Zašto Srbi vole Uelbeka
Uelbek je zbog svoje gotovo patološke iskrenosti i nedostatka dlaka na jeziku, koje je ispoljavao kako u svojim delima tako i u retkim intervjuima, dugo bio izopšten i prokazan u zapadnim medijima glavnog toka i u evropskim elitnim umetničkim krugovima, a to je pozicija koju Srbi, kao narod autsajdera, itekako dobro prepoznaju i razumeju
Već smo navikli da svaki izlazak novog romana Mišela Uelbeka predstavlja prvorazredni kulturni, pa i politički događaj, kako u svetu tako i kod nas. Ovaj slavni i kontroverzni francuski pisac tokom tri decenije književnog rada stekao je reputaciju najpouzdanijeg dijagnostičara zapadne propasti i literarnog proroka bez premca, jer je u svojim romanima "predosetio" terorističke napade 11. septembra, kolaps multikulturne i multirasne Francuske i burne socijalne proteste u organizaciji Žutih prsluka.
Na dan izlaska Uelbekovog romana "Pokoravanje", koji govori o padu Francuske pod muslimansku vlast i šerijatske zakone, u januaru 2015, francuski satirični levičarski magazin "Šarli Ebdo" planirao je naslovnu stranicu koja ismeva Uelbeka, kada je u njihovu redakciju upala grupa islamskih džihadista sa kalašnjikovima i napravila stravičan pokolj koji je uveo Francusku u seriju sličnih terorističkih napada.
Ta eskalacija straha i nasilja kulminirala je 13. novembra iste godine u rok klubu Bataklan, kada su islamski fundamentalisti otvorili vatru na posetioce koncerta jedne američke hevi metal grupe i ubili 90 ljudi. Vanredno stanje, koje je proglašeno iste noći, trajalo je pune dve godine tokom kojih se Uelbek sve vreme nalazio pod policijskom zaštitom zbog anti-islamskih stavova koje je iznosio u svojim delima.
Već tada se glasno govorilo o Uelbeku kao o glasnogovorniku gnevne "bele", identitetske Francuske i svojevrsnom "Nostradamusu" evropske književnosti, a pojedini analitičari su smatrali da autor nesumnjivo ima tesne veze sa obaveštajnim službama koje mu unapred dostavljaju podatke o potencijalnim krizama i opasnostima koje vrebaju Francusku.
U svom prethodnom romanu "Serotonin" koji je objavljen 2019. opisao je radikalizaciju i nasilnu borbu francuskih poljoprivrednika protiv otuđene i birokratizovane briselske administracije koja svojim apsurdnim tržišnim intervencijama i ekonomskim merama ugrožava preživljavanje francuskih seljaka i njihovih porodica.
Upravo ovih dana, dok besne protesti evropskih poljoprivrednika a traktori blokiraju puteve i saobraćajnice širom Evrope, možemo se uveriti u dalekovidost i tačnost Uelbekovih prekognitivnih vizija i analiza.
Koincidencija je da je srpsko izdanje najnovijeg Uelbekovog romana "Poništeno" izašlo baš u trenutku kada se ostvaruju predviđanja iz autorove prethodne knjige. Zanimljivo je da je srpskih prevod kasnio skoro godinu dana, zbog promene prevodioca, ali to nije uticalo na ogromno interesovanje koje Uelbek izaziva na domaćem književnom tržištu.
Izdavačka kuća "Buka" saopštila je da se za samo prvih deset dana prodalo preko 1000 primeraka knjige, što je, u srpskim okvirima, prilično impresivna cifra. Čini se da srpski čitaoci naročito cene Uelbeka, nisu mu čak zamerili ni to što je u poslednji čas otkazao zakazanu posetu Beogradu 2019, a razloge za tu ljubav i instant prepoznavanje treba tražiti u izrazitoj političkoj nekorektnosti i antiliberalnom stavu koji su obeležili dela i karijeru ovog pisca.
Još od devedesetih i "Proširenja područja borbe" i "Elementarnih čestica", Uelbek je dosledno razbijao naše iluzije o zapadnom, medomlečnom blagostanju i postpetooktobarskim evrounijatskim obećanjima da će nam samo stepenom porasta standarda i uklapanja u zapadne obrasce življenja proporcionalno rasti šanse za srećan i ispunjen život.
