Digitalna higijena: Kako se zaštititi na internetu
Kada se jednog dana bude pisala istorija ove naše postherojske epohe, ako uopšte budu postojali istoričari od krvi i mesa (a ne roboti) koji će poželeti da je napišu, ubeđen sam da će trenutak omasovljenja pametnih telefona i društvenih mreža biti označen kao fatalna prekretnica posle koje je čovečanstvo krenulo munjevito i nezadrživo da klizi nizbrdo.
Onog časa kada su ljudi potpuno fizički i mentalno srasli sa svojim telefonima i preko njih sa virtuelnim svetovima u kojima su počeli sve više da obitavaju, počeli su polako da nestaju, jedan po jedan, osećaj za realnost i meru, za privatnost i za dostojanstvo drugih ljudskih bića, kao i za ono što bismo mogli da nazovemo duhovnom dimenzijom postojanja.
Obećavajući veći komfor i brojne prečice, olakšice i pogodnosti, internet je neosetno prodro u sve aspekte naših života, postajući nezamenjiv posrednik u komunikaciji, poslovanju, obrazovanju, zabavi, kulturi, romantičnom i društvenom životu.
Od dobrog sluge postepeno se, poput vatre i vode, zahvaljujući ljudskim slabostima, odmetnuo u zlog i opasnog gospodara.
Menjajući iz fundamenta ljudske navike i obrasce ponašanja koji su postojali vekovima unazad, internet se pokazao kao izuzetno moćno oružje za promenu svesti, pasivizaciju i porobljavanje ljudi, zatvarajući ih u digitalne kaveze iz kojih oni nisu pokazivali nikakvu želju da pobegnu.
Iako je ukinuo brojna prostorna i vremenska ograničenja, stvorio je nove barijere i neprobojne zidove među izolovanim, autističnim i otuđenim jedinkama.
Umesto da, kako su verovali njegovi rani teoretičari i apologete, donese čitavoj planeti veću prosvećenost, akumulaciju znanja i racionalnost, ovaj nagli tehnološki skok, poznat odnedavno i kao Četvrta industrijska revolucija (K. Švab), paradoksalno je doprineo snižavanju prosečne inteligencije, površnoj kvazi-informisanosti, misaonom jednoumlju i proliferaciji iracionalne mržnje i agresivnosti.
Ko su digitalni urođenici, šta je digitalni minimalizam?
Naročito je štetan uticaj koji je imao na najmlađe, koji danas dobijaju tablete i počinju besomučno da svajpuju sadržaje i pre nego što nauče da govore, odnosno čitaju i pišu, jer je stalna izloženost audio-vizuelnim nadražajima preko ekrana njihovih uređaja stvorila ozbiljan kolektivan psihološki poremećaj koji se manifestuje kao hipervigilnost pažnje, odnosno nesposobnost da se pažnja i koncentracija duže zadrže na jednoj informaciji ili aktivnosti, što predstavlja prepreku za razvoj kreativnosti i za rešavanje bilo kakvog iole zahtevnijeg intelektualnog zadatka.
Kakve će pogubne posledice to ostaviti na ove "digitalne urođenike" koji danas stasavaju, a koji će sasvim izvesno kreirati svet sutrašnjice, ostaje tek da se vidi.
Kao reakcija na sve češće i ozbiljnije zloupotrebe interneta i savremenog digitalnog ekosistema, kao i na sve rasprostranjeniju epidemiju zavisnosti od ekrana pametnih uređaja koja pogađa, pre svega, mlađe naraštaje, tokom poslednjih nekoliko godina razvio se sve glasniji pokret koji zastupa filozofiju tzv. digitalnog minimalizma.
Digitalni minimalizam je, ukratko, filozofija korišćenja tehnologije pri kojoj vreme provedeno na internetu usmerite na mali broj pažljivo odabranih i optimiziranih aktivnosti koje snažno podupiru stvari do kojih privatno držite i koje su bitne u vašem profesionalnom životu, a zatim sa zadovoljstvom propustite sve ostale.
Dakle, u samoj srži ove filozofije nalazi se vežbanje sposobnosti samokontrole i stalno sprovođenje internih cost/benefit analiza koje zahtevaju odmeravanje uloženog i dobijenog od određenih internet aktivnosti.
Autor bestselera "Digitalni minimalizam: kako da živite bolje sa što manje tehnologije" i jedan od vodećih zastupnika ove škole mišljenja Kal Njuport na sledeći način definiše tri glavna načela digitalnog minimalizma:
- Zatrpanost ima visoku cenu. Digitalni minimalisti shvataju kako zatrpavanje svog vremena i pažnje sa previše uređaja, aplikacija i servisa neizbežno dovodi do toga da se male koristi svakog od njih pojedinačno utope u njihov ukupni negativni učinak.
