Fenomen Vagenkneht

Žena koja bi mogla da izazove potres u političkom životu Nemačke. Najnovija istraživanja dva ugledna instituta krajem jula saopštila su da bi levičarka Sara Vagenkneht s novom strankom (koju još nije ni osnovala), gotovo na prepad, mogla da osvoji (bar) dvadeset odsto glasova, a u (rodnoj) Tiringiji, na istoku zemlje, više od dvadeset pet procenata.

I da u ovoj pokrajini pobedi, čak, Alternativu za Nemačku, u nezadrživom jurišu ove desničarske stranke, čije političke akcije, iz dana u dan, upadljivo rastu. Poslednja istraživanja pokazala su, naime, da bi Alternativa, u ovom trenu, ako bi došlo do parlamentarnih izbora, porazila sve stranke vladajuće koalicije ponaosob.

Te dve činjenice: gotovo programirani uspeh Sare Vagenkneht, s potencijalnom reinkarnacijom (gotovo usahle) nemačke levice, i jačanje stranke sa suprotnog političkog pola, desničarske Alternative za Nemačku, promeniće, neminovno i radikalno, politički reljef ove zemlje.

Politička i medijska javnost se ovih dana se, inače, posebno bavi "fenomenom Vagenkneht".

U odgonetanju njene neverovatne popularnosti najčešće se ističe činjenica da Sara Vagenkneht nastupa jeretički, provokativno hrabro nasuprot svega ustaljenog: protiv dvoličnosti Zapada na primeru Krima i Kosova, protiv ratnohuškačke rusofobije, zahtevajući mirovne pregovore umesto slanja tenkova Ukrajini, u kritici (još uvek sopstvene stranke) Levice, koja doživljava sunovrat, baveći se marginalnim temama i marginalnim grupama (izbeglice, seksualne manjine) umesto onim što bi trebalo da bude njeno osnovno i glavno pozvanje, radnim ljudima i radničkom klasom.

"Ikona" Levice je, zbog toga, u oštrom sukobu sa rukovodstvom partije. Razrešenje tog sukoba moglo bi biti sudbonosno za stranku koja se na poslednjim parlamentarnim izborima jedva "provukla" u Bundestag. Ostvarila je dotad najslabiji rezultat. Bila je ispod obaveznog cenzusa od pet odsto glasova. Prag parlamenta preskočila je zahvaljujući osvojena tri direktna (personalna) mandata.

Sara Vagenkneht, u tom ratu, očigledno još ima obzira prema stranci. Odlaže osnivanje svoje partije, uverena da bi njenim odlaskom došlo do rasula i sunovrata Levice. Veruje se, naime, da bi Vagenknehtova "povukla" za sobom veći deo poslanika. O članstvu i da ne govorimo.

Svesna sopstvene popularnosti, Sara Vagenkneht očigledno promišljeno bira trenutak kad će konačno obelodaniti osnivanje sopstvene stranke. Veruje se da će to učiniti krajem godine, kako bi sledeće jurišala, s dobrim šansama, na izbore za Evropski parlament, i još sigurnijim izgledima, iste 2024. godine, u tri istočne pokrajine, Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji.

Njena imenakinja, Sara Vagner sa Univerziteta u Manhajmu, koja se posebno bavila "fenomenom Vagenkneht", kaže da popularnost ove levičarke, iako može da zvuči paradoksalno, veoma privlači glasače i sa radikalne desnice. To je razlog da se lideri Alternative za Nemačku više plaše njene, još nepostojeće stranke, nego ostalih političkih stranaka s dugom tradicijom i razvijenom stranačkom infrastrukturom.

Ono što nudi Sara Vagenkneht još nije, kaže Vagnerova, pokušano u Saveznoj Republici Nemačkoj: konzervativne (tradicionalne) socijalne vrednosti ujedinjene sa socijalističkim načelima ekonomije. S tim se može očigledno identifikovati veliki broj ljudi. Mladi i stari. Žene i muškarci. Pripadnici raznih klasa. A to je veliki rezervoar glasova.

Popularna i pre toga, kao autorka političkih bestselera i sopstvenog Jutjub kanala, Sara Vagenkneht je "pogodila nerv" velikog broja nemačkih građana kada je prošle godine, zajedno sa poznatom feministkinjom Alis Švajcer, obnarodovala, usred gotovo histerične rusofobije, Apel (manifest) za mir, s upozorenjem vladi Olafa Šolca da, slanjem naoružanja Ukrajini, ne uvlači zemlju u (pogibeljni) rat s Rusijom.

Za kratko vreme, Apel je potpisalo više od šest stotina hiljada ličnosti od imena i formata. Kruna tog poduhvata bile su masovne antiratne demonstracije u organizaciji Vagenknehtove (rukovodstvo njene stranke, Levice, u tome je nije sledilo!) pred Brandenburškom kapijom u Berlinu.

Sara Vagenkneht je, inače, rođena 1969. Otac Iranac, majka Nemica. Sada je u braku sa jednim od najpoznatijih Brantovih "političkih unuka", Oskarom Lafontenom, dugogodišnjim predsednikom pokrajinske vlade u Saru i liderom Socijaldemokratske partije u vreme kad je ova, nekad velika stranka, zahvaljujući upravo njemu, pobedom na parlamentarnim izborima, oterala "večitog kancelara" , "kancelara ujedinitelja" Helmuta Kola u političku penziju i istoriju.

Lafonten je, iako lider stranke, kancelarski tron prepustio Gerhardu Šrederu. Brzo je i demonstrativno napustio položaj „superministra“ (finansija) i stranačko kormilo zbog sukoba sa Šrederom oko kancelarove ratne politike: učešća u NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije.

Zažaliće što je to ishitreno učinio. Možda je, sa funkcija i uticaja koje je imao, mogao da spreči prvo uvlačenje Nemačke u rat posle Drugog svetskog rata...

Posle odlaska sa čela Socijaldemokratske partije (SPD) Lafonten je postao najistaknutija ličnost Levice. Napustio je ovu stranku prošle godine. Iz istih razloga zbog kojih će to uskoro učiniti njegova supruga Sara Vagenkneht: uveren da je stranka "izdala" one zbog kojih je stvorena…