London između nuklearnog rata i seljačke bune
I NATO i Rusija su ispalili rakete. Jedan general kaže da je Britanija spremna da stupi u rat sa Rusijom koliko večeras. Ispred zgrade parlamenta u Londonu, hiljade traktorima naoružanih građana traži pravdu. Jedan bivši savetnik vlade kaže da poljoprivrednike treba ukinuti – to nam više ne treba. Pa da, u slučaju uspešne razmene nuklearnih projektila ništa nam više neće ni trebati
Što se britanskog premijera Kira Starmera i NATO raketnih egzibicija tiče, treba se vratiti pola godine unazad. Prethodni premijer Britanije Riši Sunak najavljivao je da je jedan od razloga njegove ostavke (prevremeni izbori koje nije mogao da dobije), to što ne žele da bude ratni premijer. I tada se već zveckalo dalekometnim raketama, a onda je došao laburista Kir Starmer, koji je krenuo u pravi krstaški pohod kako bi ubedio Amerikance da odobre udare na Rusiju.
Letošnja ekskurzija nije bila uspešna, ali što nije uspelo agilnoj britanskoj diplomatiji, uspelo je Donaldu Trampu pobedom na izborima.
Dok je veseli Džo Bajden negde na godišnjem odmoru, neko (duboka država?) je u njegovo ime odobrio upotrebu dalekometnih raketa. Onda dolazi i predlog da se sve pare koje su na raspolaganju američkoj vladi daju Ukrajincima, kako bi se što više otežala Trampova potencijalna mirovna nastojanja.
Kir Starmer je tako dočekao svojih pet minuta sličnosti sa Čerčilom. Valjda on sebe tako zamišlja. Kao hrabrog i beskompromisnog vođu. A možda svoj uzor vidi u jednom čuvenom lideru Sovjetskog Saveza. Ko će ga znati.
Isti taj Starmer je posle izluđivanja nacije ukidanjem dodatka za zimski ogrev penzionerima, hapšenja korisnika društvenih mreža, laži oko tragedije u Sautportu, te skandala zbog primanja poklona (sto hiljada funti) uspeo da do nervnog sloma dovede deo britanske populacije koja je vekovima stoički podnosila sve političke promene – farmere.
Od 6. aprila 2026, potpuno (sto posto) oslobađanje od poreza na nasledstvo biće ograničeno na prvi milion funti kombinovane poljoprivredne i poslovne imovine. Iznad ovog iznosa, vlasnici zemljišta će plaćati porez na nasledstvo po sniženoj stopi od 20 odsto, umesto standardnih 40 posto. Ovaj porez se može plaćati u ratama na 10 godina bez kamate, a ne odmah, kao kod drugih vrsta poreza na nasledstvo (Guardian).
Porez na nasledstvo je, dakle, normalna stvar ali su zemljoradnici bili od toga izuzeti. Jedan od razloga je i taj što farmer može imati obradive zemlje, livada, šuma, stoke i mašinerije u vrednosti od nekoliko miliona funti, ali su prihodi znatno manji nego u drugim privrednim granama i raspoložive gotovine je malo. Farma vredna milion funti jedva da da prihod od sto hiljada. Veličina prosečnog gazdinstva u zemlji je oko osamdeset hektara, a godišnji prihod je uglavnom ispod sto hiljada funti.
S obzirom na količinu, vrstu i uslove rada to je zaista malo i u tu profesiju ulazi iz ubeđenja i porodičnih tradicija radije nego zbog zarade.
Tako da kada neko nasledi farmu vrednu par miliona i treba da plati državi nekoliko stotina hiljada u gotovini to najčešće nije moguće i naslednik će morati da proda deo farme da namiri dug. Par generacija tim tempom i ode imanje!
Očigledno je, dakle, da vlada ne mari za individualne poljoprivredne proizvođače jer je teško pretpostaviti da će jedan farmer moći da kupi zemlju drugoga. Neće imati sredstva. Taj višak zemlje će polako kupovati međunarodne korporacije koje najčešće nisu u vlasništvu Britanaca i koje ne mare za čovekovu sredinu, livade i polja, lepe panorame, čiste reke pa ni za zdravu hranu.
Kako to sve može da izgleda, opisao je verovatni ministar zdravlja u budućoj vladi Donalda Trampa, Robert Kenedi Junior, na primeru farmi za uzgoj svinja u Severnoj Karolini.
Ukratko, došla je velika korporacija koja je promenila zakone, smanjila svoje troškove proizvodnje i ostavila sve druge farmere bez posla. Isti su ti farmeri posle morali da se zaposle kod korporacije kao nadničari. Kenedi se inače otvoreno zalaže za povratak zdravoj hrani i regulaciju zdravstva i lanca ishrane koji su u potpunosti pali u ruke korporacija koje zanima jedino profit.
