Intervju: Danijel Bezsonov i Aleksandar Sladkov o Vladlenu Tatarskom

Od vojnog izveštača i novinara Maksima Fomina, poznatijeg kao Vladlen Tatarski, koji je ubijen u Sankt Peterburgu, oprostili su se i državni i crkveni vrh Rusije, i Donbas i Rostov. Uvodne reči njegove kultne emisije "Večernji Vladlen" (aluzija na TV šou Ivana Urganta, komičara liberalne orjentacije koji je sa početkom SVO napustio zemlju): "Zdravo svima, ovo je Vladlen uveče, glavna vojna predstava zemlje. Neprijatelj će biti pobeđen, pobeda će biti naša. Sve najbolje", osvanule su na bilbordima i stadionima širom Rusije.

Od Tatarskog su se oprostile i njegove brojne kolege. 

Danijel Bezsonov je vojni ekspert, bivši zamenik ministra informisanja DNR, učesnik u prvom talasu opolčenja (narodnog ustanka) i blizak prijatelj ubijenog ratnog dopisnika Vladlena Tatarskog. Bezsonov nema dileme: to ubistvo, koje ima odlike terorističkog akta, delo je ukrajinskih specijalnih službi, odnosno Glavne obaveštajne uprave (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine.

Ime Tatarskovog kolege - Aleksandra Sladkova neodvojivo je od Donbasa, iako u bogatoj novinarskoj karijeri ovog ratnog izveštača, dobrodušnog izgleda ali reske kritike i oštrog zapažanja, stoje borbeni izveštaji sa gotovo svih gorućih tačaka, od Avganistana i Srbije do Čečenije i Abhazije. Na vest o ubistvu Tatarskog, Sladkov je rekao: "Gubimo ideološke borce. Ideološkim borcima nije neophodna plata i topla kancelarija, dovoljan je rov. Ideološki borac se ne može nadmašiti, ne može naterati. On će poput junaka priče Džeka Londona 'Meksikanac', uvek će naći način i metod da pobedi".

Zašto je Vladlen izabran za metu?

Bezsonov: Vladlen je ove godine postao ideolog SVO, on je dao smisao i našem društvu i našim vojnicima, dao je smisao, podsticaj, motivaciju da se odupremo, borimo i pobedimo neprijatelja. Takođe, uživao je veliku popularnost i bio voljen kako kod naših boraca, tako i i u širem javnom diskursu.

Ubistvo Vladlena Tatarskog u Peterburgu, daleko od fronta, je rušenje svih konvencija rata. Ko stoji iza uklanjanja simbola ruske borbe za Donbas?

Sladkov: Prvo, za početak treba saznati da li je Ukrajina ubila Vladlena Tatarskog. Za početak je neophodno  sačekati makar te prve rezultate istrage. Moj utisak je da ovde mogu biti umešani i drugi učesnici. Treba sačekati...

Na šta je bilo sračunto ovo ubistvo, kome je upućena poruka?

Bezsonov: To ubistvo nije poruka upućena na neku adresu, stvar je prilično pragmatična, i po mom mišljenju, spada u set mera. Odnosno, naš neprijatelj su Ukrajina i NATO-u koji je pozadinska baza, poleđina Ukrajine, a u suštini njen gospodar. Zapravo, može se reći da su Ukrajina i ukrajinska vojska NATO pešadija u ovom ratu. Ogromne nade se polažu u predstojeću veliku ofanzivu ukrajinske vojske. Naravno, istovremeno oni računaju na uspeh ofanzive ukrajinske armije, ali i na destabilizaciju unutar Rusije. Odnosno, ideja je da se pokrene talas nezadovoljstva koji bi rezultirao pokušajem državnog udara. Dakle, ubistvo Maksima Fomina, zvanog Vladlen Tatarski bilo je sračunato da negativno uzburka društvo, da ga šokira, zar ne?

Javnost ga nije prećutala...

Bezsonov: S obzirom na reakciju koju sada imamo širom zemlje, nije. U mnogim gradovima niču spomen-obeležja u čast Maksima, postavljaju se bilbordi u znak sećanja, naši vojnici idu u borbu sa njegovim imenom, njegovo ime je ispisano na granatama. Društvo je zaista šokirano. I ova situacija je bila bolna. A sada, ako ne daj Bože, neprijatelj pokaže uspeh na frontu, onda će društvo posle ovakvih terorističkih napada, a u slučaju uspešne ofanzive ukrajinske vojske, biti, kako razmišlja neprijatelj, dovoljno zagrejano da ga je moguće upotrebiti u svrhe antivladinih protesta. Mislim da je to prvenstveno zasnovano na toj ideji.

