Beli lotos – turizam kao korporativni terorizam

Prošle nedelje na kablovskoj televiziji HBO otpočelo je emitovanje treće sezone "Belog lotosa", hit serije koja je privukla ogromnu pažnju svetske javnosti svojim crnohumornim, satiričnim tretmanom teme ekskluzivnog turizma za dobrostojeću zapadnu klijentelu. Prva sezona serije odvijala se na Havajima, druga na Siciliji, dok se najnovija, treća sezona odigrava na Tajlandu.

Svaka počinje na isti način, veselim dolaskom grupe prebogatih turista u luksuzni rizort kompanije Beli lotos, a završava se, po pravilu, ubistvima, konfliktnim situacijama i opštom pometnjom. Iako svaka sezona ima zasebne likove i zaplete, postoji nekoliko likova koji se provlače iz sezone u sezonu, kao što je bila bogata i emotivno nestabilna naslednica Tanja u prve dve sezone, dok se u ovoj vraća tamnoputa maserka Belinda iz prve sezone.

Zanimljivo je da su u sva tri slučaja za lokacije korišćeni hoteli svetskog lanca "For sizons" koji su imali zadatak da "glume" luksuzne objekte i scenografiju fiktivne kompanije Beli lotos. Osnovna ideja serijala jeste da pokaže kako ni najlepša mesta na planeti, bukvalno rajevi na zemlji, nisu pošteđena toksičnog tovara neuroza i bolesti zavisnosti, anksioznosti, frustracija, nastranosti i samomržnje koje sa sobom donose neki od najbogatijih ljudi sveta, u uzaludnom pokušaju da pobegnu od sebe.

Autor serijala, Majk Vajt, najavio je, u razgovoru za "Tajm" magazin, da će treća sezona biti "mnogo, mnogo mračnija" od prethodne dve sezone koje su, kako Vajt tvrdi, bile samo proba i zagrejavanje za ovu predstojeću. U prvoj sezoni, kako kaže Vajt, naglasak je bio na autodestruktivnosti novca, u drugoj na seksu, a treća bi trebalo da bude satiričan pogled na smrt i istočnjačku religiju i duhovnost.

Za Srbe ova treća sezona serije biće posebno zanimljiva iz razloga što je u njoj prvobitno trebalo da glumi i Miloš Biković. Nažalost, nakon saopštenja Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine o tome da Biković "podržava rusku agresiju na Ukrajinu u punom obimu", HBO je, suočen sa antiruskom histerijom u medijima i po društvenim mrežama, brže-bolje preko portparola objavio da raskida ugovor sa našim glumcem i da će angažovati nekog drugog Istočnog Evropljanina za tu ulogu.

Ostaće svejedno zapisano da je zapadnim svetom u jednom trenutku zavladalo toliko ludilo da se dozvolilo jednoj zemlji i njenom pomahnitalom rukovodstvu da uređuje kasting liste i glumačke podele u privatnim produkcijama tuđih država.

Pošto je umetnička sloboda silovana a Biković sramno i nepravedno "kanselovan", objavljeno je da će tu ulogu dobiti bugarski glumac Julijan Kostov koji će tumačiti lik ruskog velnes gurua i personalnog trenera sklonog flertovanju. U toku prve epizode ovaj lik se pojavljuje samo na nekoliko sekundi, ali za očekivati je da će odigrati značajniju ulogu, naročito u interakciji sa ženskim trouglom sredovečnih prijateljica koje su već "bacile oko na njega":

Za razliku od jedne naročito dosadne i tupave domaće reklame za osiguravajuće društvo koja nam saopštava naizgled veliku mudrost da je "za putovanje potrebna hrabrost, a ne novac", gosti "Belog lotosa" daleko bolje stoje na finansijskom nego na karakternom planu.

