Tramp, Zelenski i Britanci – igra senki?

Nedavno smo bili svedoci jedne svakako istorijske političke scene koja se odigrala u Oval ofisu, kancelariji predsednika Sjedinjenih Država. Glavni akteri su bili američki predsednik Donald Tramp i njegov ukrajinski kolega Vladimir Zelenski. No, da li smo mi zaista videli suštinu drame koja se odvijala ili je to sve bila jedna igra senki ili kako bi Englezi to opisali "smoke and mirrors", dim i ogledala – mađioničarski trik. Zar nije Tramp zvezda američkog rijaliti programa a Zelenski ukrajinski glumac?

Američki mediji nam sad govore o "bezobraznom" Zelenskom i čvrstom Trampu, britanski i evropski mediji trube na sav glas o "usamljenom, jadnom" predsedniku Ukrajine i američkom "siledžiji". Atlantski okean se preko noći pretvorio od vode koje spaja u planinu koja razdvaja, a NATO od čvrste, postojane i "harmonične" vojne alijanse u zaraćenu, kreštavu porodicu kojoj smeta glava porodice,  ali ga se ne mogu tek tako odreći.

Dakle, da li je ovo iskrena, prostodušna reakcija na jedan zanimljiv ali ne previše bitan politički događaj ili možda... ajde da se mi pozabavimo ovim "ili". Obećava.

Jedna od reči koja se često spominje u ovom kontekstu jeste "zaseda". Amerikanci su navukli naivnog Zelenskog da dođe, tačno u podne, kod OK korala i tu su priredili pravu sačekušu. Dvojica su pucali na jednog, Tramp i potpredsednik Vens, a treći, državni sekretar Marko Rubio je streljao pogledom. No, zamislimo samo za trenutak da je "zaseda" bila upravo suprotno postavljena. Šta ako je glumac Zelenski dobro naučio tekst uloge i odigrao jednu sjajnu predstavu koja je sigurno kruna njegove karijere, i političke i glumačke? Šta ako je on dobio jasna uputstva od potomaka slavnog Šekspira, ništa manje, i u trenutku inspiracije nadmašio samog sebe do te mere da je izbačen ne samo sa sastanka nego i sa ručka pa i iz zemlje (Amerikanci odbili da plate troškove putovanja)?

Da ne zaostanemo za najmodernijim vremenima i tehnologijama pitali smo i Groka  za mišljenje. Zašto se Zelenski tako ponašao? Odgovor: Ovalni kabinet nije samo soba - to je i pozornica. Zelenski zna da se svaka reč koju tamo izgovori pojačava na globalnom nivou, tako da bi njegovo ponašanje moglo biti i proračunat signal kako saveznicima tako i protivnicima. Tako kaže Grok, pandan ChatGPT-a. Nije on naivan, gazda Ilon (Mask) ga je lepo vaspitao.

Da se osvrnemo prvo na metode pomenutih pozorišnih poslenika. Setimo se slučaja Sergeja Skripala od pre sedam godina. Svi zapadni mediji su u jednom dahu uskliknuli, "ah, ruski špijun Sergej Skripal je žrtva Putinove osvete". Većina drugih medija je tu vest prenela i to mnogo puta. Da se podsetimo, Sergej i njegova kćer, Julija Skripal su nađeni na jednoj klupi u engleskom gradu Solzberiju – otrovani. Preživeli su napad čuvenim "novičokom" i onda su im Britanci dali novi identitet i sklonili ih od očiju javnosti. Boris Džonson se ubrzo nakon toga pohvalio u govoru na jednoj večeri u londonskom Sitiju kako su to sve bili "smoke and mirrors", kabuki teatar, igra senki, "dim i ogledala" kao u mađioničarskim predstavama.