Tako je 19. novembra u Londonu ispred zgrade parlamenta održan veliki protesni skup kome je prisustvovalo oko četrdeset hiljada ljudi i nekoliko hiljada traktora. Sve je proteklo mirno i bez ikakvih izgreda. Neki su primetili da nije loše radi promene jer je stanovnicima Londona dosta više razmažene gradske dečurlije koja protestuje uvijena u marame i mašući palestinskim zastava. Toliko o raspoloženju nekih.
Na skupu je govorio, između ostalih, i Džeremi Klarkson, poznati voditelj emisije Top Gear koji se i sam prekvalifikovao u zemljoposednika (možda ne baš – radnika). Prisustvovao je sada već neizbežni Najdžel Faraž. Neizbežni kada se radi o protesnim skupovima protiv vlada i čovek koji ima ozbiljne ambicije da se useli u Dauning strit već 2009. godine ako ne i ranije (prevremeni izbori).
Za to vreme, premijer Kir Starmer je bio u dalekom Brazilu na sastanku grupe G20, gde je na sastanku sa Kinezima izrazio zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u ovoj zemlji. Valja primetiti da u Britaniji trenutno ima više od hiljadu ljudi u zatvorima zbog verbalnih delikata na društvenim mrežama. I taj i takav Starmer da drži lekcije Kinezima. Da i ne spominjemo da je u pozdravnom govoru na ovom skupu govorio o gladi. Da, o gladi. Čovek koji zatvara farme u Britaniji i hapsi neistomišljenike drže lekcije svetu o ljudskim pravima i gladi.
Nekako u isto to vreme se oglasio i Ilon Mask koji je uporedio Starmera sa Staljinom (Sovjetski lider). I zaista... Neko misli da možda nije fer i da je previše porediti Starmera sa Staljinom?
Publicista Piter Hičens ima drugačije i vrlo artikulisano mišljenje. On smatra Kira Starmera ne samo levičarem već i dogmatičarem za koga svako ko ima pare na štednji nije radnik (working man). Lako je onda nazreti iz ove Hičensove perspektive kakve bi nove namete i poreze Starmerova vlada mogla da uvede i kakvi je njihovo viđenje odnosa pojedinca i države – gotovo totalitaristički!
Još je Lenjin zatvarao kulake i seljake u sklopu svog Novog ekonomskog plana (1921) za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Kamen-temeljac plana je bila kolektivizacija zemljišnih poseda. Staljin je taj posao nastavio i na retoričko pitanje da li kulaci (obogaćeni seljaci) treba da budu primljeni u kolhoze odgovara odsečno – ne, "pa oni su smrtni neprijatelji kolektivizacije".
Šta dakle, očekivati od staljiniste Starmera, čoveka kome je Davos preči od Vestminstera i koji kaže da Britanija može da postane prosperitetna samo u saradnji sa globalnim finansijskim gigantom poput "Blekroka".
Kockice se, dakle, polako slažu i konture željenog novog poretka se naziru.
Bivši savetnik laburističke partije, Džon MekTernan je pre neki dan rekao popuno zbunjenom novinaru Patriku Kristiju sa kanala "GB News" (ne veruje svojim ušima i očima) da prema farmerima treba postupiti kako je Margaret Tačer postupila sa rudarima pre pedeset godina. Novinar pita: "Mislite da ih policija bije?" A, MekTernan odgovara: "Ne, već da ih ukinemo. Nama ta industrija više nije potrebna!"
Laburisti su odmah potrčali da se ograde od ove izjave ali kako već znamo ovim političarima se može verovati samo kad nešto negiraju. Znači, neko je samo rekao nešto što nije trebalo da se kaže – malo prerano. A da i ne spominjemo ironiju sudbine da se sadašnji laburisti pozivaju na ekstremno liberalne poteze Gvozdene lejdi Margaret Tačer koja je postala tada (štrajkovi rudara 1984) neprijatelj broj jedan britanske radničke klase a sada i uzor laburistima najnovije, globalističke provenijencije.
Kulaci i seljaci treba, dakle, da nestanu. I to nije nikakav specijalan recept Kir Starmera i njegovih partijskih istomišljenika. Protesti farmera su vidljivi u Francuskoj, Holandiji, Italiji, Nemačkoj... globalisti rade globalno.
Ne zaboravimo da je danas najveći zemljoposednik u Sjedinjenim državama niko drugi do Bil Gejts, princ tame svih globalističkih agendi. Čovek koji je uložio pare u farmaceutsku industriju pa nam prodavao vakcine da bi onda prodao svoje deonice, zaradio milijarde i izjavio da te vakcine u stvari i ne rade. Taj sad ulaže u poljoprivredu. Hoće li njegova poljoprivreda raditi? Ako poslušamo Roberta Kenedija Juniora, jasno je da neće. To i nije poenta kupovine obradive zemlje.
