Šok za šokom. Posle "istorijskog poraza" na izborima za Evropski parlament, najfatalnijeg od kad postoji Savezna Republika Nemačka, Socijaldemokratska partija (SPD) suočiće se, već u septembru, gotovo programirano i neizbežno, s još šokantnijom situacijom: da u velikom delu zemlje, na istočnoj strani, postane (potpuno) beznačajna.
Kao da prisustvujemo sumraku najstarije i nekad tako moćne (povremeno najmoćnije) stranke na nemačkoj političkoj sceni, kojoj su "pečat" važne i velike dali (još) osnivači (formirana je 23. maja 1863. u Lajpcigu) istorijski zvučnih imena - Vilhelm Libkneht, August Bebel, Ferdinand Lasal.
Sumrak stranke je, dobrim delom, uslovljen i izazvan sumrakom njenog kancelara. Sve to sa nekad tako moćnom strankom (2000. imala je milion članova, sada jedva nešto više od 300.000, u zemlji od 83 miliona stanovinika!) kad SPD u času kad drži dva najvažnija politička trona u zemlji, saveznog kancelara (Olaf Šolc) i šefa države (Frank Valter Štajnmajer).
Šolcovi zaokreti i paradoksi
Još jedan paradoks, posledično sumoran. Upravo čovek (a reč je o Olafu Šolcu) koji je na (minulim) parlamentarnim izborima izvukao stranku, pravim čudom, iz bezizgledne situacije u pobedničku kancelarsku poziciju, vodi je, nezaustavljivo, pogrešnom politikom, u dramatično i drastično kritičnim i opasnim vremenima, gotovo izvesno, ka velikom, najvećem gubitniku.
I pradoks da se kancelar mira, kako se u predizbornoj kampanji predstavljao, pretvorio u kancelara rata, plaćen je očigledno velikom cenom. "Špigl" podseća na činjenicu koja je, između ostalog, doprinela onom istorijskom porazu socijaldemokrata na izborima za Evropski parlament.
Bila je to, ocenjuje uticajni nemački politički nedeljnik, Šolcova "fatalna greška": nedelju dana pred izbore odobrio je da se nemačkim oružjem gađaju ciljevi, i ubijaju ljudi, na teritoriji Rusije.
Time je ratni kancelar potpuno diskreditovao i sopstvenu izbornu kampanju. Ne samo onu uoči izbora za Bundestag (dosta glasova dobio je na ideji o novoj istočnoj, miroljubivoj politici, tragom one Brantove) nego i u kampanji pred izbore za Evropski parlament: na njegovim bilbordima ključna reč i poruka bila je – mir!
Popunjavanje političke praznine
U nizanju paradoksa koji prate Olafa Šolca, valja podsetiti na još jedan: partijsko članstvo ga nije htelo, na unutarstranačkom referendumskom izjašnjavanju za lidera, a stranka je, potom, u njemu, sticajem raznih okolnosti, dobila četvrtog po redu (posleratnog) kancelara.
Među tim okolnostima, važnu (neki veruju: odlučujuću) ulogu imao je silazak Angele Merkel sa kancelarskog trona, posle 16 godina, čime je na nemačkoj (i evropskoj) političkoj sceni (zaista) nastala velika praznina. Činjenica koja je Olafu Šolcu išla u prilog.
Nemcima, najednom suočenim sa hirovitim i i neizvesnim vremenima, bio je preko potreban osećaj sigurnosti i stabilnosti kakav im je godinama pružala bivša kancelarka. A to im je upravo, verovali su, nudio Olaf Šolc: bio je njen vicekancelar i desna ruka u takozvanoj velikoj koaliciji.
Olaf Šolc je taj politički kapital brzo prokockao i potrošio: nikad jedna vlada u nemačkoj (posleratnoj) parlamentarnoj istoriji nije išla u susret novim izborima (ako ne dođe do prevremenih, što se ne može sasvim isključiti; redovni su u septembru sledeće godine) sa tako lošim kartama i ponižavajuće malim (političkim) kreditom. Istraživanja pokazuju: dve trećine građana je (sasvim) nezadovoljno radom i učinkom tročlane (nesložne) vladajuće "semafor" koalicije i njenog (bledog) kormilara.
Sudbonosni meseci
A da li će tako neuspešna i nesložna formacija socijaldemokrata, zelenih i liberala, uopšte uspeti da dočeka septembar 2025. zavisiće od toga hoće li uspeti da preživi jul, i potom septembar, ove godine.
Iza kulisa bukti, naime, žestoka kavga među liderima "semafor" koalicije oko sklapanja budžeta (to mora da se učini do polovine jula) za narednu godinu. Politički veoma eksplozivna tema. Svi su podvukli svoje crvene liniji u odbrani stranačkih interesa i (neizvodljivih) projekata, a novca da se sve to podmiri jednostavno nema. Rupa od (najmanje) 25 milijardi evra zjapi i zaista bi mogla da "proguta" koalicionare.
Kompromis nije na vidiku. Uveliko se, medijski i politički, barata s dolaskom politički vrelog leta i jeseni. U opticaju su već ideje - ako izostanu dogovor i saglasnost o pokrivanju budžetske (zjapeće) rupe (opozicija preti da će osujetiti svaki pokušaj prevelikog zaduživanja, uklanjanjem famozne "kočnice duga", za šta je potrebna dvotrećinska većina u Bundestagu, a te većine bez nje nema) - o manjinskoj vladi ili (ipak) vanrednim izborima. Varijante visokog rizika, s neminovnim zaoštravanjem socijalnih i političkih napetosti i još haotičnije političke situacije.
Nezaustaviva Alternativa
To bi, naravno, Nemačku uvelo u još haotičniju političku situaciju, s opasnijim socijalnim i političkim napetostima. Iz više razloga - zbog tako kratkih rokova do inače planiranih redovnih izbora. I posebno: velikih iskušenja koji zemlju i njenu političku elitu čekaju u septembru.
Izbori u tri istočnonemačke pokrajine, Tiringiji i Saksoniji neposredno posle letnjih ferija koje (očigledo) ovoga puta neće značiti i uobičajeno političko zatišje (1. septembra) i Bandenburgu 22. septembra već usijavaju atmosferu i političke strasti.
U sve tri pokrajine anatemisana Alternativa za Nemačku, po svim istraživanjima javnog mnjenja, ubedljivo vodi. Pred tom činjenicom etablirane "mejnstrim" stranke su bespomoćne. "Semafor" je tamo praktično pred gašenjem: vladajućim strankama na saveznom nivou preti (još jedna) izborna katastrofa. Neke od njih možda neće ni stići do cenzusa od pet odsto.
I najjača opoziciona formacija, unija hrišćanskih demokrata, CDU/CSU, koja je veoma dobro prošla na izborima za Evropski parlament (blizu 30 odsto osvojenih glasova) zna da u "duelu" sa Alternativom nema šansi.
Lider opozicije Fridrih Merc (i sam malo popularan) optužuje vladu da svojim neuspesima navrće vodu na "prokazanu" desničarsku stranku. Ne može opozicija, kaže (bespomoćno) Merc da zaustavi (nezadrživ) uspon Alternative i prepolovi njen izborni rezultat kad ga sama vlada svojim katastrofalnim promašajima udvostručava.
I eto one, već najavljene, "vrele jeseni". Ona bi zaista mogla da promeni ne samo politički reljef Nemačke nefo i da (možda presudno) utiče na oblikovanje njene sutrašnjice...