Kada je pre par meseci, nakon tragikomične višednevne sage u američki medijima, na kraju oboren kineski špijunski balon, koji je navodno prikupljao osetljive podatke o određenim vojnim lokacijama na teritoriji SAD i Kanade, jedan poznati američki komičar kiselo se našalio u svom podkastu da čitav incident nije neki preveliki gubitak za Kinu i njene obaveštajne službe, sve dok imaju TikTok.
Panika oko ove društvene mreže i njenog negativnog uticaja u Americi dostigla je te razmere da je sredinom prošlog meseca Ef-Bi-Aj, u saradnji sa američkim ministarstvom pravde, otpočeo zvaničnu istragu povodom tvrdnji da se privatni podaci korisnika ove mreže koriste za špijuniranje od strane kineskih vlasti.
Izvršni direktor TikToka Šou Ži Ču saslušavan je krajem prošlog meseca pred američkim Kongresom o naporima kineske kompanije Bajt dens, koja ja vlasnik TikToka, da zaštiti privatne podatke više od 150 miliona Amerikanaca koji svakodnevno koriste ovu aplikaciju za razmenu kratkih video sadržaja.
Glavna tačka oko koje se spore američki kongresmeni i predstavnici kineske kompanije tiče se pristupa inženjera u Kini privatnim podacima američkih građana, odnosno straha da bi kineske vlasti mogle naterati kompaniju da podeli te podatke sa kineskim obaveštajnim službama.
To je u Americi shvaćeno kao prvorazredna pretnja po nacionalnu bezbednost, a indikativno je da je po ovom pitanju postignut gotovo nezapamćeni dvopartijski konsenzus među Demokratama i Republikancima.
Treba podsetiti da je aplikacija, po izvršnoj uredbi predsednika Džozefa Bajdena, već zabranjena za korišćenje na telefonima i uređajima zaposlenih u svim saveznim ministarstvima, agencijama i službama, kao i u 32 od 50 administracija država članica SAD. Sve češće se pominje mogućnost apsolutne zabrane korišćenja TikToka u Americi, što je bacilo u očajanje oko pet miliona američkih građana, kreatora digitalnih sadržaja na TikToku, koji finansijski zavise od ove aplikacije, pa su ispred Kongresa nedavno organizovane vrlo posećene demonstracije protiv zabranjivanja TikToka.
Demonstranti su se pozivali na ustavom zagarantovanu slobodu govora i izražavanja, ali i upozoravali na katastrofalne ekonomske posledice ovakve zabrane.
Zanimljivo je da se većina američkih pritužbi na TikTok uglavnom tiču zaštite podataka i straha od špijunaže (sajber rizici), dok se vrlo malo pažnje u javnom diskursu posvećuje samom sadržaju koji se plasira na platformi (informacioni rizici). Oni koji su imali prilike da provedu neko vreme na aplikaciji mogu da posvedoče da se radi o društvenoj mreži koja prednjači po promociji ekstremno liberalne, woke ideologije u njenom najtoksičnijem izdanju.
To je verovatno glavni uzrok njene ogromne popularnosti, pored privlačnog dizajna i moćnog algoritma koji savršeno precizno profiliše i pogađa preference svakog korisnika i nudi mu poželjne predloge za gledanje. Kao da su kineski kreatori ušli duboko u glavu prosečnog američkog čoveka i ponudili mu ogledalo u kome može mazohistički da se ogleda u sopstvenoj intelektualnoj i duhovnoj degradaciji.
Na TikToku imate priliku da neometano uživate u prizoru besnih trans osoba koje psuju Boga i sakupljaju novac za operaciju promene pola, nasmejanih devojaka koje kače trijumfalne feminističke selfije nakon poseta klinikama za abortus, militantnih tamnoputih aktivista BLM pokreta koji pozivaju na osvetu potomcima belih robovlasnika, različitih satanističkih gurua i sektaša koji pozivaju na samopovređujuće izazove koji se često završavaju samoubistvima, bulimičnih adolescenata koje prave spektakl od vlastitog prejedanja i povraćanja hrane, maloletnih devojčica koje samo u donjem vešu sugestivno tresu zadnjicama za voajerski užitak i donacije galantne sredovečne gospode i svakakve druge vesele nastranosti dekadentnog društva koje je odavno prešlo tačku bez povratka.
Svi ti sadržaji s plasiraju se u repetitivnim kratkim video klipovima u trajanju od najviše tri minuta, uz obilatu upotrebu različitih vizuelnih filtera i muzičkih lupova koji stvaraju jednu iskrivljenu, halucinantnu verziju realnosti.
Bez obzira da li verujete u verodostojnost apokrifne "Dalsove doktrine", hladnoratovskog dokumenta koji je nekadašnji šef CIA Alan Dals navodno sastavio kao uputstvo za korupciju ruske omladine, evidentno je iz višedecenijske prakse i istorijskog iskustva da je američki strateški nastup prema Sovjetskom Savezu i čitavoj Istočnoj Evropi imao vrlo izražene elemente planskog ofanzivnog delovanja kroz popularnu kulturu, a naročito su ciljano gađani mlađi naraštaji koji su planski zasipani postkulturnim sadržajima koji su glorifikovali narkomaniju, nasilje, isprazni hedonizam, promiskuitet, konzumerizam i sebični individualizam-ukratko, sve one društvene patologije i pošasti koje negiraju narodnu tradiciju, razaraju kolektivni duh i rastaču zdravo tkivo jedne nacije.
Stvaranje degenerisane i otuđene omladine u redovima neprijatelja bilo je siguran recept za dugoročni uspeh u kulturnom ratu koji je, na kraju, rezultirao raspadom Sovjetskog Saveza i padom Berlinskog zida.
Da bi se u punoj meri razumela prava priroda kineske strategije prema Americi i Zapadu generalno, potrebno je obratiti pažnju na kinesku verziju Tiktoka, "Doudžin", koji funkcioniše po istim tehničkim principima, ali nudi drastično drugačije sadržaje, koji su u skladu sa kineskim vrednostima i vizijom harmoničnog i solidarnog društva u kome decentnost i moral imaju visoku cenu.
Takođe, na "Doudžinu" je vreme korišćenja aplikacije ograničeno na 40 minuta dnevno za decu mlađu od 14 godina.
Kako je TikTok ubedljivo najpopularnija aplikacija i među mladima u Srbiji, a imajući u vidu sve što je prethodno navedeno u tekstu, treba pojačano voditi računa da naša deca ne postanu kolateralna šteta u ovom hibridnom ratu koji će se tek rasplamsavati.