Briselski fijasko Fridriha Merca

Praviti račun bez krčmara uvek (ili po pravilu) vodi u ćorsokak.

Tako je bilo i sa zloslutnim naumom da se zaplenom ruske (devizne) imovine (Putin kaže: pljačke!) s nepredvidljivim posledicama (mađarski premijer Orban: bilo bi to ravno objavi rata!) obezbedi finansiranje Ukrajine i produžavanje, po ovu nesrećnu zemlju, tragičnog i neizbežno izgubljenog rata.

U poslednjem trenutku, nakon dugog preganjanja (više od šesnaest sati) lidera Evropske unije, prevladao je razum (ili razumljiv strah od neizbežne odmazde), ruska sredstva su (bar za sada) ostala nedodirljiva.

Članovi evropske familije pristali su (iznuđeno i ne svi: Mađarska, Češka i Slovačka su demonstrativno odbile da u tome učestvuju) da ukrajinske urgentne potrebe namire beskamatnim kreditom, iz sopstvenih džepova (budžeta) "teškim" devedeset milijardi evra, koje Kijev, ionako zatrpan astronomskim dugovima prema njegovim darežljivim protežerima, nikad neće moći da vrati.

Uzaludan pritisak na "kolebljive"

Javnost je već, uglavnom, upoznata sa ishodom minulog samita i krahom problematične inicijative. I drastičnim fijaskom nemačkog dvojca, Ursule fon der Lajen i Fridriha Merca: upravo su njih dvoje ulagali i uložili ogromnu energiju (uz nečuven pritisak na "kolebljive") da ta incijativa bez primera i presedana, uspešno prođe. Umesto očekivanog "trijumfa", usledio je težak poraz.

Pobednici i gubitnici samita EU o Ukrajini

Samouverena Ursula je, naime, očekivala (i to slavodobitno najavljivala) da ishod samita bude trijumf istorijskih razmera, trenutak suverene nezavisnosti Evrope, čas kada Evropska unija (napokon) donoseći "ključnu odluku oblikuje sudbinu kontinenta bez obzira na to šta Rusija ili bilo ko (čitaj: Sjedinjene Države) ima na umu..."

Za Merca, konstatuju mediji i političari (ne samo opozicioni) u njegovoj sopstvenoj zemlji, najteži od kad se našao na kancelarskom tronu. I neočekivano, razočaravajuće iznenađenje: u realizaciji svog nauma, kao "jedine i neupitne opcije" (kako je danima uoči samita tvrdio), ostavio ga je "na sprudu" francuski predsednik Emanuel Makron. Računao je na njegovu snažnu podršku u slamanju "pokreta otpora" koji su nagoveštavali, i potom činili, premijeri Belgije (najpre i s najviše racionalnih razloga), Mađarske, Češke, Slovačke i Italije, pa Bugarska, Malta…

Gorka pariska pilula

Još jedna "gorka (pariska) pilula" za nemačkog kancelara: francuski predsednik prekida (opet neočekivano) još jedan (zaverenički) evropski tabu. Najavio je (solo) da će uskoro nazvati Moskvu, kršeći tako još jedan evropski (zaverenički) tabu.

Iz Kremlja je promptno stigao signal: Vladimir Putin će podići slušalicu i prihvatiti dijalog bez uslovljavanja, uz razjašnjavanje i uvažavanje stavova jedne i druge strane.

Fridrih Merc s tim, očigledno, ne može da računa: specijalni ruski pregovarač Kiril Dmitrijev ga je, bar za sada i "do daljeg" otpisao. Njegova poruka zvučala je nedvosmisleno: "Dragi Merc, nisi u igri, diskreditovao si se podsticanjem rata, sabotažom mira, neostvarivim predlozima, samoubilačkom politikom i tvrdoglavom glupošću…".

Naučite istoriju, gospodine kancelaru

Zbog naglašeno iritantnog i arogantnog antiruskog stava i držanja, Mercu je, preko dnevnika "Berliner cajtung" stiglo opominjuće upozorenje čuvenog američkog ekonomiste i profesora Kolumbija univerziteta Džefrija Saksa o loše naučenim lekcijama.

Zamrznuta ruska imovina seme razdora u EU: Makron izdao Merca, platiće za to

"Naučite istoriju, gospodine kancelaru! I budite iskreni. Bez iskrenosti nema poverenja, a bez poverenja nema bezbednosti. Evropa rizikuje da bez diplomatije ponovi katastrofe iz kojih je, navodno, izvukla pouke".

Saks upozorava da bezbednost Ukrajine neće biti postignuta razmeštanjem nemačkih, francuskih ili drugih trupa. To će samo produbiti podele i produžiti rat. Stabilnost Ukrajine može se osigurati jedino njenom neutralnošću, uz pouzdane međunarodne garancije. Jedino, dakle rešenje je: neutralna Ukrajina.

Istorija je jasno pokazala, podseća Džefri Saks, da ni Sovjetski Savez ni Ruska Federacija nisu narušavale suverenitet neutralnih država u posleratnom poretku. Ni Finske, ni Austrije, ni Švedske, ni Švajcarske, ni drugih država.

Sudbinski sukob za Rusiju

Neutralnost je funkcionisala zato što je uzimala u obzir legitimne bezbednosne interese svih strana. Nema ozbiljnijih razloga da to ne funkcioniše ponovo.

Orban o slanju ruske imovine Kijevu: Objava rata, uhvatili smo goluba pismonošu na vreme

Podsećajući da je Merc više puta govorio o "posebnoj odgovornosti" Nemačke za evropsku bezbednost. Ta odgovornost, upozorava Saks kancelara, ne može se zameniti "parolama, selektivnim sećanjem i ratnom retorikom". Amerikanac konstatuje da nemački kancelar ne pristupa aktuelnoj situaciji oko Ukrajine sa "neophodnom istorijskom ozbiljnošću i iskrenošću". I zaključuje: istorija će (pre)suditi šta Nemačka pamti a šta zaboravlja. Neka ovoga puta izabere diplomatiju i mir. I održi reč…

U istom berlinskom dnevniku, što je takođe interesantno i simptomatično, priliku da iznese i obrazloži ključna ruska stanovišta, ne samo kad je reč o ratu u Ukrajini, nego ukupnim odnosima Rusije i Zapada, dobio je Aleksej Gromiko.

Reč je o istoričaru, direktoru Evropskog instituta Ruske akademije nauka. I – unuku čuvenog Andreja Gromika, šefa diplomatije Sovjetskog Saveza i Ruske Federacije s najdužim stažom na čelu Ministarstva spoljnih poslova.

Gromiko vidi praizvor svih nesporazuma i sukoba između Moskve i Zapada u agresivnom širenju NATO-a i ugrožavanju bezbednosti Rusije.

Na to su, podseća, upozoravali i zapadni političari, od Džordža Kenana do Vilijama Perija, ministra odbrane SAD u Klintonovoj vladi.

Za Gromika je današnji sukob najsudbonosniji vojni konflikt posle Kubanske krize 1962. godine. I od egzistencijalnog značenja i značaja za Rusiju i njenu budućnost…