Britanski premijer, laburista Kir Starmer preti da sruši sve rekorde nepopularnosti. Evo već posle tri meseca na vlasti oko pedeset posto stanovništva ocenjuje njegov rad kao neadekvatan (učtiv termin). Dovoljno je primetiti da 73% građana starih preko šezdeset pet godina ocenjuje rad laburista negativno. Tri četvrtine!
Pa šta su oni uspeli da urade ili ne urade tako katastrofalno za ova tri meseca?
Spisak je poduži, ali da krenemo od najsjajnijeg bisera u toj kruni od trnja – ubedljivom većinom u Parlamentu (jedan laburista bio protiv) uspeli su da ukinu penzionerima tradicionalnu nadoknadu za grejanje zimi. Po procenama samih laburista (u vreme mandata konzervativaca) to će ove zime odvesti u smrt oko četiri hiljade penzionera.
Dan kasnije je Dejvid Lami, ministar spoljnih poslova, otputovao u Kijev da Zelenskom uruči novi ček na šesto miliona funti. Pare koje će po svoj prilici nestati u koridorima vlasti i mešetarenja pre nego će stići vojnicima na frontu.
Ko se seća nekada omiljenog stripa Alan Ford, setiće se i anti-junaka, pijandure Super Hika koji otima od siromašnih da bi dao bogatima. Tu smo, dakle, u priči Magnusa i Bunkera (autori Alana Forda) prepunoj jetkog humora o ljudima sa dna društva koji su se sada, evo, dočepali i vlasti.
Mislili smo da čitamo strip, a ispalo je da je strip dobro pročitao nas.
Evo liste prioriteta Laburističke partije od kada su došli na vlast. Neki zajedljiv komentator bi mogao da primeti da to nema nikakve veze sa predizbornim manifestom. Nema, naravno, no nećemo sad o tome, apsolvirali smo svi taj tako neophodni element (laganje) političkog folklora.
Velika Britanija će na ime nepovratne pomoći za borbu protiv klimatskih promena zemljama trećeg sveta dati skoro dvanaest milijardi funti a ministar za energetiku Ed Miliband je objasnio da smo na pola puta da zaustavimo klimatske promene i da razloga za hitnu i jedinstvenu globalnu akciju sada ima više nego ikada.
Dalje je rekao da se Britanija sopstvenim primerom (čista energija do 2030. godine) nameće kao svetski lider u borbi protiv klimatskih promena.
Da podsetimo da je doprinos čovečanstva klimatskim promenama upitan, da tu nema jasnog konsenzusa i da je ova agenda ideološka tvorevina i političko oruđe. Kako bilo – ode nam dvanaest milijardi u džepove multinacionalnih kompanija koje se bave zelenom tranzicijom i političara koji su od toga napravili unosnu tezgu.
Sledeća tačka na ovom dnevnom redu bi mogla da bude ukrajinska kriza.
Britanija je od proleća 2022. godine primila oko četvrt miliona izbeglica iz Ukrajine. Statistika nam kazuje da je izdatak na izbeglice (ne samo ukrajinske) nekih 4,3 milijardi funti. Pored pomoći izbeglicama, Britanija finansira i podržava ratne napore Ukrajine. Ta pomoć do danas iznosi 12,5 milijardi funti, što uključuje i 3 milijarde obećanih za 2024/25 godinu. Amerikanci su za isti taj period izdvojili 54,4 milijarde dolara. Da ovde primetimo da je britanska pomoć (oko 15 milijardi dolara) proporcionalno veća, u odnosu na broj stanovnika, od američke. Sjedinjene Države imaju pet puta više stanovnika a dali su tek 3,6 puta više pomoći. Možda nam i ovakvi detalji pomognu da osvetlimo pozadinu i dinamiku ovog sukoba.
