Kada nečega nema ili prirodno postoji a počne da nedostaje, postane skupo i neadekvatno raspoređeno, ili kada se pak proglasi nedovoljno lepim, korisnim i "podobnim" – izmisli se, napravi i plasira veštačka alternativa.
Tamo gde je suša koristi se veštačka kiša, nedostatak stajskog nadoknađuje se veštačkim đubrivom, vlakna dobijana od tekstilnih biljaka masovno su zamenjena veštačkim materijalima, osobe nezadovoljne efektom sopstvenih trepavica stavljaju veštačke, već je daleko odmakla proizvodnja veštačkog mesa i mesnih prerađevina...
Ništa novo pod kapom nebeskom. Budući da su u vreme titoizma od Srba pravljene čak i nove, veštačke nacije, a "demokratski" Zapad ih rastakanjem jugoslovenske države aminovao, Srbe više ništa ne može iznenaditi.
Veštačka vs. ljudska inteligencija
Veštačko ovo, veštačko ono. Da li je to čak i ljudska inteligencija u krizi, zar je njena cena postala previsoka, nije li nastupio njen opšti deficit ili je negde ima previše a negde premalo, kada na velika vrata stupa veštačka inteligencija? Ili oni koji nameravaju da upravljaju našom sadašnjošću i budućnošću (i prošlošću!) misle da je veštačka inteligencija lakša za upravljanje i daje za njih pouzdanije i poželjnije efekte?
Ona može da savršeno posluži: njeni rezultati se predstavljaju, eto, kao lišeni subjektivnosti i emotivnosti, religiozne, etničke i rasne isključivosti, politički, esnafski ili medijski oblikovane pristrasnosti. Kako veštačka inteligencija kaže – tako je. Protivljenje je bespredmetno. Pa, veštačka inteligencija je nepogrešiva.
Veštačka inteligencija se može kratko, krajnje pojednostavljeno definisati kao sposobnost sprave (računara) da pomoću svog programa (softvera) zameni ljudski um i ispunjava zadatke razmišljanja. I, naravno, odmah su usledile brojne dileme: da li će eksplozivan razvoj i nenaslutivi dometi veštačke inteligencije ostati na nivou samo dobrobiti za čovečanstvo, ili će ona postati kontraproduktivna, pa čak i ugroziti ljudsku vrstu?
Za sada je ona na prvi pogled bezopasna, manje-više podređena volji čoveka i onim čime je on "hrani". Uveliko joj se ustupaju brojne funkcije pod firmom "objektivnosti" i "apsolutne tačnosti". To eliti u čijoj je službi služi kao alibi i opravdanje za razna nepočinstva koja čini i planira. Već se zna za zloupotrebe i incidente, a šta je tek sa onim šta se ne zna. Kod nas se već uveliko koristi u svrhu političko-izbornog marketinga i tzv. poželjnih prognoza o "svetloj budućnosti".
A ako se otme kontroli?
Postavlja se pitanje šta će biti kada se veštačkoj inteligenciji prepusti da arbitrira i donosi neporecive i neoboriveodluke, ili ona to uzurpira? Nemoguće? Krenuće se sa simpatičnim i bezopasnim stvarima: izborima za mis, naj-gol, roman godine, najlepši balkon, pobedničku pesmu, najbolji hotel, film, automobil...
Prema zadatim kriterijumima, to će izabrati veštačka inteligencija, a konzumentski puk – sit dotadašnjeg varanja raznih žirija – tome će oduševljeno aplaudirati. Jer, biće ubeđen da je sve to konačno postalo neupitno regularno sprovedeno i realno ocenjeno. Možda će joj biti prepušteno ocenjivanje učenika i studenata "radi eliminisanja protekcije".
A onda će stvari postati sve ozbiljnije, pa će veštačka inteligencija (poželeti) da odlučuje o direktorima, upravnim odborima, načelnicima policija, obaveštajnih službi i generalštabova, ministrima, premijerima, predsednicima, sastavima parlamenata, suverenitetu, (ne)proglašenju pandemija, ratu i miru, ispaljivanju nuklearnih projektila...
