Evropska politička zajednica – simulakrum

Na impozantnom samitu BRIKS-a u Kazanju (22-24. oktobra 2024), gde su se okupile sile u usponu i zemlje "svetske većine" (kako bi rekao Sergej Karaganov), a koje, uzgred budi rečeno, u ogromnoj većini ne priznaju "nezavisnost Kosova", u ime Srbije pojavila se delegacija zvaničnika relativno nižeg nivoa – potpredsednik Vlade i troje ministara. Mada je poziv bio upućen vodećoj ličnosti zemlje – njenom predsedniku.

Širenje straha od (neo)evroazijstva

Ubrzo, samo dve nedelje kasnije, u Budimpešti je održan drugi ovogodišnji sastanak Evropske političke zajednice na kome je, takođe, učestvovala Srbija. Na skupu gde je svoje mesto imalo i "nezavisno Kosovo", a koje priznaje ogromna većina prisutnih članica, Srbija je bila zastupljena na najvišem nivou – prisustvom i govorom upravo predsednika države. Time je Srbija – što je podvukao i sam njen predsednik – neupitno manifestovala da ostaje dosledno "na evropskom putu". Uprkos činjenici da apsolutna većina članice Evropske političke zajednice ne uvažava njenu teritorijalnu celovitost!

Još jedna (para)atlantistička formacija

Šta je proklamovani, a šta stvarni smisao Evropske političke zajednice? Da se ne zavaravamo – ona je samo još jedan primer hiperprodukcije "alotropskih modifikacija" transatlantskog američkog makro-mostobrana daleko prodrlog unutar vazalne Evrope.

Predlog da se formira izneo je francuski predsednik Emanuel Makron 9. maja 2022. na Konferenciji o budućnosti Evrope, a proizašao je iz američke ping-pong igre da Francuska od Nemačke preuzme evropsko kormilo. Povod je bio neposredno ugrožavanje interesa Zapada sa početkom oružanog sukoba u ukrajinskoj areni. Stoga je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel čak predložio da njen naziv bude konkretniji: Evropska geopolitička zajednica.

Uspostavljanje ove "nove evropske organizacije" (Makron) je usaglašeno krajem juna 2022. u Evropskom savetu, a na prvom skupu 6. oktobra 2022. učestvovalo je 44 lidera. Budući da prokazane Rusija i Belorusija nisu ni pozvane, bilo je očigledno da se radi o izrazito antiruskoj grupaciji po formuli "Zapad plus". Sledstveno, i samo prisustvo neke zemlje sastancima predstavljalo je čin suprotan ruskim interesima.

Početkom 2023. organizaciji se priključio San Marino, a na drugom sastanku 1. juna iste godine u Moldaviji još dve "mikro-države" – Andora i Monako – čime se zaokružilo evropsko "zbijanje redova" na antiruskom frontu.

Svrha ove formacije obelodanjena je brojnim proklamovanim "opštim mestima". O zalaganju za tzv. evropske vrednosti i produbljivanju saradnje širom Evrope u oblasti političke koordinacije, podsticanja dijaloga, zajedničke bezbednosti, infrastrukture, energetike, kontrole migracija itd.

Međutim, na sastancima koji su usledili u Španiji oktobra 2023, Velikoj Britaniji jula 2024. i već pominjanom u Mađarskoj početkom novembra 2024, a na kojima ipak nisu učestvovale sve članice, nesumnjivo je potvrđen pravi cilj. Odnosio se na podilaženje "EU-pobegulji" Velikoj Britaniji kako bi se držala uz skute "evropske porodice", te na čvršće vezivanje zemalja koje nisu u NATO i EU kako ih ne bi pokolebali uspesi Rusije spram rivalskog Zapada. Uz podrazumevajući naglasak na suprotstavljanju "ruskoj agresiji" i naročito "ruskim dezinformacijama".

Mlaćenje prazne slame

U spisku članica Evropske političke zajednice, osim anatemisanih Rusije i Belorusije, indikativno je da nema ni Vatikana. Ali, zato su tu one zemlje koje uopšte nisu unutar tradicionalnih granica Evrope kao kontinenta (Gruzija, Jermenija) ili to jesu sasvim malim delom (Turska, Azerbejdžan). Nema sumnje da je geopolitički motiv bio da se ta organizacija pomoću njih što više uklini u ruski "južni meki trbuh".  

Stoga je pravo čudo što nije uvučen, na primer, i Kazahstan kada se, (geografskoj) istini za volju, jedan manji deo njegove teritorije nalazi u Evropi, zapadno od međe na reci Ural. Svojom kontrolom istočne obale i akvatorije Kaspijskog jezera i ukupnim položajem, te sa prostranstvom iznad 2,7 miliona kvadratnih kilometara i više od 20 miliona stanovnika, bio bi antiruski geopolitički instrument kakav se samo poželeti može. Šalu na stranu, možda su mu signali za članstvo i bili upućeni, ali je tipičan predstavnik evroazijstva, sa upravo stečenim "statusom partnera BRIKS-a", taj "danajski dar" odbio.

Ali zato u radu Evropske političke zajednice, logično, učestvuje nekolicina odavno formiranih i već dokazanih (para)atlantističkih formacija. Preciznije, kao "ćerku-organizaciju" natkriljuju je, bolje reći nadzorišu, Savet Evrope, OEBS i prvenstveno Evropska unija u vidu svojih tela Evropskog saveta, Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Iznad svih njih vrhuni NATO pod američkim vođstvom, koji određuje smisao, artikuliše delovanje i takođe doprinosi konkretnim aktivnostima svog "novorođenog čeda".  

Mora se priznati da se u nekim pitanjima, ali samo minimalno, tj. u ulozi nebitnog "podizvođača", ovaj izdanak Zapada jeste angažovao. To je, na primer, bilo u okviru prisustva na jermensko-azerbejdžanskoj granici po okončanju sukoba, koje je potom preraslo u infiltraciju EU unutar same Jermenije. I gle čuda – političke turbulencije u toj zemlji potom se nisu smanjile, već porasle. Takođe, ispoljio je aktivizam u uspostavljanju civilne misije u Kišinjevu kako bi EU zadržala svoju "šapu" na Moldaviji i osigurala njen prozapadni kurs.

Veliko ništa

Evropska politička zajednica, u stvari, nije ništa više od proizvoda proliferacije simulakruma kojima EU i njen pokrovitelj SAD u svojoj deklinističkoj inerciji pokušavaju da zavaraju one naivne, a sve malobrojnije. Ima ime, a nema sadržinu. Prazna ljuštura.

Ona je jalov debatni klub koji ni slučajno nije primereno upoređivati sa tajnovitom Bilderberškom grupom, s jedne strane, ili sa sve uticajnijim Valdaj-klubom, s druge strane. Njeni skupovi podsećaju na predizborne partijske konvencije gde se članstvu saopštavaju spiskovi lepih želja.

Velika sila i granice

Teško je poverovati, ali nije nemoguće, da će nešto promeniti već zakazani sastanci za leto 2025. u Albaniji i za jesen 2025. u Danskoj. I Srbija je izrazila zainteresovanost za organizaciju nekog budućeg skupa. U skladu sa "tradicionalnom srpskom gostoprimljivošću" i "sposobnošću za organizovanje velikih događaja", a bez obzira na ekonomsku i političku cenu. "EU nema alternativu".