Umetnik je došao i biće predstava, rečenica je koja se među ruskim vojnicima koristi kao šifrovana poruka za neočekivani obrt tokom bitke, dovitljivost i neustrašivost. Iza nje se kriju podvizi komandanta jedinice BARS 13. Pozivni znak "Umetnik" (u originalu "Artist") kaže da ne zna ko je autor ove fraze, ali se seća kada je nastala.
"To je bilo ovako: Došli smo sa specijalcima kao pojačanje jurišnim jedinicama da bi i sami uzeli učešće u borbama, deminiranju i čišćenju neprijateljskih položaja. Sledi predstava je aluzija na naš nestandardni pristup rešavanju zadataka. Neko je prosto rekao: Artist je na našem pravcu, znači, biće predstava.
Smisao je: Da, dobro je, možemo biti mirni, on će sve rešiti. Kasnije, ova rečenica je nastavila da živi među momcima."
Još uvek ste na delu fronta u blizini Bahmuta? Kakva je trenutno situacija? Da li se vode borbe?
Da, još uvek se nalazimo na bahmutskom pravcu. Situacija je takva da sada sve polako prelazi u pozicionu borbu, uz artiljerijske duele. I jedna i druga strana, uz podršku artiljerije, nastupa u malim grupama. I oni i mi koristimo borbeno izviđanje uz pomoć dronova. Na nekim mestima pokušavamo da potisnemo protivnika, da ga "ispipamo" (njegovu odbranu – prim. aut). Kada ga lociramo, "radi" ili artiljerija, ili dronovi.
Diverzantske i izviđačke grupe neprijatelja takođe aktivno rade u različitim pravcima. Njihov cilj su ratni zarobljenici preko kojih misle da dođu u posed operativnih podataka vezanih za situaciju na određenim tačkama, stanje ljudstva i morala u našim redovima.
Borbe su u toku i vode se bez prekida, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Reč je uglavnom o artiljeriji. Veoma intenzivno pucaju i granatiraju pošumljena područja (gde se obično kriju pozicije vojnika – prim. aut). Sada više i nema šuma, ostala su samo stabla.
Kako bi potisnuli naše momke sa položaja, deluje najpre artiljerija a zatim grupa napreduje uz podršku borbenih vozila pešadije, tenkova ili oklopnih transportera. S druge strane, "komšije" (susedne vojne jedinice – prim. aut) i mi aktivno radimo na miniranju njihovih napuštenih položaja. Oni onda koriste kasetne bombe kako bi deminirali neke delove, a juče su koristili i municiju sa fosforom...
Ne zaustavljaju se ni pred čim kako bi povratili Bahmut.
Kako procenjujete stratešku vrednost ove tačke koja je "pojela" na hiljade ukrajinskih vojnika?
Opkoljavanje i zauzimanje Artjomovska/Bahmuta nema veliku stratešku vrednost, jer grad je uništen i teško je utvrditi se u njemu. Oni ovo savršeno razumeju. Donekle ima smisla uspostavljanje vatrene kontrole kod dominantnih visina čime bi ostvarili kontrolu puta preko koga ide snabdevanje ukrajinskih jedinica u severnom delu, istočnom delu Bahmuta i dalje.
No, sve u svemu, pokušaj zauzimanja Bahmuta trebalo bi tumačiti sa političkog aspekta. Zelenski je u nekoliko navrata tvrdio da će zauzeti Bahmut. On se gotovo obavezao na tako nešto. To objašnjava bezumne gubitke sa njihove strane, toliko topovskog mesa žrtvovanog za juriše osuđene na propast.
Reč je samo o ukrajinskim vojnicima?
Ne samo o njima. U njihovim redovima se nalaze i strani plaćenici. Naišli smo na Poljake, gruzijsku legiju, nacionalističke bataljone...
Ti ljudi ulaze u borbu pod ozbiljnim dejstvom opijata. Prilikom zauzimanja njihovih položaja pronalazili smo razne vrste stimulansa koji smanjuju umor, osećaj straha praktično dovode do nule, a samim tim i efekat bola. Čak i periodično uzimanje ovih lekova čoveka pretvara u robota. Upravo oni predstavljaju udarnu snagu jurišnih odreda.
