Goražde kao fragmentaciona paradigma

U intervjuu koji je dao u emisiji "Telering" RTRS-a 4. septembra 2024. Milorad Dodik je po ko zna koji put ponovio sa kojim se teškoćama Republika Srpska suočava "zarobljena" unutar BiH. Između ostalog, napomenuo je da on lično sa funkcija koje je obavljao, a podrazumeva se i Republika Srpska kao političko-teritorijalna jednica, nikada nisu "podmetali nogu" Federaciji BiH. Štaviše, izjavio je kako je često čak i "blanko potpisivao odluke na mnoge njihove razvojne projekte".

Ništa efikasnije od reciprociteta

S druge strane, od muslimanskih/bošnjačkih struktura, po pravilu dolazila je opstrukcija "manjeg entiteta", kako ga obično pežorativno nazivaju. "Gde god postoji mogućnost oni su nas kinjili i sprečavali da se razvijamo", rezignirano je istakao predsednik Republike Srpske.

Ovom prilikom naveo je primere kočenja izgradnje HE "Buk Bijela" u gornjem toku Drine, zahvaljujući kojoj bi Republika Srpska mogla da postane regionalno elektroenergetski još respektabilnija, te sabotiranje izgradnje aerodroma kod Trebinja, koji bi nesumnjivo doprineo još većem turističkom bumu Dučićevog grada na "četvoromeđi".

Posebno je istakao sprečavanje gasovodne konekcije Republike Srpske, koja bi privukla mnoge strane investicije budući da bi cena gasa bila, na primer, gotovo sedam puta manja nego u Nemačkoj. Na taj gas bi, dalje, svakako mogla da se priključi i Federacija BiH, ali "političkom Sarajevu" nije toliko stalo da njoj bude dobro koliko je stalo da Republici Srpskoj bude loše.

I kad smo već kod gasa. Ministar odbrane BiH "iz reda bošnjačkog naroda" uporno nije davao saglasnost da helikopteri iz Srbije pomognu u gašenju velikog požara sredinom avgusta 2024. na nepristupačnim padinama Zelengore. A onda je Republika Srpska Sarajevu zavrnula gasni ventil "zbog neplaćanja". I helikopteri su odmah doleteli. Pametnom dosta!

Različita viđenja postdejtonske BiH

Nije ništa čudno što se sve ovo događa. Odavno je konstatovano da je BiH "nemoguća država", "nazor-država", "frankeštajn-država", "preferans-država" i kakva sve ne. Uostalom, projektovana je u Dejtonu tako da je svako različito doživljava i da svako od nje različito očekuje. U stvari, svi su "shvatili Dejton" tako da je smatraju privremenom tvorevinom:

Homo Iugoslavicus

- Muslimani, samopreimenovani u Bošnjake, iako faktički kontrolišu i čine većinu na samo jednoj četvrtini teritorije, svojataju čitavu BiH, nastoje da je unitarizuju, demografski i politički se "razliju" do njenih granica i posredstvom stvaranja državne, bosanske nacije ostvare svoj primat, svodeći hrvatsko i naročito srpsko stanovništvo na obespravljenu raju koja će vremenom "iscureti";

- Srbi, "spasavajući što se spasʼti može" od BiH kao istorijske srpske zemlje, teška srca prihvatili su da Republika Srpska ostane u okviru međunarodno priznate BiH i svedena na samo 49 posto njene teritorije, računajući na objektivnu nefunkcionalnost i neodrživost tako "sklepane države", a istovremeno na sopstvena relativno visoka ovlašćenja shodno "izvornom Dejtonu", težili su da se vremenom osamostale i eventualno priključe Srbiji;

- Hrvati, odričući se Hrvatske Republike Herceg-Bosne u ime muslimansko-hrvatske Federacije BiH, očekivali su da će ona biti samo oročena ratna saveznička antisrpska tvorevina radi teritorijalnog sažimanja Republike Srpske i njenog "primoravanja na Dejton", a da će posle toga ponovo uspostaviti svoju političko-teritorijalnu jedinicu i pripojiti je Hrvatskoj.

Zamke podele i razgraničenja

Amerikanci i Zapad u celini, kao tvorci i "implementatori" Dejtonskog sporazuma, zahvaljujući neokolonijalnom vojno-političkom prisustvu, a u stvari "hibridnoj okupaciji" (A. Vranješ), odmah su pokazali da ga i oni shvataju i primenjuju ne shodno "slovu", već sve više (svom interesnom) "duhu", tj. antisrpski pristrasno i shodno muslimanskim centralističkim i hegemonističkim težnjama. Svi "visoki predstavnici" – što legalni, što ilegalni – bili su u službi tog cilja. Obrazlagali su to parolom da u BiH bude "što više Brisela, a što manje Dejtona".

Iz same sadržine Dejtonskog sporazuma i njegovih aneksa nije se u tolikoj meri videlo kako će tendencija biti da se Hrvati (najpre u centralnoj Bosni) tako radikalno "utope" u okvire Federacije BiH, kao i da će se izvrši sistematska "seča" ovlašćenja Republike Srpske i atak na njen teritorijalni integritet. Međutim, mapa podele na entitete i njihovo omeđavanje, naročito u karakterističnim i delikatnim sektorima, na takav zaključak su nedvosmisleno upućivali.