Da zaključimo, dakle, Britanija je na ovu ukrajinsku operaciju potrošila nekih 17 milijardi funti. Dobar deo tog novca se brzo vrati na bankovne račune domaćeg vojno-industrijskog kompleksa ali je suština problema što novac odlazi iz državne kase koju pune poreski obveznici. Neki od tih poreskih obveznika su radili i plaćali svoje obaveze i po četrdeset i više godina pa sad nemaju za grejanje. No država ne može da nađe tih 4,8 milijardi da zagreje desetak miliona svojih penzionera. Ušteda se procenjuje na 1,5 milijardi. Tek desetak posto ukupne sume koja je upumpana u ukrajinsku operaciju.
Kad smo već kod Ukrajine, da podsetimo da je bivši premijer Riši Sunak napomenuo jednom prilikom da odlazi jer, između ostalog, ne želi da bude ratni premijer. No zveckanje oružjem, odnosno raketama dugog dometa, nastavlja se. I dok čekamo rasplet drame (komedije?) oko američkih izbora ova ratna opcija je sigurno sasvim validna i realna.
Kir Starmer se sasvim uživeo u ulogu novog Vinstona Čerčila pa je leteo preko Atlantika da ubedi Amerikance da Ukrajincima dozvole upotrebu raketa velikog dometa što je, kako je Putin lepo objasnio, ravno objavi rata. Ubeđivanje nije bilo uspešno pa se Starmer vratio preko Atlantika da dalje ubeđuje evropske saveznike i da nastavi da tlači penzionere i ostale britanske građane.
Neto imigracija (i-migranti manje e-migranti) je prošle godine bila oko sedamsto hiljada ljudi. Ilegalnih imigranata je u poslednjih godinu dana bilo oko četrdeset hiljada. Ilegalna imigracija predstavlja problem kako u Britaniji tako i u drugim zemljama zapadnog sveta.
Poslanik Konzervativne partije Nil O’Brajen izjavio je u parlamentu da ne samo da vlada, već i čitav politički sistem kriju informacije o imigraciji. On je naime ustvrdio da je vladino odeljenje za rad i penzije prestalo da objavljuje podatke o zahtevima za socijalnu pomoć prema nacionalnosti, što onemogućava da bilo ko utvrdi uticaj imigracije na sistem socijalne pomoći (i novonastale troškove, naravno). Da je državna poreska služba prestala da objavljuje informacije o plaćenom porezu i poreskim kreditima po nacionalnosti, što opet onemogućava da se izgradi tačna slika o tome kako imigracija utiče na nacionalnu ekonomiju.
Da Ministarstvo unutrašnjih poslova odbija da odgovori na pitanja o imigracionom statusu ljudi u zatvorima, što onemogućava prikupljanje informacija o tome kako, ako uopšte, imigracija utiče na stopu kriminala. Što je još gore, Ministarstvo unutrašnjih poslova zapravo ima ove podatke, ali odbija da ih predoči javnosti. I dalje, Ministarstvo unutrašnjih poslova ne prikuplja ni podatke o nacionalnosti ljudi koji su uhapšeni, što, naravno, onemogućava da saznamo kako, ako uopšte, imigracija utiče na stopu kriminala.
Isto to ministarstvo neće da obznani detalje o tome koliko troši na hotelske sobe i smeštaj za ilegalne migrante (znamo da uvek drže pod zakupom pet hiljada hotelskih soba za ovu namenu). Isto to ministarstvo kaže da ne zna koliko troši na kredite izbeglicama iako je to novac poreskih obveznika.
I da dodamo rečenome još jedan zanimljiv detalj, u poslednjih petnaest godina 74% poslova su dobile osobe koje nisu rođene u Britaniji. Takvih (ne-rođenih u VB) je inače oko 13%. Velika nesrazmera, zaista. Da li je to zbog toga što imaju manje prohteve a rade više i jeftinije? Ili su jednostavno poslušniji i odaniji vlasti ma kakva ona bila? Ili su novi poslovi uglavnom slabo plaćeni i pogodni za imigrante, na primer? A možda ti isti imigranti postanu i bolje (u sprovođenju strogoće) birokrate, policajci i vojnici.
