Olga Petersen, Alternativa za Nemačku: Nemci ne žele rat pred svojim vratima

Olga Petersen rođena je u rusko-nemačkoj porodici u Sibiru. U Nemačku se preslila sa 16 godina. Danas je zastupnica AfD-a (Alternative za Nemačku) u hamburškom parlamentu. Sa njom razgovaramo o tome zašto vladajuća koalicija ne želi da čuje šta običan Nemac misli o ceni solidarnosti Berlina sa Kijevom.

Da li to što ste rođeni u Sibiru predstavlja preporuku ili smetnju vašem političkom aktivizmu u Nemačkoj danas?

Za mene je to veliki plus. To mi je omogućilo ne samo da savršeno govorim ruski jezik, već i da razumem rusku kulturu i mentalitet. Takođe, ta činjenica mi omogućava da direktno, bez posrednika, komuniciram sa kolegama iz Rusije i bivših sovjetskih zemalja.

Nažalost, nemačke kolege se negativno odnose prema ovom faktu, posebno od trenutka kada je rusofobija ponovo zavladala u Nemačkoj.

Vrtoglavi rast rejtinga AfD-a najočigledniji je izraz protesta nemačkih građana protiv vladajuće koalicije. Šta običan Nemac ne prašta svom državnom rukovodstvu?

Na žalost, običan Nemac po definiciji praktično sve prašta svojim vlastima i isuviše brzo zaboravlja. Povremene rotacije istih partija u koaliciji stvaraju kod glasača utisak da će, ukoliko političari promene mesta, život postati lakši.

Ali srećom, sada sve više standardnih Nemaca shvata da aktuelna vlada nanosi veću štetu zemlji nego što donosi korist i, sledstveno tome, bira one koji već duže vreme ne samo što ukazuju na probleme u našoj zemlji, već i nude za njih rešenja.

Istraživanja govore da se velika većina Nemaca protivi naoružavanju ukrajinske vojske u tekućem sukobu sa Rusijom. Čime su motivisani?

Većina Nemaca ne samo da ne želi vojni konflikt pred svojim vratima, već odlično razume ko će platiti račun za isporuke oružja Ukrajini – na kraju to će biti nemački poreski obveznik.

Ali, kao i u slučaju promocije LGBT i dženderizacije, vlast pitanje naoružanja Ukrajine, uprkos protivljenju većine naroda, drži vrlo aktuelnim. Time Nemačku sve više uvlači u vojni konflikt.

Obećanje Analene Berbok da Nemačka neće stati na 22 milijarde dolara pomoći Ukrajini ostavlja utisak da ministarka spoljnih poslova nije upoznata sa upozoravajućim statistikama Bundesbanke. Koja je cena, ne samo ekonomska, solidarnosti Berlina sa Kijevom?

Mislim da frau Berbok ne samo da nije upoznata sa upozoravajućom statistikom Bundesbanke, već da je njoj i ova banka velika nepoznanica. Ne bi me iznenadilo da veruje u to da se novac može štampati u neograničenim količinama. Na kraju, reč je o osobi koja smatra da se električna energija "proizvodi" u utičnici, kao što je izjavila u jednom intervju.

Priznajem da se plašim da mislim o ceni solidarnosti koju pominjete.

Kako objasniti činjenicu da Nemačka u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti kao najveću pretnju označava Rusiju, od čijeg gasa zavisi njena ekonomska konkurentnost?

Ponekad se stiče utisak da rukovodstvo naše zemlje nije zainteresovano za ekonomsku konkurentnost Nemačke. Trenutno mi imamo najviše cene energenata u Evropi, što predstavlja veliki udar za našu ekonomiju. Odustajanje od ruskog gasa po prihvatljivoj ceni u korist onog skupog iz SAD može se objasniti samo ciljanim urušavanjem Nemačke.

Pod sloganom "smrzavanjem protiv Putina" ovaj nerazumni potez se nemačkom narodu predstavlja kao moralni imperativ.

Da li upitanost "Špigla" nad tim da li bi Nemačka, ukoliko se utvrdi da je Ukrajina počinilac diverzije Severnog toka, mogla da nastavi da je podržava, objašnjava činjenicu zašto ovaj slučaj nije još uvek zatvoren?

Ne verujem da bi ishod istrage mogao uticati na dalju finansijsku podršku i isporuke oružja Kijevu. Naprosto, mislim da Nemačka nije prepoznala interes da istražuje ovaj incident.

Koliko nemački mediji otvoreno izveštavaju o događajima na istočnom frontu, pre svega o stradanju civila u Donbasu od 2014?

Nemački mediji o ovome ne izveštavaju. Svaki običan Nemac smatra da je konflikt počeo 24. februara 2022. godine. Događaji iz 2014. godine se u našim vestima svode na "aneksiju Krima".

Pozivi na zabranu AfD-a koji dolaze iz krila vladajuće koalicije imaju neslavne analogije u istoriji nemačkih političkih obračuna. Prepoznajete li spremnost da idu do kraja?

Uverena sam da politika i postupci naše vlasti samo doprinose našoj popularnosti. Jer, glasači su počeli da traže alternativne partije, a pre svega – Alternativu za Nemačku.

Vaše polje delovanja su zdravstvo i porodična politika. Koje mesto porodica zauzima u nemačkom sistemu vrednosti?

Na žalost, porodica se u nemačkom društvu više ne prepoznaje kao vrednosna činjenica. Kada sam u senatu iznela svoj stav da porodicu čine majke, otac i deca, upozorena sam da rizikujem da povredim roditelje s nestandardnom orijentacijom ili ljude koji ne pripadaju nijednom polu. Tradicionalna porodica se smatra reliktom prošlosti.