Prošli ste Kremenu i druge goruće tačke fronta. Da li su Oružane snage Ukrajine korigovale vojnu strategiju od početka sukoba?
Ako govorimo o strategiji ukrajinskih vojnih snaga trebalo bi najpre reći da je ona kaljena u vojnim jedinicama NATO-a. Međutim, stvarnost demantuje njihovu obučenost, naprosto, napori nisu bili krunisani uspehom.
Zato se sada prestrojavaju. Standardni rad bilo koje NATO jedinice izgleda ovako: prvo radi artiljerija, zatim avijacija i teška avijacija, a onda sledi ulazak na teritoriju. To ovde ne prolazi.
Jednostavno, NATO poslednjih godina nije sprovodio velike operacije sa ozbiljnim neprijateljem i njihova "uspešna" taktika se ovde pokazala pogrešnom.
Kakav je vaš doživljaj ovog rata – koje vrednosti brani Rusija?
Evo nekoliko zapažanja. Ukrajinci bespoštedno granatiraju gradove. To ostavlja prostor za upitanost da li su njima uopšte potrebni gradovi naseljeni stanovništvom, ili nisu. Logika ispranih ukrajinskih mozgova je, zaključujem, sledeća – što manje ljudi ostane, indoktrinacija će teći lakše i brže.
Ponekad se dešava da na oslobođenim teritorijama ljude govore: Šta vi Rusi ovde radite? Očito su zaboravili da je koren isti, da su se naši dedovi i pradedovi od 1941. do 1945. borili protiv istog tog naciste protiv kojeg se i mi danas borimo.
Prekrojiš istoriju, ispereš mozak i dobiješ ljude koji su zaboravili cenu pobede nad nacizmom u Velikom otadžbinskom ratu.
Naravno, plodove ubiraju zapadni političari i stratezi. Prihod ide tim zverima. Voleo bih da mogu sve da ih svučem u rov ili nateram da odu i vide beživotna tela dece, žena i staraca. Kopilad. Izvinjavam se na izrazu, ali jednostavno ne mogu da pronađem adekvatniju reč za ove ljude.
Kakav je istorijat nastanka jedinice BARS 13? I pre početka SVO, vaši borci su imali iskustvo ratovanja u Donbasu...
BARS 13 je formiran u maju 2022. Prvi komandant bataljona bio je Sergej Fomčenko – Fomič koji je od 2014. aktivno učestvovao u borbama protiv Oružanih snaga Ukrajine. Takođe, neki od momaka koji su u sastavu BARS 13, takođe su prošli Donbas.
BARS 13 je prevashodno dobrovoljačka jedinica. Mnogi su ovde došli sa ozbiljnim borbenim iskustvom: neki su učestvovali u Avganistanu, neki u Čečeniji.
Iskustvo koje momci stiču boreći se ovde je ipak neprocenjivo. Sve ono sa čime su se ranije susretali, učestvujući u drugim sukobima, drastično se razlikuje od onoga sa čim se ovde suočavaju. Ovo je još jedan rat. Ovde je sve drugačije.
Koliko je za uspeh BARS 13 presudna bila činjenica da su se ovoj jedinici pridružili ljudi sa ozbiljnim iskustvom rada u bezbednosnim strukturama?
Nekako se desilo da je kod nas veoma mnogo bivših oficira – pripadnika bezbednosnih i vojnih struktura iz Oružanih snaga Ruske Federacije, Ministarstva unutrašnjih poslova, granične službe... Njihovo iskustvo jeste dragoceno.
Kako izgleda jedan dan komandanta na frontu?
Dan? Ne bih to nazvao danom već ciklusom od 24 sata u okviru kojeg dobijate informacije o trenutnoj situaciji, proveravate ih sa susednim jedinicama, sprovodite izviđanje, koordinišete aktivnosti vezane za vazdušno izviđanje, rad artiljerije, materijalno tehničko obezbeđenje, a takođe i snabdevanje pozadine.
Dan i noć te neko cima pa posledično i ti cimaš svakoga kako bi bio siguran da će tvoja jedinica preživeti. Znači, dan kao kategorija ne postoji, samo budno stanje 24 sata dnevno.