Kolumne i intervjui
Džender ideologija na radaru SPC
Nova globalna kultura koja "slavi" raznovrsnost polnih i džender identiteta tiho je preuzela vlast i time proglasila pobedu nad religijom, antropologijom, biologijom i, konačno, nad zdravim razumom i logikom
Termin "rodna ideologija" (ili "džender ideologija") danas je jedan od najeksplozivnijih i najčešće korišćenih pojmova u kulturnim ratovima širom sveta. On je udarna pesnica tzv. vouk agende koja je poslednjih desetak godina postala glavni softver zapadnog mentalnog porobljavanja koje se, putem međunarodne saradnje i delovanja nevladinih organizacija, nametalo državama i narodima širom sveta. Iako je dolazak Donalda Trampa na vlast pre više od godinu dana donekle potisnuo vouk agendu i rodnu ideologiju u drugi plan, čini se da je, posle Trampovih i republikanskih političkih posrtanja sa Epstinovom listom i nepopularnim ratom u Iranu, sasvim izvesno da će se već na sledećim izborima u Americi na vlast vratiti oni akteri koji u rodnoj ideologiji vide suštinsko pitanje svog političkog i ideološkog programa.
Zbog toga je veoma važno dobro se upoznati sa ovim pojmom koji nosi sa sobom širok dijapazon značenja i opasnih ideoloških poruka koje gađaju pravo u srce svakog tradicionalnog i pobožnog društva, pa i srpskog. U tom smislu treba toplo pozdraviti i skrenuti pažnju na objavljivanje izvanredne knjige Margerit A. Piters "Džender revolucija-Globalna agenda?" koja je nedavno izašla u okviru izdanja "Duhovne reči", izdavačke ustanove Arrhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Margerit Piters je poznati i priznati stručnjak u oblasti etike međunarodnih organizacija; ona je objavila više od tri stotine izveštaja i naučnih radova u kojima, iz hrišćanske perspektive, analizira etos "novog globalnog konsenzusa", konstruisanog pod okriljem Ujedinjenih nacija tokom devedesetih godina prošlog veka, njegov novi jezik, postmodernu etiku koju taj jezik izražava i njegov globalni normativni karakter. Naročitu preporuku za ovo delo predstavlja činjenica da je predgovor za srpsko izdanje knjige napisala Njegova Svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije, čime se jasno stavlja do znanja sa koliko analitičke ozbiljnosti i pastirske pažnje naša crkva tretira pitanje agresivne džender ideologije i duhovnih i društvenih lomova koje ona proizvodi.
U svojoj uvodnoj reči, srpski patrijarh hvali knjigu ne samo kao analitički pregled jedne ideologije koja teži da postane globalna, već i kao veoma dobar vodič za rasuđivanje o njenim idejnim temeljima, mehanizmima i društvenim posledicama. Ta ideologija, kako zaključuje patrijarh, ne nameće se silom, već jezikom; ne nastupa oružjem, već zakonima i promenom uvreženih pojmova; ne preti otvorenim sukobom, već postepenim ulaskom u institucije, obrazovanje, medije i zakonodavstvo. Posebno je značajno, po mišljenju patrijarha Porfirija, što ovaj vodič pokazuje da se džender ideologija ne usvaja slobodnim odlukama i voljom konkretnih naroda, već da se u društva ugrađuje putem normativnih pritisaka, međunarodnih mehanizama i pravnih okvira koji deluju iznad i izvan konkretnih kultura i tradicija.
U svojoj knjizi Margerit Piters pokazuje da paradoksalno, iako se njime često opisuje navodno koherentan i kontroverzan skup ideja, sam termin "rodna ideologija" nema jedinstveno akademsko poreklo niti preciznu definiciju. Umesto toga, njegova moć leži upravo u njegovoj fleksibilnosti i fluidnosti – kao "praznog označitelja" koji se puni značenjem u zavisnosti od političkog i društvenog konteksta. Njegova funkcija bila je da sve složene i različite zahteve feminizma i LGBT plus pokreta (pravo na abortus, priznavanje netradicionalne porodice, obrazovanje o seksualnosti, prava homoseksualaca, pravo na promenu pola, pravo na usvajanje dece istopolnih parova) svede na jednu, monolitnu i sveobuhvatnu ideološku tvorevinu.
Pre nego što je postao predmet političkih borbi, koncept roda imao je dugu istoriju u akademskim krugovima. Sam termin "rod" preuzet je iz gramatike, gde se koristi za klasifikaciju imenica. Prva primena ovog pojma u kontekstu ljudskog identiteta vezuje se za sredinu 20. veka i rad novozelandsko-američkog seksologa Džona Manija. Pedesetih godina prošlog veka, Mani je počeo da koristi termin "rod" (gender) kako bi opisao psihosocijalni razvoj identiteta, razdvajajući ga od biološkog "pola" (sex). Ovo razlikovanje i razdvajanje otvorilo je vrata za razumevanje da se društvene uloge i osećaj pripadnosti određenom polu ne poklapaju nužno sa biologijom.
Tokom 20. veka, naročito pod uticajem feminističke teorije ("Žena se ne rađa, žena se postaje" Simon de Bovoar), ova razlika postaje ključna. Feministkinje su počele da koriste rod kako bi objasnile da su neravnopravnost žena i patrijarhalne strukture društveno konstruisane, a ne prirodno zadate.
