Britanska obnova

Britansku političku scenu karakteriše vladavina jedne od dve glavne parlamentarne partije. Od 1922. do danas, izuzev jednog perioda koalicionih vlada pod vođstvom (ipak) Konzervativne partije (1931–1945) sve su britanske vlade bile ili laburističke ili konzervativne.

Ove dve partije se, dakle, smenjuju na vrhu političke piramide već stotinjak godina – fenomen koji se na engleskom zove duopoly (dvojac), vlast dve partije. Neki posmatrači ovih političkih dešavanja primećuju, međutim, da i jednu i drugu partiju vode isti finansijski i korporativni interesi te da je razlika između njihovih političkih programa i prakse zanemarljivo mala. Ili, ako je razlike i bilo pre sto ili pre pedeset godina danas je gotovo i nema, svejedno je ko je od njih formalno na vlasti.

Opšte nezadovoljstvo ovim partijama je već notorno i poslednjih nekoliko premijera što konzervativnih što laburističkih zauzimaju sam vrh najnepopularnijih britanskih državnika svih vremena (Džonson, Tras, Sunak i Starmer). Takva klima je otvorila prostor za novu partiju, Reform UK Najdžela Faraža koja se pojavila 2021. godine preimenovanjem Brekzit partije (nastala 2018).

Reform je na izborima 2024 godine, i pored kasnog uključivanja u predizbornu kampanju, osvojila pet mesta u parlamentu. Jedno od tih pet mesta je osvojio javnosti nepoznati farmer iz Norfolka, na istoku Engleske – stanoviti Rupert Lou.

Reform partija je vrlo brzo po svom osnivanju sebe promovisala kao alternativy glavnim političkim tokovima, te zapretila dvojcu (sa nevidljivim kormilarom?), pa i izbila na čelo trke što pokazuju ispitivanja javnog mnjenja: Reform 29 odsto, Laburtisti i Konzervativci 19 posto, Zeleni 15 odsto i Liberalne demokrate 13 posto podrške.

Partija Najdžela Faraža je, dakle, bila na sigurnom putu da osvoji, možda u koaliciji, ali da osvoji izbore 2029. godine i ustoliči Faraža za premijera. Javnost je, međutim, sve više razočarana stavovima ove partije koji sve manje razlikuju od stavova "dvojca", ali alternative jednostavno nema. Ili do sada nije bilo.

Reform su se čak toliko osilili da su počeli da primaju jata preletača iz Konzervativne partije i da im dodeljuju buduća ministarska mesta.

I sve bi to lepo prošlo, taj politički business as usual, da Najdžel Faraž nije načinio kardinalnu grešku. Jedan od onih pet poslanika Reforma je počeo da diže glas i traži da se partija založi za repatrijaciju ilegalnih i nepoželjnih imigranata. Nešto što, zaboga, Laburisti, Konzervativci pa i Reform tvrdoglavo odbijaju da uzmu u obzir kao mogućnost pa čak o tome i da raspravljaju tako da je to u javnosti sasvim zabranjena tema.

No, ovaj poslanik je postao previše glasan i valjalo ga je ukloniti, kako nam je pre neki dan i sam Najdžel Faraž lepo objasnio: "Morali smo da ga se otarasimo što pre." 

To uklanjanje Loua je, međutim, ispalo vrlo smušeno i nakaradno. Optužili su ga za pretnje i nedolično ponašanje, pa mu je policija kasno u noć upadala u kuću. Sledile su naizmenice ružne scene i optužbe od kojih se Lou odbranio da bi onda konačno započeo svoju istragy o žrtvama pakistanskih bandi za podvođenje belih, engleskih devojaka. To je aktivnost kojom se ove bande bave decenijama ali je sve to dospelo do javnosti tek proteklih godina.

Zid ćutanja je bio podignut, a jedan od zidara u tom poduhvatu ćutanja je i sadašnji premijer Kir Starmer.

Rupert Lou je, dakle, od svojih para i sakupljajući dobrotvorne priloge pokrenuo istragu koja još traje i koja je obelodanila potresne i zastrašujuće priče žrtava ove opsežne mafijaške operacije. Belo roblje, prostitucija, narkotici, ucene... i sve to naravno prate i finansijske malverzacije. Treba te prljave pare nekako i oprati, zar ne? A gde bolje, lakše i lepše nego u londonskom Sitiju, glavnoj bazi sponzora "dvojca".

Da ne govorimo sad u svetlu Epstin skandala i sveprisutne i opake senke pedofilije o tome da je možda i deo političke elite prošao kroz filtere i obrede inicijacije tako što su bili korisnici usluga dotičnih bandi.

