Danijel Bezonov je vojni ekspert, bivši zamenik ministra informisanja DNR, učesnik u prvom talasu opolčenja (narodnog ustanka) i čovek koji je sloganom "Jedna boja, jedna vera, jedna krv", zajedno sa drugim ruskim organizacijama odao počast Srbima ubijenim u Banjskoj. O tome koliko je Donbas upoznat sa stradanjem Srba u južnoj srpskoj pokrajini i kako se događaj u Banjskoj prolomio kroz rusku telegram zajednicu, Bezsonov kaže:
"Rat koji je došao u Donbas 2014. mnoge je naterao da zastanu i upoznaju se sa raznim događajima kako bi razumeli šta se zaista dešava, čemu prisustvujemo, šta je prethodilo razbijanju Jugoslavije i sa kojim izazovima se Srbija danas suočava. Dakle, mnogi ljudi u Donbasu su upoznati sa dešavanjima u Srbiji i podržavaju Srbe. Oni razumeju šta je rat i koliko on može biti tragičan. I naravno da odlično shvataju ko je bio inicijator svega."
Kakva je situacija u Donbasu, da li postoje neka bitnija pomeranja i na kojim tačkama?
Juče, 4. oktobra, bilo je tačno četiri meseca od početka ukrajinske ofanzive koja je počela 4. juna. A u noći između 7. i 8. juna Ukrajinci su sa glavnicom snaga krenuli magistralnim pravcem napada na zaporoškom frontu.
Situacija na liniji fronta je i dalje teška, ali zbog činjenice da je neprijatelj izgubio previše ljudstva i tehnike, intenzitet borbi je smanjen. U toku su pokušaji neprijatelja da se pregrupiše i već vidimo da se na nekim delovima fronta gde su bila aktivna ofanzivna dejstva sada mahom vode pozicione borbe. Mislim da će se u bliskoj budućnosti ofanzivni potencijal Oružanih snaga Ukrajine ne samo smanjiti, već da će se Oružane snage Ukrajine zaustaviti i pokušati da pređu u defanzivu.
I logično, naravno, moguće je da na nekom delu fronta mi pokrenemo sopstvenu kontraofanzivu.
Da li bi tačka preokreta mogla biti skopčana sa prvim snegom kada mnogi predviđaju konačni debakl ukrajinske kontraofanzive?
Ne prvi sneg, već blato. U uslovima kada je mokro i kišovito veoma je teško manevrisati. A za ofanzivne operacije veoma su važne manevarske sposobnosti i pokretljivost trupa.
U suštini, oni su već poraženi samom činjenicom da su izgubili previše ljudstva i opreme. Ali ne želim ništa da predviđam, jer rat nije predvidljiva stvar.
Pored kasetne municije, ukrajinska vojska, prema poslednjim informacijama sa fronta, počela je da koristi i termovizijske dronove. U kojoj meri ova oprema može naneti štete ruskoj strani i šta VSU još deli od početka korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom?
Oružane snage Ukrajine aktivno koriste kasetnu municiju u svim pravcima duž cele linije fronta. Osim toga, pogađaju civilna područja i gradove u kojima nema vojnih objekata. Kasetna municija se često koristi u Donjecku, njome ubijaju i ranjavaju civile.
Da, koriste i bespilotne letelice sa termovizijom, što je veoma opasno u mraku. Posebno kada je reč o FPV dronovima. Naravno, ovo je prilično skupa oprema, ali njima je na raspolaganju sva tehnologija i oružje. Još nisam čuo ništa o upotrebi municije sa osiromašenim uranijumom.
Da li tenkovi "abrams" mogu opravdati ukrajinske nade? U kojoj meri je ovaj američki poklon saveznicima prilagođen konfiguraciji terena, te da li je T90 adekvatan odgovor ovoj pretnji?
Tenkovi "abrams" neće rešiti ništa u ovom ratu. Naravno, sama činjenica da će neprijatelj imati više tenkova je loša za nas. Ali sam tenk "abrams", prvo, u poređenju sa našim veoma je težak, a drugo, bočni oklop je slabiji. Generalno, ruski tenk T-90M se pokazao kao najbolji u ovom ratu.
Obuka od strane NATO instruktora nije poštedela živote ukrajinskih vojnika. Gde su omanuli NATO stratezi, na šta nisu računali kada je ovaj rat u pitanju?