Zašto da o tako važnim stvarima odlučuje prirodna, ljudska inteligencija, podložna pokvarenosti, prevari, korupciji, nepredvidivosti, manipulaciji i interesima, kada je veštačkoj inteligenciji ionako već dodeljen oreol bezgrešnosti, nepotkupljivosti, dobronamernosti i apsolutne ispravnosti.
Da li će se pred veštačkom inteligencijom ona prirodna, ljudska sve više povlačiti i vremenom atrofirati? Hoće li se tome blagovremeno, dok još nije kasno, suprotstaviti misleća elita koja bi trebalo da vidi dalje? Rizikujući da bude optužena za konzervativnost i maltene za neoludizam (analogan onom engleskom iz 19. veka).
Selekcija srpske intelektualne elite
Šta na sve to kaže srpska "poštena inteligencija", koja je – ne u potpunosti, ali u velikoj meri – grupisana u okvirima univerzitetskih nastavnika i institutskih istraživača?
Ona se bira i napreduje u zvanjima prema jasno utvrđenim strogim, manje kvalitativnim, a više kvantitativnim, bodovno merljivim kriterijumima. Izbore na osnovu njih, i to na nekoliko nivoa, vrše razne komisije, veća i odbori, koje čine kompetentni članovi obavezno u višem ili istom naučno-nastavnom zvanju u odnosu na kandidate. Dakle, postoji precizna procedura, gotovo šematizam.
Ako je već tako, a jeste, zagovornici bezuslovnih novotarija mogu postaviti pitanje: da li je opravdano da selekciju dolazećih generacija "poštene inteligencije" obavljaju nesavršena ljudska bića kao članovi pomenutih komisija? I hitro će predložiti: "Eureka – neka izbore nacionalne naučno-obrazovne elite preuzme veštačka inteligencija!"
Obrazlagaće to na prividno prihvatljiv način da se depersonalizacijom, odnosno dehumanizacijom tog procesa i njegovim prepuštanjem veštačkoj inteligenciji (faktički: mašini) podrazumeva da je ona otporna na nepotizam, političke pritiske, sentimentalnost, izvrdavanje pravila, polne, nacionalne i druge "ključeve", uticaje stranih fondova, komesara, ambasada i tzv. nevladinih organizacija.
Sumnje u verodostojnost podataka kojima će u tu svrhu veštačka inteligencija biti snabdevana i krajnje namere osoba koje to kontrolišu lako će otkloniti diskvalifikacijom da tu skepsu iskazuju pobornici teorije zavere, Zemlje kao ravne ploče, antivakseri, desničari, homofobi. I stvar je zapečaćena.
I "besmrtnici" će doći na red
Put je, dalje, otvoren da se na isti način ubuduće biraju i akademici. Biće naročito važno da se na takav način primaju oni iz društveno-humanističkih nauka zato što se oni bave nacionalnim, identitetskim pitanjima. A pokazalo se u više navrata da su izbori problematični, dirigovani i svedeni samo na nekolicinu članova, uprkos činjenici da su ta odeljenja sistematski desetkovana.
Tim pre će odgovornost biti prepuštena veštačkoj inteligenciji. Sa "ubedljivim" obrazloženjem kako se ne bi ponovilo da konkursni materijali unapred odbačenih kandidata ne bi bili ni otpakovani, a kamoli uzeti u razmatranje.
Veštačkoj inteligenciji biće zadato da u sledećim ciklusima izabere potreban i tačno određen broj akademika – npr. devet, trinaest ili devetnaest. I to uglavnom na osnovu naliferovanih više stotina M-bodova stečenih u (zapadnim) inostranim publikacijama.
A u njima, podsećanja radi, po pravilu ne mogu da prođu radovi u kojima piše Kosovo i Metohija i da se radi o jezgru srpske duhovnosti i državnosti, da je od Srba titoističkim etno-inženjeringom izdvojeno još nekoliko nacija, da se Jugoslavija nije raspala nego je razbijena, da nije izvršena velikosrpska agresija na Hrvatsku i BiH nego je bio secesiono-etnički oružani sukob, da se u Srebrenici nije dogodio genocid...