Zamenik šefa poslaničke grupe AfD u nemačkom Bundestagu: Rat na pragu Evrope?
Kada se na kompleksu mauzoleja imama Reze u iranskom gradu Mašhadu zavijorila crna zastava, Hezbolah pozvao na "Dan gneva", a u Aja Sofiji zablistalo simbolično znamenje – mač, bilo je jasno da dešavanja na Bliskom istoku više niko neće tumačiti u kontekstu regionalnih sukoba.
Sa izazovima su se suočile i evropske zemlje, u prvom redu Nemačka, u kojoj veliki broj muslimana poziva na osvetu palestinskih žrtava u Pojasu Gaze.
O tome da li sukob sa Bliskog istoka ima snagu da se prelije u Evropu te da li proterivanjem Hamasovih pristalica Berlin može da sačuva mir, razgovaramo sa Štefanom Kojterom, zamenikom šefa poslaničke grupe Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu.
Da li je upozorenje ministra odbrane Nemačke na mogućnost rata u Evropi posledica sagledavanja mogućih implikacija sukoba od Ukrajine do Bliskog istoka u smislu realne pretnje, ili ovu izjavu treba čitati u drugom kontekstu?
Ne mogu da procenim kontekst u kome ministar iznosi ovakva upozorenja. Rizik da se vojna dejstva prošire na partnere iz ukrajinskog rata vidim samo u slučaju procene Rusije da ne postoji drugi izbor.
Dakle, sa naše tačke gledišta, isporuke oružja iz NATO-a su opasne. Suštinski, regionalni sukob trebalo bi da se reši regionalnim referendumima u oblastima na koje Rusija polaže pravo, a koje se zatim mogu tretirati na međunarodnom nivou i potom priznati. Na to će se na kraju verovatno sve svesti. Da su nas slušali od početka, svi koji su uključeni bili bi pošteđeni mnogo patnje.
Da li je realna mogućnost na koju je upozorio Ilon Mask da bi posledica sukoba u Pojasu Gaze mogao biti građanski rat u Evropi?
Ovde, u Nemačkoj, opasnost od građanskog rata podstiču islamistički krugovi. Uvek smo upozoravali na uvezeni antisemitizam i ukazivali da su pravila šerijatskog prava nespojiva sa našim. Ocena Ilona Maska nije neosnovana.
U kojoj meri unutrašnju bezbednost Nemačke ugrožava činjenica da muslimansko stanovništvo, pogođeno dešavanjima u Gazi, zamera Berlinu političku podršku koju je dao Tel Avivu?
Unutrašnju bezbednost akutno ugrožavaju islamisti koji ovde žive, bez obzira na stav Nemačke prema Izraelu.
Da li je izjava da će proterati sve pristalice Hamasa iz Nemačke zakasnela odluka, ali i svojevrsno priznanje pogubnosti nemačke migracione politike na koju je AfD dugo upozoravao?
Ne samo da pristalice Hamasa moraju biti deportovane, već i svi drugi kriminalci od kojih se traži da napuste zemlju. Vladina retorika, koja sada isuviše kasni i zbog čega je verovatno i neefikasna, svakako je posledica straha od daljeg uspona AfD-a.
Ali, naravno, uvek treba voditi dobru politiku, a ne samo u okolnostima kada je opozicija sve jača. U tom pogledu je ova njihova odluka razotkrivajuća.
Rezultati izbora u pokrajinama Hesen i Bavarska pokazali su realnu moć AfD-a. Da li vladajuća "semafor koalicija" SPD-a, Zelenih i liberala može "oprostiti" Alternativi toliko poverenje građana Nemačke?
Građani su na nedavno održanim izborima u Bavarskoj i Hesenu pokazali da veruju da AfD poseduje veštine pomoću kojih može da se suoči s problemima, i da ih reši.
Još uzbudljivije biće sledeće godine kada će biti održani izbori u saveznim državama u Istočnoj Nemačkoj.
Članicama "semafor koalicije" nedostaje samorefleksija. Oni naprosto ne uočavaju sopstvene političke greške i činjenicu da vode politiku usmerenu protiv stanovništva. AfD ima koristi od toga.
Kako objašnjavate fenomen Sare Vagenkneht koja izlazi iz Levice i po pojedinim pitanjima, kao što je rat u Ukrajini, zauzima identične, neretko i radikalnije stavove od AfD-?
Sara Vagenkneht za mene nije fenomen i ne igra nikakvu ulogu u trenutnim izbornim anketama. Neki mediji su preuveličali ovo pitanje sa ciljem da oslabe opoziciju. Sara Vagenkneht sad ne igra relevantnu ulogu. Pritom, objašnjenje za njenu medijsku eksponiranost delom leži u tome što su nemački mediji više levičarski, dok fenomen AfD-a teško prihvataju.
Kako ocenjujete njenu izjavu da ne bi ulazila u koaliciju sa AfD dok istovremeno ne isključuje saradnju sa CDU?
Čini se da pojedinci žele levičarsku alternativu koja ima potencijal da podeli AfD. Ovo je više želja nego stvarnost.