NATO instruktori nemaju iskustva u ratovima tako velikih razmera. Šta su mogli da nauče Ukrajince? Ukrajinci mogu njih da uče. Instruktori NATO-a su učestvovali u malim sukobima gde je protivnik bio slabo snabdeven i sa slabo obučenom vojskom. U ovako velikim borbenim operacijama, instruktori NATO-a su nemoćni. A to primećuju i sami ukrajinski vojnici, koji su u više navrata izjavljivali da su instruktori NATO-a gluplji od njihovih vojnih starešina.
Na svom telegram kanalu Neoficijalni Bezsonov, koji je uzgred jedan od najčitanijih u Rusiji, pored izveštaja sa ratišta, veoma često analizirate dešavanja u svetu i to kako se ona reflektuju na geopolitičku situaciju. Da li odluka Nemačke da svoje rakete ustupi Ukrajini za gađanje meta na teritoriji Rusije znači uvod u jedan sasvim novi format rata?
Verujem da nema ničeg iznenađujućeg u mogućem prebacivanju nemačkih krstarećih raketa "taurus" u Ukrajinu i u tome što bi one mogle da se koriste za gađanje ciljeva na ruskoj teritoriji.
Svi savršeno dobro razumemo da je ovo rat i da je naš neprijatelj NATO. Ukrajini je dodeljena uloga NATO pešadije. Sve oružje, obaveštajni podaci, mete i uputstva za upotrebu bespilotnih i letelica velikog dometa, kao što je jurišni dron američkog vazduhoplovstva "riper" i oprema za potrebe proučavanje naših pozicija – sve je to NATO.
Da, transfer raketa i činjenica da će one biti upotrebljene će, naravno, zaoštriti odnose između Nemačke i Rusije. Ali mi odlično razumemo da su sve članice NATO naši neprijatelji, a šta očekivati od neprijatelja?!
U više navrata ste upozoravali da je desantna operacija na Krim pitanje vremena. Da li najave britanskog ministra da bi njihovi instruktori mogli obučavati ukrajinske vojnike na teritoriji same Ukrajine, još jedan upozoravajući signal u tom pravcu?
Što se tiče desantne operacije na Krimu, verujem da je to moguće. Neprijatelj može pokušati da izvede desantnu operaciju i sleti na poluostrvo.
Naravno, tu ne treba tragati za smislom jer nasilno osvajanje Krima nije moguće. Ali ovde je po sredi druga stvar – medijski efekat zarad koga su oni spremni da pošalju svoje vojnike pravo u klanicu. U to smo se uverili više puta.
Zar ispaljivanje raketa na sopstvene civilne objekte nije u funkciji stvaranja medijskog efekta? Setimo se šta se dogodilo u gradu Konstantinovka 6. septembra, kada su ispalili projektil na pijacu, a vreme je bilo tako tempirano da se poklopi sa dolaskom državnog sekretara SAD Entonija Blinkena.
Slično se desilo i 8. aprila 2022. kada su svojom raketom "točka U" gađali železničku stanicu u gradu Kramatorsku, gde su, ako se ne varam, poginule 52 osobe, a više od 100 njih je povređeno. Italijanski novinari su fotografisali serijski broj ove rakete i nedvosmisleno dokazali da je reč o ukrajinskoj raketi. I mnogi drugi primeri. Dakle, jasno je da je ovo avantura u kojoj učestvuju vojnici kao bombaši samoubice.
Osim toga, Britanci, Anglosaksonci imaju nameru da dopune i ažuriraju svoje priručnike o vojnim poslovima, u smislu mogućih operacija koje uključuju prevazilaženje vodene barijere i stvore uvid u to kako bi takva operacija izgledala u savremenim uslovima, u savremenom ratu, sa savremenim tehnologijama i savremenim obaveštajnim sistemima. Ukrajinci su tu prepoznati samo kao pokusni kunići.
Pokrenuli ste medijski projekat kroz koji predstavljate jedno po jedno lice rata. Koliko je važno da se ruska i svetska javnost sa suštinom i smislom ovog rata upoznaju kroz ljudske priče, a ne samo kroz izveštaje praćene ratnom infografikom?
Što se tiče video zapisa u kojima pričaju vojnici – naši borci, ali i obični civili, mogu reći da je uvek zanimljivo beležiti istorijske događaje iz ugla očevidaca. Slušati kako ljudi, civili i vojnici doživljavaju ove i druge događaje. Stoga, naravno, takvih materijala bi trebalo da bude mnogo. Na taj način se piše istorija.