Bob Dilan - čovek za sva vremena

Među njima ima tehnoloških milijardera i industrijalaca, holivudskih glumaca i producenata, kao i naslednika starih lihvarskih porodica, a zajedničko svima je da su im motivi za putovanje uglavnom sasvim banalni i vulgarni. Oni ne dolaze na egzotična mesta radi svojevrsnog hodočašća, kako bi se kulturno obogatili ili proširili svoje vidike, već da bi se prepuštali razuzdanom hedonizmu za jeftinu cenu i da bi pobegli od pritiska svoje stresne stvarnosti u kojoj je vreme novac, a sticanje profita jedini prihvatljivi društveni zadatak.

Ideja turizma kao "bekstva" u samoj svojoj srži je kontradiktorna i falična, jer se od sebe pobeći ne može, a gosti u luksuzne rizorte i prelepe pejzaže donose svoje toksične predistorije, odnose i manire kojima zagađuju lokalne prilike i domaće stanovništvo. Naročito se na udaru njihovih sujeta, egoizama i samovolja nalaze ugostiteljski radnici koji imaju tu nesreću da moraju da zadovoljavaju svaki njihov bolesni hir i razmaženi kapric. Ko je, na primer, video kako se bahati norveški penzioneri ophode prema zaposlenima u centru za rehabilitaciju u Igalu vrlo lako će prepoznati iste obrasce ponašanja u seriji "Beli lotos".  

U tom smislu, "Beli lotos" nudi dobar i suštinski tačan prikaz kapitalističkog, korporativnog modela poslovanja globalizovane turističke industrije u kome se lokalno stanovništvo, kulturno nasleđe, prirodna bogatstva i resursi komodifikuju i nemilosrdno eksploatišu zarad neograničenog uvećanja profita deoničara korporacija.

Lokalne tradicije, rituali i običaji se prepakuju i izvode kao zabava za turiste, čime se gubi svaki smisao i verodostojnost. Bestidno se promoviše nezajažljivi konzumerizam koji pakuje i prodaje navodno autentična iskustva potpuno površnim i ispraznim, neautentičnim ljudima čija je jedina odlika dubok džep. Ova vrsta nju ejdž turizma za finansijsku elitu redukuje bogate, raznovrsne hiljadugodišnje kulture u pojednostavljene zapadne narative i stereotipe pogodne za atraktivne Instagram objave i kolekcionarstvo suvenira. Ne treba takođe trošiti reči na to kako ova vrsta korporativnog turizma, čitaj terorizma, deluje destruktivno na životnu sredinu, a želja da se, često na silu, stvore što luksuzniji i raskošniji smeštajni kapaciteti za turiste i pripadajuća im infrastruktura dovodi do zagađenja tla, seče i uništavanja šuma i dubinske devastacije morskog ekosistema.

Kolumna

Holivudska satanizacija Srba

Možda i najnegativnija posledica turizma kakav nam se prikazuje u seriji "Beli lotos" jeste produbljivanje političke i klasne nejednakosti i podele između Globalnog Severa i Globalnog Juga, odnosno Zapada i Istoka. Bogati turisti iz razvijenih zemalja namerno odlaze u siromašne zemlje gde im njihova kupovna moć daje privilegije koje često izlaze izvan okvira zakona, kako drvenih tako i prirodnih. Zemlje u razvoju, često ekonomski zavisne od turizma, nisu u stanju da se odupru predatorskom i imperijalističkom ponašanju svojih platežnih gostiju, pa se domoroci tretiraju kao objekat izopačenih seksualnih želja ili poniženi robovi, o čemu je vrlo ubedljivo pisao Mišel Uelbek u svom provokativnom romanu "Platforma", a ako nešto u sveopštom iživljavanju pođe naopako, tu je uvek novac kojim se mogu podmazati korumpirani lokalni organi reda.

Ponekad se ipak desi da se ne može baš sve zataškati, pa sve eksplodira u pravi a ne samo korporativni terorizam, a uvodne scene treće sezone koje u prvoj epizodi najavljuju opštu pucnjavu i masovno nasilje koji bi trebalo da uslede na samom kraju govore nam da je i u svetu "Belog lotosa" možda došlo vreme za svođenje računa.