Verovatno da ne postoji javna ličnost oko koje sam se više "svađao" s prijateljima i poznanicima od Nikole Jokića. Zamerali su mu Srbi svašta, od toga da ne igra dovoljno za reprezentaciju preko njegove podrške aktuelnom predsedniku Srbije do toga da snima reklame za kladionice, a ja sam ga uporno branio iznošenjem činjenice da Srbija, pored Novaka Đokovića, trenutno nema boljeg globalnog ambasadora od njega. Samo potpuno lud i autodestruktivan narod bi se svojevoljno odrekao takvog bisera i svetski priznate sportske veličine u drugom najpopularnijem sportu na svetu.
Koliki je društveni, diplomatski značaj Jokića za Srbiju dovoljno govori to što ga je i predsednik Kine Si Đinping apostrofirao u autorskom tekstu za "Politiku" kao nekoga ko podržava i inspiriše razvoj košarke širom planete.
Delić Jokićeve slave pripada i srpskom narodu
On čini mnogo za imidž i prepoznatljivost naše zemlje i naroda prostom činjenicom da mu uz ime u svim direktnim prenosima, špicama i izveštajima sportskih emisija koji imaju milionski auditorijum stoje zastava i ime Srbije. Da se razumemo, njegov fantastičan uspeh samo je njegov, plod srećne kombinacije njegove bogomdane veštine i mukotrpnog rada, ali barem delić slave koju je dostigao pripada i narodu i košarkaškoj tradiciji koja ga je iznedrila. Pored toga, on svojim skromnim, nenametljivim ponašanjem i lepim vaspitanjem daje izuzetan primer deci širom sveta kako vrhunski sportista treba da izgleda i da se ponaša.
Ipak, bez obzira na sve neosporne Nikoline igračke i ljudske kvalitete, čini se da postoji neki nezadrživ poriv, ne samo kod nas, da se omalovaže i ospore njegova izuzetna postignuća i neobičan, bajkovit karijerni put. Kao da Jokić, ni kriv ni dužan, postaje lakmus papir i ogledalo za tuđe frustracije i komplekse.
Tako smo mogli slušati i besmislice poput onih koje je izgovorio veliki Toni Kukoč kada je izneo tvrdnju da Jokić, kao šestostruki Ol-star igrač, trostruki MVP, MVP finala i šampion, nije još prevazišao Rađu i Divca, koji su, uz sve dužno poštovanje, ipak igrali epizodne uloge u Americi.
S druge strane, Amerikanci, u principu, vole priče o "sportskim Pepeljugama", o timovima i igračima koji se pojave niotkuda, kao autsajderi, i onda pobeđuju favorite i etablirane zvezde. Nikola se savršeno uklapa u taj narativ, došao je u Ameriku iz malog kluba "Mege" kao 41. pik drafta, ismevali su njegove fizičke nedostatke i defanzivne propuste, a sam tim koji ga je izabrao očekivao je da će, u najboljem slučaju, biti pouzdana rezerva za Jusufa Nurkića, koji je bio projektovan za startnog centra.
Nesebičan način igre i uzorno ponašanje
A onda su se u jednom trenutku povredili brojni igrači u ekipi, a Nikola je, pomalo stidljivo, prvi put zauzeo mesto u startnoj petorci 15. decembra 2016. i ostalo je, kako se obično kaže, istorija. "Denver" je u njemu pronašao jedinstvenog centra-plejmejkera oko koga se vrti čitava napadačka igra ekipe, a klub je, oko tandema Jokić–Marej, rastao iz godine u godinu, da bi prošle godine konačno stigao i do šampionske titule, prve u istoriji franšize.
Svojim nesebičnim načinom igre u kome je često lični učinak žrtvovao za dobrobit tima i uzornim ponašanjem koje je operisano od drame i egomanijaštva, Jokić je presudno uticao na to da ekipa razvije timski duh i pobedničku kulturu koja je jedinstvena u NBA. U međuvremenu, naš Nikola je stigao i do tri titule najkorisnijeg igrača lige, ali je konstantno bio prozivan od najpopularnijih sportskih komentatora i analitičara da nema dovoljno uspeha u plej-ofu, bez obzira na činjenicu da mu je nekoliko godina zaredom tim bio desetkovan povredama.