Kako stoje stvari sa državnom statistikom (O’Brajen) teško da ćemo naći konačne odgovore na ova i druga pitanja. To valjda i jeste smisao sakrivanja podataka.
U isto to vreme, Super Hik premijer pušta iz zatvora na hiljade teških kriminalaca kako bi u njihove ćelije smestio građane koji objavljuju tvitove ili poruke na Fejsbuku, Instagramu i Tik-Toku koji se mogu smatrati (klizav teren) pozivom na netrpeljivost i mržnju. Kažete, na primer, prijatelju preko Vibera da vam je muka od svih ovih imigranata i da to sve treba vratiti u njihove Avganistane i Pakistane, kad, posle pola sata neko kuca na vrata. Otvorite kad ono desetak policajaca – e, pa ne može to tako da govori ko šta hoće, ima da se zna red.
Što bi rekao predsednik Argentine, super-liberalni Havijer Milei: "Od kada su socijalisti došli na vlast u Britaniji – zatvaraju društvene mreže jer ih ti mediji pozivaju na odgovornost. Da li pratite rad Kira Starmera? Ceo svet gleda kako uništava ono što je nekada bila najveća demokratija na svetu!" Znači, Argentinci ne samo što su prvaci sveta u fudbalu, već sad dele i lekcije iz demokratije i samim Britancima!
Sve je to sasvim u skladu sa globalnim trendovima i ubrzanja kampanje protiv "dezinformacija" i "govora mržnje", o čemu svedoče hapšenje suosnivača Telegrama Pavela Durova, niz pretnji (od Evropske unije pa nadalje) na račun Iksa i Ilona Maska te zabrana istog tog Iksa u Brazilu kao i predlog zakona o suzbijanju "zakonitog", ali "štetnog" govora u Velikoj Britaniji pa i Irskoj.
Da ne govorimo o tome da se u nacrtu australijskog zakona o dezinformacijama pojavila i klauzula po kojoj se podrivanje poverenja javnosti u bankarske institucije i finansijske poslove smatra "ozbiljnom štetom" (zatvor?) .
Ovo kao da je ispisala grupa birokrata iz kafkijanskog Zamka. 2008 godine smo mi, poreski obveznici, te iste bankare spasili (zaslužene) propasti a oni sad sprovode totalnu tiraniju. Rovovi kao da su iskopani i demarkacione linije iscrtane. Ili-ili.
I zamislite samo da treba da uopšte postoji neka služba, kancelarija koja se bavi procenjivanjem šta je to "podrivanje poverenja" nečega, bilo čega. Ta i takva služba može da optuži bilo koga za bilo šta kad god poželi. NKVD vedete Berija i Jagoda na turbo pogon – zamislite samo da su pre sto godina imali kamere, mobilne telefone, Fejsbuk, Internet i mogućnost prikupljanja ogromnih količina podataka. Sibirski lageri bi brzo progutali ostatak Sovjetskog Saveza – bila bi to jedna vrlo duga i hladna noć.
Pored zimskog smrzavanja, ukrajinske tragedije, zelene agende, najezde migranata i zavođenja opšte cenzure, tu je sad naravno i vouk pokret sa temama poput krivice belog čoveka, revizije istorije, transrodne histerije, rasne i rodne netrpeljivosti (zove se "trpeljivost") i političke korektnosti dovedene do bola. Laburističkim aktivistima su to sve vrlo drage teme koje međutim imaju nešto zajedničko.
Pre svega, vode u siromaštvo i destabilizaciju društva. Kako i sam Kir Starmer reče, "vlada će morati da bude ne-omiljena". Znači, nudi nam se ne-popularna vlada kao norma, kao standard demokratije. Pa kako misle da održe takvu vladu na vlasti u demokratskom sistemu? Pa tako što će uvesti cenzuru i zabraniti komentare i kritiku iste te vlade. Prosto. Onda će kao Staljin da počnu da retuširaju stare slike, filmove, video i audio zapise, menjaju istoriju, svest... Pol Pot je to u Kambodži rešavao masovnim streljanjima. Neki drugi diktatori glađu. Kir Starmer će to sve da reši kafkijanskom cenzurom.
