Vojna formacija Espanjola, sastavljena od dobrovoljaca iz redova navijača najvećih ruskih i svetskih fudbalskih klubova, po svemu se izdvaja od drugih jedinica na frontu. Sveruski huligani i žestoki momci u ovom ratu pokazali su se kao vrsni borci. Takođe, žene snajperisti, među njima i Černika koja je nedavno pokazala hrabrost nominovana za najviše priznanje RF, zaslužuju posebno poglavlje o istoriji ovog bataljona.
Espanjola trenutno kontroliše sektor u blizini Bahmuta. Razgovaramo sa zamenikom komandanta, pozivni "Krst".
Nalazite se na najtežem sektoru fronta. Koliko su tačne informacije da se u okolini Bahmuta u ovom trenutku vode najsurovije bitke?
Mislim da ne treba određivati rejtinge i indekse sposobnosti borbe u zonama specijalnih operacija. U mnogim oblastima borbe su veoma žestoke. Svuda se koriste bespilotne letelice i druga najsavremenija ratna sredstva. Ljudi umiru na mnogim mestima. Ako najviše nazovemo deonicu na kojoj radi Espanjola, time poručujemo da deonice drugih divizija nisu toliko značajne. Ali nije tako.
Suočavate se sa najopremljenim jedinicama ukrajinske vojske, 3. brigadom koja je činila jezgro Azova. Kako ocenjujete njihove snage, način delovanja, koliko su tačne priče da je reč o odredima koji su stekli "slavu" kršeći sve norme i kodeks ratovanja?
Da, istina je, nasuprot nas nalaze se vrlo ozbiljni borci. Ljudi sa velikim iskustvom, visokim nivoom obuke, značajnom motivacijom i ozbiljnim opremom.
Pre nego što je Espanjola krenula na posao pod Bahmutom, neprijateljske formacije su, u sektorima koji su nam kasnije povereni, značajno napredovale, naviknute da dovoljno opušteno stežu snage Oružanih snaga RF. Igrali su šah protiv igrača "dame" pa su tokom igre, kako kažu, paralelno pijuckali i sok. Ali nisu primetili da je došlo do zamene u timu koji im se suprotstavlja, i ne samo da je "igra" pošla drugim tokom, već su se i "pravila" menjala u hodu.
Sve ovo je omogućilo ruskoj vojsci da u narednom periodu nanese značajnu štetu neprijatelju i brzo ga vrati na prethodne položaje, zauzete pre početka ofanzive velikih razmera. Sada neprijatelj liže rane, pregrupiše se, smišlja nove planove. Očigledno će njihov novi napad biti žešći. Ukrajinska strana je sada shvatila i oštro osetila da ima posla sa Espanjolom.
Nedavno ste objavili interesantnu priču pod naslovom "Zenit je spasio Spartak". Kako su dojučerašnji "neprijatelji" sa suparničkih tribina postali saborci, spremni da polože život jedan za drugog?
U suštini, ništa teško. Fudbalsko navijanje nije rat, to je skoro pa vid sporta poput brutalnih borilačkih veština. Protivnici će ovde ozbiljno povrediti jedni druge. Ali ista stvar se dešava i u profesionalnom sportu. Profesionalni borci takođe nanose ozbiljne povrede protivniku, ali ih to ne sprečava da sklapaju prijateljstva unutar svoje sredine.
Tako je i sa nama godinama. Stoga su borbe i zajedničko učešće u njima sa dojučerašnjim protivnicima samo podsticaj za jačanje našeg dugogodišnjeg zajedničkog navijačkog evropskog bratstva.
Kada su se neki od starih poznanika našli na drugoj strani fronta, na ukrajinskoj strani, sve je to, naravno, zaprepastilo evropski navijački svet. Za razliku od vlada i elita zemalja EU, navijačka zajednica je bila veoma zbunjena. Kao rezultat toga, deo huliganskih pokreta u Evropi podržavao je Ruse, drugi – Ukrajince. Ali u redovima Espanjole, pored Rusa, nalaze se građani Ukrajine, Španije, Brazila, Holandije.
U ovoj epizodi spasavanja, kada je navijač jednog kluba rizikovao život da spasi dojučerašnjeg rivala, posebna uloga je pripala Černiki. Ko je ta žena snajperista, nominovana za državnu nagradu, i koliko u redovima Espanjole ima žena koje takođe mogu poneti titulu heroina ovog rata?
U redovima Espanjole ima više desetina žena, pri čemu nije presudan njihov pol već kompetencije. Da je Černikin podvig ostvario neko drugi, podvig ne bi bio manji. Višenedeljni rad kod Bahmuta rezultirao je spiskovima nagrada za nekoliko desetina boraca Espanjole.
Espanjola je pored navijača, u svoje redove nedavno primila i fudbalera Andreja Solomatina. Da li se glavna utakmica sada vodi na frontu a ne na stadionu?
Da, mislimo da je tako. Iako ponekad u slobodno vreme gledamo fudbal i druga takmičenja.
Šta su, pored strasti, vaši saborci sa tribina preneli na front?
Strastvenost, odgovornost, zdrav način života, visoku inteligenciju. I što je najvažnije, volju. Dobrovoljac je posebna kategorija vojnika. A dobrovoljac-navijač – e, to je prva liga.
Naziv jedinice upućuje na gusarski brod koji je širio strah i trepet po svetskim morima, ali asocijacije su višestruko bogatije. Objasnite - zašto Espanjola?
Zato što smo pirati! Želim da napomenem da je u sastavu brigade Espanjola veliki, nećemo otkriti broj, sastav mornaričkih formacija.
Moto Espanjole je "jedan za sve i svi za jednog". Kojim sve primerima vaši saborci svedoče ovo načelo?
U pitanju se izgubio onaj drugi deo gesla: Ne povlačite se i ne odustajte. Ovo za nas nisu neki konkretni primeri, to je svakodnevica.