Zamislite samo magnitudu te podvale. Sergej Skripal je bio radnik ruske službe bezbednosti a špijunirao je u korist Britanaca. Znači, Skripal nije "ruski" već je "britanski" špijun. Igra senki, dim, ogledala. Sve svetske agencije prenele floskulu "ruski špijun" što tehnički nije netačno. Skripal je Rus i jeste špijun. Ali je on britanski špijun. Kabuki. Sad ga vidiš sad ga ne vidiš. Kako bilo, Skripali su nestali. Iščezli. Dva ruska građanina su nestala. Štite ih Britanci. Sjajna tehnika i izvrsna izvedba. Sve pred očima javnosti.

Drugi primer vredan pomena jeste afera Raša gejt (Russia Gate) kojom je propraćen prvi predsednički mandat Donalda Trampa (2016-2020). Čuveni dosije kojim je započeta afera je pripremio (bivši, ako tako što postoji) agent britanskog MI6 Kristofer Stil sa ciljem da kompromituje odnose Bele kuće i Kremlja.

Šta ove dve afere imaju zajedničko? Cilj su Rusi, a meci su ispaljeni iz oruđa u britanskim rukama.

Ajde da sada ovaj isti metod primenimo na slučaj ukrajinskog glumca u ulozi predsednika.

Vladimir Zelenski je pregovarao sa Amerikancima o davanju u najam prirodnih bogatstava Ukrajine, retkih minerala. Sam Zelenski je došao na tu ideju novembra prošle godine i ponudio svoje usluge. Tramp je najzad ponudu prihvatio i tada smo čuli cifru od petsto milijardi dolara kolika je vrednost projekta. Američki emisari su bili u Ukrajini ali nikako da se dogovore. Onda je dogovor postignut i Zelenski je insistirao (obratiti pažnju) da lično dođe u Vašington i potpiše ugovor. Poseta je upriličena za petak, 28. februar. Dan pre toga je tu bio Britanac Kir Starmer, a pre njega Francuz Makron koji se u slobodnom vremenu inače zabavljaju formiranjem vojske (mimo NATO-a) za slanje u Ukrajinu.

Vredno je ovde spomenuti još da je i Kir Starmer insistirao da bude primljen od strane Trampa u Beloj kući, isto kao i Zelenski. Tramp je to prokomentarisao sa "nemam pojma zašto hoće da dođe i o čemu želi da razgovara". Da opipa teren pre dolaska Z-og?

No, da bismo mogli pravilno da procenimo smisao predstave koja se odigravala pred našim očima treba uzeti u obzir motivaciju učesnika. Zašto bi Zelenski tako nešto radio? Šta on ili njegov britanski nalogodavac imaju od sve ga toga? Cui bono? što bi rekli Latini.

Da bismo pravilno razumeli moguću motivaciju i sklopili šarene pločice mozaika, pogledajmo još jedan zanimljiv detalj. 16. januara ove godine, dakle samo nekoliko dana pre nego što će Tramp biti inaugurisan kao novi predsednik Sjedinjenih Država, premijer Britanije, ser Kir Starmer, je obznanio javnosti potpisivanje ugovora sa Ukrajinom o stogodišnjoj saradnji.

U tom ugovoru piše da se "današnja objava zasniva na paketu podrške od 12,8 milijardi funti koji je Ujedinjeno Kraljevstvo dalo Ukrajini, uključujući 7,8 milijardi funti vojne pomoći, obavezu za vojnu pomoć od 3 milijarde funti dok god bude potrebno, i stalnu podršku energetskoj infrastrukturi koja pomaže bolnicama i društvenim ustanovama da pruže svetlost i toplinu nevinim civilima pogođenim Putinovom invazijom".

Obratimo pažnju na tri milijarde funti pomoći godišnje "dok bude potrebno". Iz nekih drugih izvora saznajemo međutim da ovaj ugovor (naravno) ima i tajne anekse koji nisu dostupni javnosti. Kao na primer onaj kojim se rudna, industrijska i privredna bogatstva Ukrajine imaju podeliti sa Britanijom. U samom ugovoru piše (tačka 03.5.IV) da saradnja uključuje "podržavanje razvoja ukrajinske strategije za kritične minerale i neophodnih regulatornih struktura potrebnih za podršku maksimiziranju koristi od prirodnih resursa Ukrajine". Znači evo tu i minerala.