Paralelno, razvijale su se i različite feminističke struje. Teorija razlike polazila je od postojanja dva pola kao biološke datosti, ali je kritikovala društvene stereotipe koji žene stavljaju u podređen položaj. Sa druge strane, poststrukturalističke i kvir teorije, čija je najpoznatija predstavnica Džudit Batler, otišle su korak dalje, dovodeći u pitanje samu stabilnost kategorija pola i roda. One tvrde da se rod ne može posmatrati kao izraz nečeg unutrašnjeg, već da je performativan – konstruiše se kroz ponavljane radnje i govor. Iz ove perspektive, i pol i rod su kulturni proizvodi, a binarni sistem muškarac/žena predstavlja tek dominantni društveni konstrukt, a ne prirodnu nužnost.
Prelomna tačka bila je Međunarodna konferencija Ujedinjenih nacija o stanovništvu i razvoju u Kairu 1994. godine i Četvrta svetska konferencija o ženama u Pekingu 1995. godine, kada je termin "rod" prvi put ušao u zvanične međuvladine i međunarodne dokumente. Od tog trenutka džender ideologija postaje neodvojiv deo novog globalnog konsenzusa kao semantičkog i etičkog sistema koji je uspostavljen, pod patronatom Amerike i NATO pakta, po završetku Hladnog rata. U stvarnosti, džender nije samo jedan od njetovih pratećih elemenata, već njegov kamen temeljac. Posle Pekinga, globalno upravljanje proglasilo je džender jednakost za jedan od prioriteta koji prožima sve oblasti međunarodne saradnje.
Tako se revolucija iz zapadnih intelektualnih i filozofskih laboratorija proširila, poput virusa, na čitavi svet. Nezapamćeni zakoni usvojeni su u sve većem broju zemalja, označavajući civilizacijski lom judeo-hrišćanskog Zapada i drugih tradicionalnih kultura.
Nova globalna kultura koja "slavi" raznovrsnost polnih i džender identiteta tiho je preuzela vlast i time proglasila pobedu nad religijom, antropologijom, biologijom i, konačno, nad zdravim razumom i logikom. Od samog početka, fluidnost džender koncepta dovela je praktično beskonačne diverzifikacije opcija seksualne orijentacije i džender identiteta. Akronimi koji ih označavaju postajali su sve duži i teško pamtljivi. Najproblematičniji aspekt džender revolucije u njenoj sadašnjoj fazi jeste to što su njena glavna meta postala deca predpubertetskog uzrasta preko seksualnog vaspitanja i obrazovanja koje se nameće još od vrtića, a koje ih podstiče da preispituju svoje seksualno opredeljenje i džender identitet. Neke države išle su čak toliko daleko da omoguće besplatne operacije promene pola za maloletnike, čak i bez saglasnosti njihovih roditelja ili staratelja.
Uporedo sa uslovljavanjem finansijske pomoći zemljama u razvoju usvajanjem zakona koji obezbeđuju sve ekspanzivnije tumačenje "rodne ravnopravnosti", zapadni protagonisti džender revolucije uveli su i novi politički korektan jezik za koji se smatra da obezbeđuje "neutralnost". I taj novogovor već je globalizovan. Tvrdi se da je inkluzivan, neuvredljiv, pozitivan, dobronameran i nenasilan. No, taj jezik iz svog sistema isključuje reči koje izražavaju najosnovnije i najsveobuhvatnije biološke i antropološke datosti, kao što su: muškarac, žena, on, ona, otac, majka, suprug, supruga, bračna ljubav, rađanje, začeće itd.
I naša zemlja našla se na udaru ove lingvističke okupacije koja ima za džilj da unese razdor među polovima i da relativizuje i izopači smisao iza svetih reči i pojmova koji su u samoj srži našeg identiteta i istorijskog iskustva. Na to upozorava i patrijarh Porfirije u nadahnutom predgovoru u kome, između ostalog, kaže: "Tokom poslednjih godina i mi smo u našem društvu postali svedoci ovih procesa, naročito kroz pokušaje preoblikovanjaa stvarnosti na zakonodavnom i jezičkom nivou. Jezik je živa i organski razvijana celina, te svako njegovo zakonsko nametanje nosi opasnost da se naruši njegov prirodni poredak i unutrašnji smisao. Tvrditi, na primer, da upotreba generičkog muškog roda prestavlja diskriminaciju, nije u skladu sa dokazivim i ubedljivo obrazloženim stanovištima srpske lingvističke nauke. Ta stanovništa su tokom poslednjih godina više puta javno iznošena, i to uz učešće i podršku naše pomesne Crkve, koja brižljivo čuva jezik i istinu o čoveku. U tom smislu, ova knjiga je dragoceno sredstvo u očuvanju trezvenosti i negovanju našeg ličnog i zajedničkog trezvenoumlja. Nju treba čitati u svetlu sveukupnih napora našeg naroda da očuva sopstveni identitet i integritet, i konkretno je koristiti u odgovornom postavljanju prema džender ideologiji i njenim dalekosežnim posledicama. Naposletku, neophodno je naglasiti da odbacivanje džender ideologije ne sme značiti odbacivanje čoveka. Crkva ostaje Majka koja s ljubavlju prihvata svakoga, ne odustajući od istine koja oslobađa. Ljubav bez istine pretvara se u površnu sentimentalnost, a istina bez ljubavi u surovost. Hrišćanski put, utemeljen u ontološkom optimizmu vere u Boga Tvorca i Spasitelja, ovo dvoje objedinjuje, te čovek, prizvan na zajedniccu sa Bogom, uvek ima mogućnost da savlada iskušenja koja pred njega dolaze usled obitavanja u telesnosti i u uslovima palog sveta".
Live