- Optimizacija je važna. Digitalni minimalisti veruju kako je odluka da određena tehnologija mora podupirati nešto što smatraju vrednim tek prvi korak. Kako bi se u potpunosti izvukla njena najveća moguća potencijalna korist, nužno je pažljivo razmisliti kako ćemo se koristiti tom tehnologijom.
- Svrsishodnost donosi zadovoljstvo. Digitalni minimalistiosećaju znatno zadovoljstvo zbog svoje posvećenosti svrsishodnijem korišćenju novih tehnologija. Oni su mirni, srećni ljudi koji su u stanju da vode duge razgovore bez letimičnih pogleda na svoje telefone, koji mogu da se “izgube” u dobroj knjizi, projektu obrade drveta ili laganom jutarnjem trčanju. Oni su sposobni da se zabavljaju sa svojim prijateljima i porodicom bez opsesivne želje da dokumentuju i na mrežama prezentuju svako svoje iskustvo i aktivnost. Oni uspevaju da ostanu informisani o najvažnijim vestima dana, ali se ne osećaju zatrpani nepotrebnim informacijama. Oni nemaju strah da će nešto propustiti jer već znaju koje im aktivnosti pružaju smisao i ispunjenje.
Da bi mogli na pravi način da prosuđujemo i odmeravamo potencijalne koristi i štetnost određenih aktivnosti i informacija koje upijamo iz digitalnog prostora potrebno je da budemo dobro obavešteni u pogledu mehanizama funkcionisanja i pravih namera onih koji ih kreiraju i plasiraju.
Kako se odbraniti od "ribara ljudskih duša"
U tu svrhu, koristim priliku da skrenem pažnju čitalačke publike na izvanrednu knjigu "Digitalna higijena" koju su napisali ruski autori Igor Ašmanov i Natalija Kasperska, a koja je nedavno prevedena i objavljena kod nas.
Ova knjiga, iz insajderskog ugla ali i iz specifične, nama bliske pravoslavne perspektive, govori o brojnim pretnjama koje vrebaju iz "digitalne džungle" – o destruktivnim grupama, toksičnim sadržajima, sajber maltretiranju, digitalnoj zavisnosti i drugim faktorima koji uništavaju psihu savremenog čoveka.
Valja napomenuti da autori nisu nikakvi jurodivi teoretičari zavera ili paranoični tehnofobi, već eksperti koji su na međunarodnom planu postigli izuzetne rezultate u oblasti informatike i sajber bezbednosti, te su stoga u jedinstvenoj poziciji da demistifikuju brojne zablude i opšta mesta koji važe u pogledu (zlo)upotrebe interneta.
Oni razvrstavaju opasnosti od upotrebe mrežne tehnologije na dve glavne kategorije: na sajber rizike, u koje spadaju kompjuterski virusi, trojanci, izloženost neželjenim reklamama, krađa ličnih podataka i lozinki, finansijske zloupotrebe platnih kartica i elektronskog plaćanja, i na informacione rizike, u koje autori ubrajaju zavisnost od komunikacije na društvenim mrežama, pogoršanje kognitivnih sposobnosti, stvaranje blic svesti, uvlačenje u destruktivne i ekstremističke grupe, izloženost propagandi, hibridnom ratovanju i prekodiranju svesti.
Na samom početku knjige autori nam jasno saopštavaju da smatraju da je ova druga grupa rizika daleko ozbiljnija, jer, kako sami navode, loše je ako digitalni prevaranti ukradu od korisnika novac ili lozinke, ali je mnogo veća šteta ako mu "ukradu" mozak.
Zbog toga je najveći deo izlaganja posvećen praktičnim uputstvima kako da prepoznamo različite manipulativne tehnike i sprečimo da nam, preko naših telefona i profila na društvenim mrežama, raznorazni "ribari ljudskih duša", influenseri loših namera i grabljivci neosetno uđu u glavu, usade određene ideje i nateraju nas da razmišljamo i ponašamo se u skladu sa njihovim željama i interesima.
Naročito je značajan deo koji se bavi zaštitom povodljivih i osetljivih dečijih umova, jer je poznato da tinejdžeri i mladi ljudi provode procentualno najviše vremena na mrežama, te su najpodložniji ovim vrstama socijalnog inženjeringa.
Idealno bi bilo da što više mladih pročita ovu knjigu i da o onome što su pročitali i usvojili iz nje razgovaraju sa svojim roditeljima, drugovima i nastavnicima u školama, razvijajući na taj način svojevrsnu kolektivnu digitalnu higijenu, jer, kako nas uči stara narodna izreka, higijena je uvek bar pola zdravlja.
