Bog stvori ženu, a rečnik definiciju

U "Kembridžovom rečniku" "Kembridž juniverziti presa" termin ”žena” je označavao – ”odraslo žensko ljudsko biće”.  Ta definicija još uvek stoji, nije promenjena, ali se nova, dodatna definicija pojavila ispod: ”Odrasla osoba koja živii i identifikuje se kao žena, iako je prilikom rođenja opisana kao da je drugog (drugačijeg) pola”. Data su i dva primera koji se odnose na transrodne osobe. Prvi primer glasi: ”Ona je bila prva transrodna osoba koja je izabrana na tu funkciju”. Drugi primer je: ”Meri je žena kojoj je po rođenju dodeljen muški pol”.

Promenjeni su i opisi imenice ”muškarac” i ”čovek”. Nekada je to bilo ”odraslo muško ljudsko biće”, a sada je “odrasla osoba koja živi i identifikuje se kao muškarac, iako je prilikom rođenja opisana kao da je drugog (drugačijeg) pola”.

Data su i dva primera upotrebe u tom smislu. Prvi primer: ”Mark je trans muškarac (muškarac koga su opisali kao ženu prilikom rođenja). Drugi primer: ”Njihov doktor ih je (neutralno) ohrabrivao da žive kao muškarac pre nego što se podvrgnu hirurškoj intervenciji”.

"Konzervativni" rečnici

Pre nego li dublje analiziramo ove nove odrednice, da pogledamo šta se navodi u drugim rečnicima i drugim jezicima na ovu temu.

"Oksfordski rečnik" je ostao (još) tradicionalan, pa je žena ”odraslo žensko ljudsko biće” (muškarac isto tako), među desetak drugih značenja se ne spominje mogućnost samoidentifikacije, ali se ni mogućnost rađanja ne spominje kao ženski atribut. Američki "Marion-Vebstester" se slaže sa ovom definicijom iz Oksforda i među prvih šest značenja ne spominje ono koje nas sada zanima.

Italijanski "Trekani" kaže da je donna ”u ljudskoj vrsti individua ženskog pola”. Što se Italijana tiče, zanimljivo je napomenuti da reč u svakodnevnoj upotrebi potiče od latinskog dŏmĭna, gospodarica, a ne od femina – žena. Tako da kada Dante Aligijeri i njegove kolege pesnici iz 13. i 14. veka pevaju pa kažu ”la donna mia”, to ne znači moja žena već moja gospodarica, ona koja komanduje mojim osećanjima i mojim bićem. Velika razlika.

"Španski rečnik Kraljevske akademije" nam daje četiri osnovna značenja reči mujer: 1. osoba ženskog pola; žena koja je dostigla zrelost; 3. žena koja poseduje kvalitete koji se smatraju vrlo ženskim i konačno, supruga ili partner koji je u vezi sa drugom osobom iz para. Kako ovde vidimo, četvrto značenje dozvoljava mogućnost da su u vezi dve žene, jer ne kaže da je veza sa muškarcem već sa drugim članom (miembro) zajednice. Ni ovo objašnjenje nam nije korisno za našu analizu, jer se koristi cirkularnom logikom.

Postoji li još Britanija?

Francusko femme, po "Rečniku Francuske akademije nauka" označava: 1. ljudsko biće koje je definisano po svojim seksualnim odlikama koji mu (ljudskom biću) omogućavaju začeće i rađanje dece; 2. supruga. Rečnik naravno daje i primere kao što su femme fatale, fatalna žena. Francuski rečnik dakle vidi rađanje kao sine qua non (neophodno potrebno) odliku žene. Samim tim je muškarac, logično je zaključiti, ljudsko biće koje ne može da rađa. I zaista, hommeje: 1. ljudska vrsta uopšte i 2. ljudsko biće suprotnog pola od žene.

U nemačkom je Frau pod jedan osoba ženskog pola, zatim supruga, a među prva četiri data značenja nema ovoga iz "Kembridžovog rečnika".

Rusko , ženщina po rečniku Ožegova iz 2012. je ”osoba suprotna muškarcu u polu, ona koja rađa decu”. Kako vidimo, Francuzi i Rusi u svojim definicijama sposobnost za rađanje smatraju ključnom odlikom ženske jedinke.

Dakle, na osnovu ovog kratkog pregleda, možemo da zaključimo da je rečnik iz Kembridža uvrstio kategoriju samoidentifikacije koja nije prihvaćena u drugim rečnicima koje smo prelistali. Da li ovde treba dodati da ova kategorija nije ”još” uvršćena, ili ćemo morati da sačekamo da to vidimo.