Drugo, sve ove mere izmiču racionalnom realnom rasuđivanju i počivaju na ideološkim premisama. Istoriju treba obojiti u crno (sad je Hamlet crnac) kako bi se poboljšao položaja crnog stanovništva. Kleopatra je bila pripadnik LGBT populacije. Grejaćemo se na vetar i Sunce, živećemo u gradovima gde nam je sve dostupno na petnaestak minuta od kuće. Kola i javni prevoz nam i ne trebaju.
Dobri Ukrajinci moraju pobediti zle Ruse. Sutra ćemo stegnuti kaiševe da bi nam prekosutra bilo bolje. Naravno. Ko se seća Jugo varijante komunizma seća se i ovih i sličnih ideja.
No ipak su to samo ideje, ideološke potke. Stvarnost je da je Hamlet bio Danac koji se nikada nije osunčao na Sredozemlju, da je Kleopatra za ljubavnike imala i Cezara i Marka Antonija, da Rusi polako ali sigurno dobijaju ovaj rat i da će se bez benzina, dizela, uglja i mazuta čitava zapadna industrija stati (vidi: Folksvagen).
No, pitanje ostaje, kao u svim krimi-romanima, cui bono? Zašto je vlada Starmera ovako brzo uvela toliko puno nepopularnih, ideološki zaslepljenih mera?
Kir Starmer šparta svetom zagovarajući upotrebu raketa u dubini ruske teritorije. Kakve koristi od toga ima prosečan Britanac? Nikakve, jasno je to kao dan. S druge strane međunarodni investicioni fond BlekRok je kupio više od pola obradive zemlje Ukrajine i treba zaštiti njihove ingterese. Kir Starmer je i sam prošle godine rekao da mu je Davos (Svetski ekonomski forum) preči od Vestminstera (britanski Parlament). Eto, dakle, gde se generišu ove ideje i zašto se moraju na silu nametnuti stanovništvu koje ovde liči više na kolateralnu štetu nego na suverenog tvorca istorije.
Super Hik je zadrigao, bahat i vulgaran. Pravi se da leti a toliko je pijan i nesposoban da jedva hoda. Služi bogatima i mrzi sve oko sebe.
Sad je još na videlo izbio i skandal oko nekih tričavih sto hiljada funti koje je jedan musliman biznismen dao Starmeru za karte za fudbalske utakmice, dizajnerske naočare, sinu za stan gde da sprema ispite a ženi njegovoj za haljine i slične potrepštine. Taj je isti biznismen Laburističkoj partiji poklonio i pola miliona funti a zauzvrat je dobio neometan pristup rezidenciji premijera u Dauning stritu. Kir Starmer kao Super Hik, leti iznad Londona sav zadrigao i otežao od darova i korupcije.
No, kako primećuje sjajni škotski komentator Nil Oliver, Džordž Orvel mora da je bio vidovit. Ali ne samo kad je pisao svoj slavni distopijski roman 1984, već i kada je pisao Životinjsku farmu – svinje (videti treće poglavlje romana) kao da su došle na vlast!
Kad smo već kod vlasti, priča se da su Kiru Starmeru dani odbrojani. Ko bi ga mogao naslediti? Zaista zastrašujuće pitanje. Ministar inostranih poslova, nesrećni i nespretni Dejvid Lami? Zaista… da li je moguće da laburisti uspeju da zamene Super hika Grunfom? To je lik iz istog tog stripa, Alana Forda. Grunf je, inače, onaj koji kaže, "tko leti vrijedi, tko vrijedi leti a tko ne leti ne vrijedi!" Mudar na sebi vrlo svojstven način. Ako to ne pomogne – ništa neće.