Igor Telegin je veteran avganistanskog rata kome je poverena funkcija rukovodioca odeljenja za unutrašnju i spoljnu politiku Hersonske vojno-civilne administracije. On je i rukovodilac hersonske filijale sveruske društvene organizacije veterana "Ratno bratstvo".
Sa njim razgovaramo o trenutnoj situaciji u Hersonu, napadu na Kahovsku hidroelektranu, dešavanjima uoči održavanja referenduma, te ukrajinskim "spavačima" koji seju strah među civilnim stanovništvom.
Kakav zadatak imaju ljudi u "Ratnom bratstvu" i šta konkretno podrazumeva vaš posao?
"Ratno bratstvo" precizno sledi orijentire na kojima počiva sveukupna politika koju gradimo na teritoriji novih oblasti – patriotizam i denacifikacija.
Reč je o tome da su za 30 godina "ukrajinstva" posebno mlađe generacije bile predmet reprogramiranja kako bi zaboravile ko su heroji Velikog otadžbinskog rata, ko su heroji rata u Avganistanu koji su se borili za svoju domovinu, za južne granice, koji su obavljali važne zadatke...
Ukratko, naš zadatak je da sve vratimo na glavni tok, kako je nekada bilo. U kontekstu SVO, ovo je jedinstvena organizacija Ruske Federacije koja ima zadatak da svoje iskustvo prenosi mladim vojnicima. Zato odlazimo na front, komuniciramo sa borcima. Takođe, naš rad je usmeren i na decu i zato najtešnje sarađujemo sa školama gde otvaramo vojničke pokrete i kadetske razrede.
Da li mladi ljudi koji su zaspali u Ukrajini a probudili se u Rusiji razumeju šta je to denacifikacija?
SVO ima dva zadata cilja – demilitarizaciju nacističkih azovskih snaga i denacifikaciju među civilnim stanovništvom. Ovo su odluke našeg predsednika.
Sa demilitarizacijom je sve jasno, ide po planu, sistematski i svrsishodno. Akcenat je u ovom trenutku stavljen na denacifikaciju jer postoji jedan broj "spavača na čekanju" (civila koji priželjkuju dolazak ukrajinske vojske, prim. aut).
Oni ne čekaju Ukrajinu, već evropske vrednosti. Da li razumete? U Ukrajini su jednostavno bili suočeni sa siromaštvom, svesni da se kod njih kralo sve što je padalo pod ruku a pod parolom "sve zarad Ukrajine" – i eto sad oni čekaju da, kao što je govorio čuveni Ostap Bender (glavni junak više satiričnih romana sovjetskih spisatelja Iljfa i Petrova, među kojima su najznačajniji "Zlatno tele" i "Dvanaest stolica" – prim. aut), pomoć stigne od stranaca.
Naš zadatak je da im objasnimo da je nacizam Azovaca istovetan onom koji su propagirale kaznene jedinice SS trupa. Nacizam nije jednostavno arijevstvo. Nacizam je kada decu i majke ubacuju u peć krematorijuma, dok sa druge strane zida nemački vojnik spokojno umiva lice. Važno je da ljudi to shvate.
Uostalom, moramo znati da Hitlera nije izmislio Hitler, već su ga izmislili Anglosaksonci. Cilj je ostao istovetan: pohod na Istok i uništenje Rusije. To je mržnja.
Na žalost, pojedini ljudi u Ukrajini to ne razumeju. Oni su uvereni da će plemeniti Evropljani doneti demokratiju i blagostanje. Naš zadatak je da ih u tome razuverimo.
Uoči održavanja referenduma o prisajedinjenju Rusiji, u Hersonu su padale glave, jedna za drugom. I sami ste bili označeni za metu. Kako su funkcionisale ukrajinske diverzantske grupe?
U 14 terorističkih akcija stradalo je 10 mojih saradnika. Ovim ubistvima teroristi su pokušali da unesu nemir i strah među civilno stanovništvo a zatim i osujete planove vezane za uspostavljanje administracije i održavanje referenduma na teritoriji Hersonske oblasti. To je bio njihov zadatak.
S jedne strane, oni su pokušavali da uteraju ljudima strah u kosti, a s druge da "očiste" teren kako ne bi došlo do uspostavljanja izvršne vlasti. Neposredno posle dobijanja zadatka da formiram odeljenje koje će se baviti organizacijom referenduma i denacifkacijom, 22. avgusta 2022. godine, moj automobil je dignut u vazduh. Proveo sam mesec dana u bolnici, ali uprkos njihovim planovima nisam otpisan – nastavio sam da radim.
Nakon ulaska ukrajinskih snaga u Herson do nas su stizale fotografije "osuđenika" vezanih za stubove... Da li imate komunikaciju sa ljudima koji su ostali da žive na teritoriji koju kontroliše Ukrajina? Šta oni misle o ovom vidu kažnjavanja svojih sugrađana?
Prilikom evakuacije iz Hersona koja je trajala od 20. oktobra 2022. do 1. novembra 2022. većina stanovništva je krenula sa nama. Bilo je i onih koji nisu želeli da napuste grad – oko 30.000 do 40.000 stanovnika je ostalo u svojim domovima.
Prvo što su Ukrajinci uradili kada su ušli u Herson bilo je ubistvo 39 ljudi osumnjičenih da su ruski spavači, simpatizeri i saradnici Rusije. Time su želeli da unište svako sećanje na Rusiju.