Trijumf volje

Svakako je zanimljivo primetiti da se ovom novom definicijom uvodi kategorija volje pojedinca i samoidentifikacije, kao i da je mogućnost rađanja relativizirana. Sve to se događa u svetu koji naveliko praktikuje rađanje surogatom, vantelesnu oplodnju, a razmatra se i odgajanje embriona u sintetičkim placentama.

Međutim, ako se zapitamo, čemu vodi relativizacija bioloških polova, vidimo da su, na primer, trenutno priznata 72 roda. Rod, odnosno pol, nije više binaran, muški i ženski, već je viđen kao lepeza mogućnosti gde svaki pojedinac može da nađe tačku koja mu najviše odgovara. Lepeza počinje (abecednim redom) od Agender, osobe bez pola do Omnigender osobe koja oseća da u sebi sadrži sve polove.

No, da se zadržimo na mogućnosti rađanja. To je osnovna karakteristika žene, zar ne? Tako su nas vaspitavali i tako kažu francuski i ruski rečnik. No, kako nas obaveštava portal Ziro Hedž jedna skorašnja anketa je pokazala da 22 odsto glasača američke Demokratske partije veruje da ”neki muškarci mogu da ostanu u drugom stanju”.

Stvar postaje još zanimljivija kada se u obzir uzme pol (ženski), rasa (bela) i školska sprema ispitanika (univerzitet) – onda je taj procenat 36 odsto. Znači, skoro 40 odsto belih žena sa fakultetskom diplomom koje glasaju za Demokratsku partiju veruje da ”neki muškarci mogu da ostanu trudni”.

Jasno da, s obzirom na ove podatke, gorenavedeni rečnik Kembridža zaista opisuje realnost. Žena nema privilegiju rađanja. I muškarac može da ostane u drugom stanju i rodi. To je mišljenje mnogobrojnih ljudi koji govore engleski jezik. Eto šta mnogi misle kad kažu woman ili man!

Žena je, dakle, svako ko se tako oseća i izjasni. No, ovde treba istaći da rečnici opisuju jezik i da su kolege iz "Kembridž juniverziti presa" (najstarija izdavačka kuća na svetu) ovom odrednicom samo pokušali da uhvate duh vremena i promena koje se događaju u zapadnom društvu.

Suština te ideje (ili ideologije) je da svako može i ima prava da bude što god poželi. Svi mi, normalno, znamo da je to nemoguće. Isto kao što je bilo nemoguće u socijalističkom društvu da svako ima prihode prema sopstvenim potrebama. I to je tačka gde ideja prerasta u ideologiju. Nije moguće, ali ćemo i dalje da verujemo. Jasno je da ne mogu svi da budu visoki i igraju košarku kao Nikola Jokić. Kao što je jasno da ne mogu svi da budu Norvežani, ili Luksemburžani, i žive od izdašne socijalne pomoći tih zemalja.

Vidimo da su trenutno priznata 72 roda. Kada se odmaknemo od dva biološka roda, čini nam se da je 72 arbitrarna brojka. Zašto samo 72? Nije logično. Posle broja dva, što je biološka kategorija, ulazimo u domen psihologije koja barata dosta nepreciznim instrumentima – pojedinci se neprestano menjaju.

Znači, ako smo ušli u domen psihologije, onda sledi mogućnost da broj rodova bude jednak broju ljudskih jedinki na svetu, oko osam milijardi. U tom slučaju, naravno, ako je jedna osoba – jedna rodna kategorija, i sama kategorija roda je sasvim relatizovana, beskorisna i nepotrebna. O reprodukciji, obnavljanju ljudske vrste da i ne govorimo. Zamislite samo koliko tu ima kombinacija. Muško – žensko je bilo na nivou digitalnih igrica, 1-2, 1-2, dok sada ulazimo u eru kvantnih kompjutera.

Novi svet polnosti podseća na slavnog Borhesa i njegovu priču o savršenoj mapi planete. Takva mapa bi, po definiciji, bila veličine sveta i prekrivala bi sa ogromnom preciznošću zemljinu kuglu. Ali bi bila i potpuno beskorisna. Kome treba mapa veličine sveta? Nikome, kao što nikome ne treba ni osam milijardi rodnih kategorija. Ali 72 kategorije su nekome potrebne. Verovatno onome ko te kategorije i određuje. Mora da postoji komitet za određivanje broja rodova. Kako to drugačije organizovati?