U autorovoj poetici takođe je prisutan i vrlo mračan smisao za humor i jedan generalno ironično-fatalistički pogled na život, vrlo blizak Srbima. Oni koji su čitali "Državne neprijatelje", epistolarnu esejističku knjigu prepiske između Mišela Uelbeka i Bernar Anri Levija mogli su da se uvere da Uelbek, za razliku od Levija, gaji najveće moguće simpatije za Ruse, Srbe i Slovene generalno, kao i da u njima vidi jedinu šansu evropskog preporoda, jer još uvek nisu izgubili radost življenja i osećaj za duboki smisao ovozemaljske egzistencije koji su na Zapadu odavno nestali.
Kao i mnogi drugi nekonformistički nastrojeni autori pre njega, Uelbek je, zbog svoje gotovo patološke iskrenosti i nedostatka dlaka na jeziku, koje je ispoljavao kako u svojim delima tako i u retkim intervjuima, dugo bio izopšten i prokazan u zapadnim medijima glavnog toka i u evropskim elitnim umetničkim krugovima, a to je pozicija koju Srbi, kao narod autsajdera, itekako dobro prepoznaju i razumeju.
U međuvremenu, francuska akademska javnost i francuski politički establišment pronašli su način da prigrle i integrišu svog ubedljivo najpopularnijeg i najtiražnijeg književnika, Uelbek je 2010. dobio najprestižniju francusku književnu nagradu "Gonkur" za svoj, slobodno se može reći, najslabiji roman "Karta i teritorija", a predsednik Emanuel Makron dodelio mu je 2019. uz veliku pompu i fanfare, najviše francusko priznanje "Legiju časti" na prijemu u Jelisejskoj palati.
Nakon čitanja "Poništenog", stiče se utisak da sva ta priznanja, nagrade i tapšanja po ramenu nisu nimalo pripitomili i omekšali starog cinika i skandal-majstora. Pripovedajući o Francuskoj uoči predsedničkih izbora 2027. Uelbek nas upoznaje sa Polom Rezonom, bliskim saradnikom ministra ekonomije i potencijalnog budućeg potpredsednika, koji dobija zadatak da se informiše o bizarnim snimcima terorističkih napada bez žrtava koji se šire internetom. Napadi su tako osmišljeni da precizno udaraju u same temelje globalne, neoliberalne ekonomije i informatičkog društva.
Pol je tipičan uelbekovski lik, visokoobrazovani tehnokrata i usamljenik bez dece, koji živi u bestrasnom braku i koji održava vrlo labave veze sa porodicom. On nimalo ne veruje u truli i korumpirani politički sistem kome, po inerciji, činovnički služi, a jedina spona koja ga istinski vezuje za režim na vlasti jeste njegovo prijateljstvo sa ministrom Brunom Žižom.
Nakon što njegov otac doživi moždani udar, Pol postaje svestan potrebe da se ponovo poveže sa svojom sestrom i mlađim bratom, ali i da oživi svoj brak sa suprugom Pridens za koji je odavno mislio da je propao. Dok se u pozadini zahuktava predizborna kampanja, a teroristički napadi dobijaju na letalitetu, Pol saznaje loše vesti u vezi sopstvenog zdravlja koje mogu dovesti u pitanje krhku ličnu sreću koju je uspeo ponovo da izgradi sa Pridens.
Koristeći se terorističkim napadima kao filmskim mekgafinom, Uelbek u "Poništenom" ispisuje na preko 600 stranica dirljiv porodični roman o drugim šansama u životu, o mogućnosti da kroz ljubav, praštanje i pokajanje zaslužimo, u ovom haotičnom i besmislenom svetu, barem malčice topline i radosti, pre nego što neminovno padne velika zavesa.
Ako je verovati Uelbeku, propast Francuske i Zapada već je gotova i nezaustavljiva stvar, a spasenje iz vrtloga nihilizma i jalove samoživosti je jedino moguća za retke pojedince kroz individualne činove nežnosti, solidarnosti i hrišćanskog milosrđa.
VV inauguration