Na granatama jedinica koje se bore u Donbasu ispisano je Vladlenovo ime. Da li je osveta cena koju će teroristi platiti za ovo ubistvo?

Sladkov: O projektilima pišu, i o Rostovu pišu, ali ovde nije cilj osvetiti se, nego učvrstiti se u ideji koju prate svi borci, u ideji pobede...

Da li je namera bila da se ovim atentatom, kao i onim na Darju Dugin, pokoleba i zastraši patriotski blok u Rusiji, i ne samo Rusiji?

Sladkov: Poruku, koju su poslali ljudi koji su organizovali i izvršili ubistvo, možemo da tumačimo kada bude precizirano ko su ti ljudi, a tek potom mogu se analizirati ciljevi i zadaci. To može biti zarada, zadatak specijalnih službi ili neka lična netrpeljivost. To može biti i mržnja prema svemu što je povezano sa Rusijom, svemu što je povezano sa Donbasom... Zbog toga, kada definišemo ciljeve ubica, možemo da pokušamo da definišemo i poruku...

Rekli ste da je Vladlen pre svega bio idejni borac. Kakva je uloga u ovom ratu namenjena ljudima poput njega?

Sladkov: Mnogo ljudi koji veruju u ideju ratuju, ima ih i među komandirima i među borcima. Idejni čovek projavljuje inicijativu, on ne traži opravdanje u nemogućnosti delovanja, nego traži izlaz. Takvi ljudi po pravilu čine podvige, oni po pravilu teže razvoju situacije, primenjuju određene inovacije u ratu, nove metode u obaveštajnoj borbi, u određivanju ciljeva, pa samim tim i u određivanju cilja koji je poželjno uništiti... Znači, idejni ljudi guraju rat napred, kao i profesionalci angažovani u ratu. Oni su profesionalci u vojnoj oblasti i zato mogu ispuniti postavljene zadatke.

Poznavali ste Maksa, bili bliski sa njim. Kakav je on bio iza kamere?

Bezsonov: Vladlena sam dobro znao. On je bio čovek sa sjajnim smislom za humor, uvek pozitivan, uvek veseo. Voleo je da se šali, voleo je da se smeje, uvek je imao svoje mišljenje o svemu... ali što je najvažnije, bio je pravi vojnik i istinski patriota Rusije. Ne jednom, govorio je da je spreman da položi život za našu borbu, za našu pobedu. On je bio takav čovek. Posle njegovog ubistva više smo motivisani da pobedimo i učinićemo sve da neprijatelj dobije po zaslugama.

Gotovo da poznajete sve ratne izveštače iz Donbasa. Šta je njima zajedničko, možemo li govoriti o fenomenu ratnog izveštavanja?

Bezsonov: Svim ratnim dopisnicima sa kojima sam se sretao, pre svega zajednička je ljubav prema profesiji. Svi ratni dopisnici bukvalno žive, izgaraju u svojoj profesiji. Posao je opasan, ali ih rizici ne plaše i rado odlaze na najvrelije delove fronta, kako bi snimili pravi snimke. Ovaj posao u njima izaziva zadovoljstvo i uzbuđenje. Takmiče se ko će snimiti jedinstven kadar, pri čemu on ne mora da bude najbolji. Važno je da pokaže celu suštinu onoga što se dešava i pravo lice rata. 

Šta je na vas, izveštavajući iz Donbasa, ostavilo najdublji utisak?

Sladkov: Najsnažniji utisak su svakako ubijena deca. To je zločin za koji ubice moraju biti kažnjene.

Kako objasniti činjenicu da Darju Trepovu, koja se optužena za ubistvo Vladlana, brani isti advokat koji zastupa američkog novinara osumnjičenog za špijunažu?

Sladkov: Darju brani advokat koji štiti interese američkog novinara optuženog za špijunažu. Ne znam kako to definisati, ali nekakva veza postoji. Nisam sklon brzim zaključcima koji se donose na licu mesta, nakon prve izjave zvaničnih lica. Traba da sačekamo da izađe čovek koga je odredila država, da se nakašlje, popravi na sebi firmirani sako ili paradnu uniformu i oficijelno izjavi to, to, to i to... Znam da je Darja počela da svedoči i daje izjave, to su moji podaci, ne oficijelni. Ona je napravila dodatan posao našim specijalnim službama, ljudima odgovornim za bezbednost društva. Zbog toga se nadam da će uskoro sve ostalo biti poznato našem društvu, nama, meni i vama...