnja za slobodom".