Što sve zajedno zvuči kao Vaitangi sporazum koji je kruna sklopila sa novozelandskim Maorima 1840. godine i kojim su oni pristali na podelu prirodnih bogatstava i status kolonije.

Dakle, ako je Starmer požurio u Kijev da nekoliko dana pre dolaska Trampa potpiše taj ugovor to je zato da Amerikancima ne bi dao pristup tim resursima. Ako ih je Zelenski prepisao Britancima neće moći Amerikancima. Ne zaboravimo da je početna ideja bila njegova. Britanci su samo iskoristili smenu straže u Beloj kući da se tu uglave.

Ako je ovo gore navedeno tačno, to i Rusi i Amerikanci znaju. I u tom kontekstu treba tumačiti rusko insistiranje na ne-legitimnosti Zelenskog (odložio izbore) ali i Trampove izjave gde ukrajinskog predsednika naziva diktatorom sa ne više od četiri posto podrške građana. Ako je nelegitiman odnosno diktator onda njegov potpis na britanskom ugovoru ne vredi ni pišljiva boba. To mu sve dođe kao u šahu velika rokada pre odlučujućeg prestrojavanja topova.

Još da dodamo da je ugovor o mineralima sa Amerikancima dostupan javnosti i da u njemu ne piše bog zna šta i sa tim se slaže nekolicina komentatora koje sam konsultovao. Možda je to ugovor koji i nije trebao da bude potpisan ili ugovor koji ima sasvim drugačiju funkciju?

Da vidimo sad koja bi bila motivacija režisera ove predstave.

Glavna tačka je gotovo sigurno insistiranje Trampa na bilateralnim pregovorima sa Moskvom. On je jasno rekao da će to rešavati sa Rusima bez učešća Ukrajine ili Evrope (i Britanije). Kako to sabotirati, orilo se hodnicima britanske vlade, kako sesti za taj sto. Jer ne zaboravimo izreku, ko nije ZA stolom taj je NA stolu. Rusko-američki dogovor je trebalo sprečiti po svaku cenu. Možda tako što će Zelenski pred novinarima izvesti jednu malu predstavu gde se suprotstavio tokom više od pola sata svim stavovima američke administracije? I to vrlo agresivno i svesno. Zelenski nije delovao kao mali, nezaštićeni provincijalac, ne. On je ulogu odigrao znajući ko ga i koliko podržava. Setimo se samo da ga je odmah sutradan u Londonu primio Kir Starmer  a potom i kralj Čarls Treći koji je dva dana pre toga pozvao Trampa na ručak. Oh, koliko ogledala, senki i velova.

Da ovde dodamo još jednu informaciju. Privreda i finansijske strukture Britanije, pa i čitave Zapadne Evrope, su u jako lošem stanju, a neki tvrde da su i pred kolapsom. Obećani pristup prirodnim resursima ogromnog ukrajinskog prostora je preko potreban da se ta privreda oživi novim investicijama, kreditima, zajmovima... uobičajeno presipanje iz šupljeg u prazno, ništa novo ali za sad jako potrebno.

Dalje, Trampa po svaku cenu treba držati van NATO-a i evropskih poslova jer ako ako tu uleti Ilon Mask sa svojom Dož "finansijskom policijom" društvance koje se sastalo u Londonu 2. marta da kuje zavere ide pravo u zatvor. Razmere pronevera fondova namenjenih Ukrajini su verovatno mega-galaktičkih proporcija i bilo bi lepo da javnost ima uvida u ta poslovanja.

Onda ide pitanje slobode govora o kojoj je govorio u Minhenu potpredsednik Vens. Isto je to ponovio i pred Kir Starmerom tokom posete u Vašingtonu,  a potom su i Tramp i Vens i Marko Rubio izrekli javnu presudu Starmeru i Britancima. Da, u Britaniji ima cenzure. Vlada cenzuriše mišljenje građana i hapsi zbog verbalnog delikta što utiče i na slobodu govora američkih građana i rad njihovih kompanija.