Jedan od njih, bivši NBA košarkaš skromnih veština i minornog učinka Kendrik Perkins započeo je malicioznu kampanju na nacionalnoj televiziji da Jokić dobija MVP priznanja samo zbog toga što je beo. Taj propagandni trik je upalio u pomahnitalom vouk ambijentu savremene Amerike, gde je optužba za belački rasizam najefektnija taktika za poništavanje, pa je već viđeno treće uzastopno MVP priznanje za Jokića otišlo u ruke Džoelu Embidu, igraču koji je u tom trenutku imao daleko manje uspeha u plej-ofu i koji se, po pravilu, uvek povređivao kada dođe vreme za odlučujuće utakmice. Ali je bio tamne puti, što je valjda bilo dovoljno.
Nikola se nije žalio po medijima niti je, poput Embida prethodnih godina, kukao na društvenim mrežama, već je odigao jedan od statistički najdominantnijih plej-ofova svih vremena u kome je beležio prosečno tripl-dabl sa trideset poena, postao šampion NBA i najkorisniji igrač finala, čime je, barem nakratko, zapušio usta svim nevernim Tomama. Činilo se da je Jokićev status najboljeg igrača na svetu zacementiran barem do kraja ovogodišnje sezone.
A onda je nedavno objavljeno da je Jokić ponovo osvojio priznanje za najkorisnijeg igrača lige (treće u četiri godine), čime se kvalifikovao za zaista elitno društvo najvećih košarkaških legendi poput Džordana, Abdul-Džabara, Lebrona, Medžika i Larija Berda, što je iznova isprovociralo sve otvorene i pritajene Jokićeve mrzitelje u medijima da se horski oglase.
Legendarni Šekil O'Nil, u napadu ljubomore, pokušao je da ponizi Nikolu tako što je, u trenutku objavljivanja nagrade, umesto da čestita kao što je osnovni red, u lice tokom direktnog televizijskog prenosa rekao dobitniku da misli da je drugi igrač (Šej Gildžes Aleksander) više zaslužio nagradu, bivši igrač Gilbert Arenas proglasio je Jokića najgorim MVP-jem u istoriji lige, a već dežurni Jokićevi kritičari poput Stivena Ej Smita, Nika Rajta i Skipa Bejlisa iskoristili su priliku da potkače Jokića i njegov tim.
Otrovne medijske strelice motivacija za srpskog asa
Istina je da je samo objavljivanje dobitnika MVP-ja došlo u najgorem mogućem trenutku za Nikolu, u momentu kada su gubili dva prema nula od Minesote i kada je delovalo da će "Denver" biti počišćen iz ovogodišnjeg plej-ofa, što nikako nije prijatna situacija za šampionski sastav.
Kao da su sve te otrovne medijske strelice upućene Jokiću i "Denveru" samo dodatno motivisale našeg asa da konačno pokaže svoj raskošni talenat u punom sjaju. U naredne tri utakmice odigrao je vrhunski, gotovo bez greške, i pomogao svom timu da dobije tri uzastopna meča i preokrene seriju, da bi "Minesota" izjednačila u šestoj utakmici i izborila majstoricu na "Denverovom" parketu u nedelju uveče.
Bez obzira na to kako se serija završi, partija koju je Jokić odigrao u petom meču biće zapamćena kao jedna od najblistavijih ikada viđenih u NBA doigravanju. Nakon zvanične dodele MVP priznanja Jokić je u toj utakmici postigao 40 poena, podelio 13 asistencija, bez ijedne izgubljene lopte i s visokim procentom šuta, poigravajući se sa zvanično najboljim defanzivcem NBA lige Francuzom Rudijem Goberom kao s nedoraslim detetom.
Pokazalo se, kao i mnogo puta do tada, da u Nikolinom slučaju "tiha voda breg roni" i da "nikada ne smete da potcenite srce šampiona", ali da je Nikola Jokić sasvim izvesno jedan od najboljih košarkaša u istoriji ove igre i veliki ponos naše zemlje i našeg naroda.