U Britaniji će svaka generacija farmera, na osnovu novog zakona o nasledstvu, plaćati dažbine državi. Ukoliko "Blekrok", na primer, kupi tu zemlju – a hoće – neće plaćati te dažbine, jer u korporaciji se ništa ne nasleđuje. Korporacija će se ponašati kao se ponaša i u Severnoj Karolini i bilo gde drugde. One će podići cenu zemlje tako da privatno lice, farmer to neće moći da kupi. "Blekrok" može jer barataju svim novcem ovog sveta.
Kit Najtli iz "Of Gardijana" to ovako jednostavno objašnjava. Prvo će sva poljoprivredna dobra srednje i male veličine (porodično vlasništvo) postati finansijski neisplativa. Onda će te porodice morati da prodaju zemlju koju će kupiti mega korporacije, ko bi drugi. Onda će korporacije imati totalnu kontrolu na lancem ishrane. Imamo zemlju, imamo hranu i vodu – sad radi šta ti se kaže. Ješćeš insekte, živeti u getu, nećeš posedovati ništa i bićeš srećan.
Šta više poželeti?
Nije na odmet spomenuti i to da su dotični Bil Gejts i direktor "Blekroka", Lari Fing, koliko pre desetak dana posetili Kira Starmera i ministarku finansija Rejčel Rivs u rezidenciji premijera u Dauning stritu. Dotična gospoda se ne bave parlamentom, vladom, kabinetom i takvim tricama i kučinama. Oni direktno ulaze u kuću premijera i donose nove predloge. "Prilike i mogućnosti", rekao bi Starmer.
No, dok se mi ovde po ulicama Londona pa i Francuske zamajavamo sa seljacima i traktorima, Amerikanci i Britanci su odlučili da Ukrajincima dozvole upotrebu dalekometnih raketa. Ovi nesrećnici su odmah požurili da tu dozvolu iskoriste, a Rusi su odgovorili ispaljivanjem interkontinentalne balističke rakete. Putin je i upozorio, prisetimo se, da rakete velikog dometa može da ispali samo NATO osoblje. Ukrajinci sami to ne mogu da urade. NATO je, dakle, napao Rusiju. Divota. Operacija "Barbarosa" pa sve iznova. Britanci su na tome radili od dolaska Starmera na vlast.
Pre neki dan je novinar upitao premijera: "Rusija preti Ujedinjenom kraljevstvu nuklearnim ratom?" Na šta je Starmer odgovorio: "Da, ali Ukrajini je potrebna naša pomoć i mi ne možemo... Putin ne sme da dobije ovaj rat!"
Starmer očigledno nije baš zabrinut za sudbinu ostrva ali jeste za ukrajinske stepe i njive koje su već vlasništvo istog tog "Blekroka". Eto čije interese ovaj čovek zastupa. Da to nije usamljena pojava već globalna, podsetimo se samo identičnog odgovora nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok: "Zapad mora podržati Ukrajinu bez obzira na to šta Nemački glasači misle."
Sa ovako odanim kadrovima nema šta da brinemo. Nuklearni rat nam ne gine.
Da sve bude još lepše i zabavnije komandant britanske vojske, general Rob Magovan, istakao se izjavom da bi u slučaju ruske invazije na istočnu Evropu britanska armija bila spremna da prihvati borbu. Čak i ako bi to bilo večeras, kaže on.
Drugi jedan general ser Patrik Sanders je izjavio da bi u slučaju rata britanska mladež mogla biti regrutovana da služi obavezni vojni rok. Ako uzmemo u obzir da je i jedan britanski izaslanik izjavio da su Britanci spremni da polože živote za Izrael, onda je jasno da je militaristička agenda Ujedinjenog kraljevstva vrlo živahna i preduzetna. Britanija ima 213 tenkova. Toliko se na ukrajinskom frontu potroši za jedno mesec-dva dana.
Hoće da ratuju i sa Iranom? Provalija između stvarnosti i reči teško da može da bude dublja i šira.
No, najlepše u ovim njihovim globalističkim neo-imperijalnim projekcijama (teško je to nazvati planovima) jeste što se niko ne obazire na mišljenje naroda Velike Britanije koji bi trebao (valjda) da popuni borbene redove. Koliko vidimo po reakcijama malo se kome ide na istočni ili severno Afrički front. Možda planiraju da regrutuju ove nove imigrante? Jel to njihova konačna svrha? Malo imigranata, malo istočnih Evropljana i eto nama lepog jednog rata na istoku kontinenta.
U ratu sa penzionerima, poljoprivrednim poslenicima, korisnicima društvenih mreža, sa Rusijom, a voleli bi da zarate i sa Iranom. Sve je to dosta ambiciozno i ova vlada neće dugo trajati. I sledeća će, međutim, da se ispili iz gnezda globalne finansijske oligarhije i imaće iste prioritete. "Blekrok" je kupio zemlju u Ukrajini, sad će da kupuje i u Britaniji, a zadatak vlade je da štiti njihove interese, zar ne? Sve to pod pretpostavkom da nas uopšte i bude toliko dugo.