Ova britanska vlada, međutim, kao i mnoge evropske, je tu na strmom putu gotovo bez povratka. Kako uskladiti slobodu govora sa zahtevima nove američke administracije kad još od korone pa sada do Ukrajine neprestano lažu?

I dalje, Tramp se otvoreno zalaže za ukidanje Zelene agende koja je u centru britanske strategije povratka na svetsku scenu kao vodeće tehnološke nacije. A Tramp bi da buši i vadi naftu. Drill baby, drill, kako kažu Teksašani.

Nova američka administracija zaustavlja nekontrolisanu imigraciju i počinje da isteruje nezakonite imigrante. Zapadna Evropa je nelegalnu imigraciju pretvorila u religiju. To je osnova njihove borbe protivi sopstvenih građana.

I za kraj, da dodamo i jednu možda malo više ličnu crticu. Amerikanci su imali jednu tužnu epizodu 90-ih godina prošlog veka kada su ratovali protiv pravoslavnog naroda – nas Srba. Zapadna Evropa ima već i kult borbe protiv Vizantije i pravoslavlja uopšte. Možda njihov gotovo otvoreni animozitet ne pokreće njihovu politiku ali je sigurno inspiriše.

Dakle, da se sad  vratimo na početnu premisu našeg razmišljanja. Šta ako je Zelenski naučio lepo svoju ulogu koju su mu dodelili Britanci? Ako je cilj bio da se odnosi sa Amerikancima pokvare uoči sastanka u Londonu gde su se u nedelju 2. marta okupili predstavnici zapadnoevropskih zemalja (bez neposlušnih, nebitnih i Baltika) plus Kanada da odlučuju o sudbini Ukrajine – kako oni kažu.

S obzirom na njihove stavove i retoriku postaje sasvim jasno i skepticima, valjda, da su njihove mere i akcije usmerene protiv sopstvenog stanovništva radije nego protiv Rusije. Oni svi zajedno, bez Amerike, Rusima ne mogu da naude. Ali, ove histerične manifestacije lažnog patriotizma i navodnog straha od ruske invazije služe da se u kasicu prasicu NATO-a namakne što više para sve do čuvenih 5%. Onda možda odobrovolje Trampa i uđe u neke pregovore. To je sve neizvesno ali je izvesno da će opljačkati svoje građane. Socijalno, zdravstveno, penziono, obrazovanje, infrastruktura, investicije... zbogom svemu tome, imamo najzad  (hvala Bogu) spoljnog neprijatelja.

Što bi rekla i navodna ministarka spoljnih poslova EU nenadmašna Kaja Kalas, "pa kako mi mislimo da se uhvatimo u koštac sa Kinom ako ni sa Rusijom ne možemo da izađemo na kraj?".

Kako bilo, Zelenski je uspeo da bude isteran iz Bele kuće i odmah je našao utočište u zagrljaju britanskog tandema Kir Starmer - Čarls treći od kojih je uredno primio ček na dve milijarde i dvadeset šest miliona funti. Za predstavu od pola sata nije loša nadnica.

Britanska se investicija isplatila. Teško je sada zamisliti mirovne pregovore bez Ukrajine i Britanije. Možda se tu ugura još i Francuz Makron. U tom formatu će ti pregovori propasti, to je jasno. Pa to i jeste cilj, zar ne? Rat je dobar za biznis, a kriza je velika.

I, što bi rekli na engleskom, last but not least, poslednje ali ne i najnebitnije, zlatne poluge napuštaju London i sele su u Njujork. Iz londonskog Sitija u trezore Vol Strita. Znak pometnje, nelagode, strepnje, zbog nadolazećih američkih taksi na evropske proizvode, politička nestabilnost? Dok zlato odlazi to je još u redu. Kad pacovi počnu da jedan drugog guraju i bacaju sa palube, to će biti znak da je gotovo.