Odloženo rešavanje "međuentitetske linije u oblasti Brčko" navodilo je na zaključak kakva će biti odluka Srbima nenaklonjene arbitraže. Nije ni najmanje upitno da je kondominijumski Brčko Distrikt formiran kako bi postao "makaze nad pupčanikom", tj. kako bi se Republika Srpska presekla na dva dela i pokušalo preventivno onemogućavanje njenog osamostaljenja. To je opštepoznat, najupečatljiviji konkretan, teritorijalni pokazatelj ucenjivačkog "vezivanja" Republike Srpske za Federaciju BiH, a radi očuvanja celovite BiH.

A ima još sličnih indikativnih slučajeva. Tako, formiranjem nekolicine "džepova" međuentitetska granica je presekla saobraćajnice koje povezuju gradove i oblasti u Republici Srpskoj, otežavajući njeno samostalno funkcionisanje (tešanjsko-jelaški je presekao vezu Teslića i Doboja; čelićki vezu Lopara i Brčkog). Treba pomenuti i nekoliko na prekidanje veoma osetljivih suženja njene teritorije (Kozlučko, Oglečevsko, Mrkonjićki "vrat", "Koridor života").

Goraždanski klin

Na takve primere trebalo bi obratiti pažnju prvenstveno iz bezbednosnih i geoekonomskih razloga, a u perspektivi i sa stanovišta razduživanja Republike Srpske od Federacije BiH. Takav tipičan morfo-teritorijalni sklop je izduženi deo Federacije BiH – Goraždanski panhandle. Nastao je od nekadašnje muslimanske ratne tzv. bezbednosne zone UN (jedna od šest uspostavljenih 1993. godine) koja je "dejtonskom mapom" proširena i teritorijalnim, a ne saobraćajnim koridorom spojena sa muslimanskom centralnom Bosnom.

Prava meta Principovih vidovdanskih hitaca

Prostire se od Pendečića kod Trnova do desne dolinske strane Drine kod Goražda (Kolijevke) u dužini od oko 45 kilometara. Na najužem mestu širok je samo pet kilometara, a na najširem 22 kilometra. Uz Drinu, od severoistočne periferije Goražda do Ustikoline, drumsko rastojanje iznosi oko 26 kilometara. Ima dvadesetak hiljada stanovnika i površinu 570 kvadratnih kilometara, od kojih je 505 u sastavu Bosansko-podrinjskog kantona Goražde, a ostatak pripada Sarajevskom kantonu.

Federaciju BiH prstasto "izvodi" na Drinu, a istovremeno se duboko uklinjuje u istočno "krilo" Republike Srpske i gotovo do presecanja joj narušava kompaktnost. Stoga može da bude saobraćajno, geopolitički i geostrategijski funkcionalizovan suprotno srpskim interesima. Preseca jedinu kvalitetnu drumsku saobraćajnicu koja povezuje zapadni deo Crne Gore, istočnu Hercegovinu i gornje Podrinje sa Romanijskim platoom, srednjim i donjim Podrinjem, te jugozapadnom Srbijom.

Islamističke, neoosmanske i velikobosanske ekspanzionističke pretenzije kalkulišu sa tim karakterističnim delom Federacije BiH kao sa neposrednom "vezom Bosne i Sandžaka" i ključnom karikom na tzv. Zelenoj transverzali za prodor na Balkan. Ko ne veruje i to smatra "teorijom zavere", neka pažljivije pročita Strategijsku dubinu, kapitalno delo programskog karaktera Ahmeta Davutoglua, univerzitetskog profesora, nekadašnjeg ministra spoljnih poslova (2009-2014) i predsednika vlade Turske (2014-2016).

Goraždanski "ispust" ometa ravnomerniji regionalni razvoj istočnog dela Republike Srpske, preseca njenu podrinjsku integracionu osovinu i razdvojene, u privrednoj "depresiji", drži gornje (Foča) i srednje Podrinje (Višegrad, Bratunac). Između njegovog najisturenijeg dela (uzvodno od Goražda) i granice Republike Srpske (BiH) sa Crnom Gorom nalazi se Oglečevsko suženje (po Oglečevskoj rijeci) gde se širina teritorije Republike Srpske smanjuje na samo šest kilometara. Radi se o planinskom, šumsko-pašnjačkom, retko naseljenom, etnički mešovitom i bezbednosno delikatnom pojasu, osetljivom na presecanje.

Stoga bi Republika Srpska trebalo da strateški planira – naročito ako bude išla na konkretizaciju razdruživanja od Federacije BiH – da kroz ovaj težak teren blagovremeno počne izgradnju kvalitetne drumske saobraćajnice kojom bi zaobišla Goraždanski panhandle. Da bi se izbegle glavobolje zbog nekih budućih opstrukcija i ucena iz sarajevske kasabe.