Ali i tako prestravljeni, ljudi koji su ostali zaključani u gradu razmenjivali su među sobom mišljenja: "Kada je bila ovde Rusija bilo je svega, sada su nam oduzeli sve i zabranili trgovinu. Sada na tržištu ima mesta samo za njihove ljude dok ostali žive u strahu da svaki dan mogu biti uhapšeni".
Da li nam možete reći nešto više o ćelijama za mučenje u Hersonu kroz koje su, po svedočenju očevidaca, prolazili oni za koje se sumnjalo da podržavaju Ruse?
Ispričaću vam iz ličnog iskustva primer koji je u velikoj meri ilustrativan.
Iz Sevastopolja, gde sam bio predsednik žirija na festivalu dokumentarnog filma, došao sam u Herson kako bih predstavio film o Staljinu. Obilazio sam škole i slušao profesore kako komentarišu: "O Staljinu i sovjetskom herojstvu? Koliko je ovo bezbedno?"
Pozvan sam u SBU. Budući da sam upozoren da ne idem sam, angažovao sam poznatog advokata. U sudu su me, pozivajući se na član 110 Krivičnog zakona, optužili za "narušavanje teritorijalne celovitosti Ukrajine". Kada sam zatražio objašnjenje, rečeno mi je da sam proruski nastrojen, da negiram herojstvo Bandere a veličam Žukova koji je sa Staljinom pobio mnogo Ukrajinaca. Da nisam došao sa advokatom verovatno nikada ne bih izašao iz podruma.
Takvi podrumi u kojima se drže zatočeni neistomišljenici postojali su i pre SVO a postoje i danas. Poznanik iz Marijupolja mi je pričao da su u biblioteci među ratnim zarobljenima bile zatočene i trudnice, samo zato što su u njihovim domovima pronađene ruske zastave.
Kako su tekli prvi dani uspostavljanja ruske uprave u gradu, sa kojim izazovim ste se suočavali? Kako je reagovao običan narod?
Ruska vojska je u Herson ušla 2. marta i zatekla prazan grad. Predstavnici ukrajinskih organa vlasti i policije, sudije i tužioci su pobegli. Baze podataka su uništene ili sklonjene. Svuda je vladao totalni haos. Stanovnici Hersona su bili prestravljeni, nisu izlazili iz kuća i odbijali su da uzmu obroke koje je delila vojska. Razlog nije bio taj što su bili proukrajinski nastrojeni, već što su znali koliko u gradu ima ukrajinskih "spavača" i prikrivenih diverzanata.
U takvim okolnostima mi smo počeli da stvaramo administraciju. Za gubernatora je imenovan Vladimir Vasiljevič Saljdo a meni je poverena unutrašnja politika. Tada su počeli da nas ubijaju. Ipak, referendum je održan, a 44-oro ljudi stvorilo je društveni savet koji je danas prerastao u Društvenu komoru Hersonske oblasti.
Šta se dešavalo u noći napada na Kahovsku hidroelektranu? Kako je izgledala evakuacija stanovništva iz poplavljenih područja?
U noći kada je napadnuta Kahovska hidroelektrana, kao osoba zadužena za unutrašnju politiku morao sam da iskoordinišem zadatke sa svim predstavnicima okružnih administracija. Kontaktirao sam šefa Nove Kahovke Vladimira Leontjeva koji je rekao da je sve uništeno i da voda kulja u naselja Aljoški i Golaja Pristanj. Ljudi su se davili. Zamenica gradonačelnika mesta je plakala.
Do jutra je voda dostigla visinu od šest metara, a oko 3.000 ljudi sedelo je po krovovima. Dok smo nas petoro, sa dva čamca, evakuisali grupu po grupu civila, po nama su pljuštali meci ukrajinske artiljerije. Po civilnom stanovništvu, razumete?
Nakon dva, tri dana Ministarstvo za vanredne situacije RF poslalo je nove čamce.
Koliko se ljudi iz Hersona pridružilo ruskoj vojci?
Kod nas je upravo sada počeo sa radom vojni komesarijat i regrutni centar. Od 1. oktobra svi oni koji su dobili ruske pasoše, moći će da dođu u vojni komitet i zaključe ugovore.
Kakva je u ovom trenutku situacija na hersonskom pravcu?
Bio sam na hersonskom pravcu, prošao celu liniju od ostrva do Vinogradova, Aljoške, razgovarao sa borcima.
Borbeni duh među našom vojskom je na zavidnom nivou. Kažu da ih od Hersona, od trenutka kada dobiju naređenje, dele dva dana. Na zaporoškom pravcu je malo teže, ali naši se drže. Momci su motivisani, postoji disciplina.
Kako ljudi u Hersonu gledaju na podršku srpskog naroda ruskoj vojsci u ovom ratu?
Naravno, ljudi u Hersonu znaju da su Srbi uz nas. Srpski narod je pokazao zube NATO-u u vreme najstrašnijeg rata koji je Zapad vodio protiv Jugoslavije, a to je zatim ponovio i Donbas, prkoseći anglosaksonskom fašizmu.
Agresiju NATO na SR Jugoslaviju pratili smo sa tugom i besom i mislim da istu emociju imaju Srbi kada gledaju stradanja civila u Donbasu.