Zar nismo koliko prošle godine bili svedoci skandala oko Kira Starmera kome su ukrajinski mladići zapalili stan i kola ispred privatne rezidencije. A ti mladići su poznati policiji kao muške prostitutke. Sve vrlo zamršeno i zanimljivo. Na primer – kako ovi momci znaju adresu britanskog premijera? Privatno vozilo? Osim ako nisu oni lično, i sami tamo dolazili i tim istim kolima se možda i vozili.

Istraga Puperta Loua se, dakle, nastavlja i donosi mu veliku popularnost među običnim svetom. I još nešto, ono što su vladajuće strukture eufemistički zvale Grooming gangs odnosno bande za "obrađivanje", "pripremu", istraga Ruperta Loua zove drugačijim, možda i preciznijim i politički nabijenijim imenom, Rape gangs – Bande silovatelja. Bitna razlika koja dodaje robinhudovsku auru novoj zvezdi britanskog političkog (zatamnjenog, gotovo noćnog) neba.

Treba ovde dodati i to da je vlada Kira Starmera reagovala na ovu istragu odlukom da se arhivi sa dokaznim materijalom u vezi ovih Bandi silovatelja i njihovog tridesetogodišnjeg delovanja – izbrišu! Toliki je dakle jaz između nove partije i vladajućih struktura. Ponor.

A da ponor bude još veći i uočljiv valjda i iz susednih galaksija, postarao se britanski parlament čiji je Donji dom  (House of Commons, uglavnom Laburisti) glasao protiv predloga za pokretanje nacionalne istrage o ovim bandama. 364 protiv i 111 za. Sasvim ubedljivo i rečito. Sasvim su lepo i nehotice pripremili teren za pojavu partije poput Restore Britain (Restor).

U petak 13. februara je pokret za Obnovu Britanije (Restore Britain) prerastao u političku partiju. Tog prvog vikenda je sakupio pedeset hiljada članova i njihov promotivni video je imao oko četrdeset miliona pregleda. Do 20. februara partija je već imala preko osamdeset hiljada članova. Uporedbe radi, to je više članova od Liberalno demokratske partije (60.000), a preti da uskoro dostigne, pa i pretekne konzervativnu partiju (120.000) pa možda i Zelene (200.000), Laburiste (250.000) pa i Reform Najdžela Faraža (270.000).

Da li će onda Restor rasparčati glasove desnice (Konzervativci i Reform)?

Rano je da se o tome priča jer su izbori tek 2029. godine. Međutim, izgledne su dve stvari. Prva da će Obnovi Britaniju privući glasove uglavnom desnih partija, a druga je da je sa poslednjih izbora apstiniralo oko četrdeset posto građana. Laburisti su osvojili ogromnu parlamentarnu većinu osvojivši tek 34 odsto glasova, jedva deset miliona glasova u zemlji od sedamdeset miliona stanovnika. Ako Obnovi Britaniju uspe da motiviše i pokrene pola od tih 40 posto... eto nama Loua u Dauning stritu.

No, na dugom je to štapu.

Da vidimo sada šta je program Restor partije. Šta je to što oni nude što ih čini drugačijim od  konkurencije, gde su to napipali, izgleda, puls nacije. Pre svega je to obećanje masovnih deportacija i repatrijacije ilegalnih imigranata i onih sa dvojnim državljanstvom koji su se ogrešili o zakon.

Restor obećava da će sprovesti sveobuhvatni program za identifikaciju, hapšenje i deportaciju lica koja se nezakonito nalaze u zemlji. Statusi izbeglica biće opozvani svima koji su ušli u zemlju ilegalno u poslednjih nekoliko godina, i biće deportovani tamo odakle su došli ili u neku treću zemlju. Kažu da će stvoriti neprijateljsko okruženje koje će učiniti da ilegalci sami odu. Objaviće transkripte sudskih postupaka da britanski narod vidi razmere zločina koje ilegalci čine nad britanskim narodom.

I dalje: svaka osoba koja nezakonito živi u Britaniji biće deportovana. Neće biti kompromisa, izvinjenja, povlačenja a cilj je da u doglednoj budućnosti odlasci brojno premaše dolaske što će rezultirati negativnim neto imigracionim bilansom.

Da ovde samo na trenutak razjasnimo taj "neto imigracioni bilans". U poslednjih pet godina je skoro šest miliona imigranata, uglavnom iz muslimanskih zemalja, dospelo u Britaniju. Šest miliona – skoro cela jedna Srbija. Zemlju je napustilo oko tri miliona stanovnika. Znači neto priliv je oko tri miliona, međutim, činjenica ostaje da je u zemlji sada šest miliona novopristiglih koji se kulturološki, lingvistički, socijalno pa i politički (muslimani) bitno razlikuju od domaće populacije.

Da li vlada rešava taj problem? Ne, vlada Kita Starmera ga zataškava cenzurom i zastrašivanjem (12.000 uhapšenih/privedenih godišnje zbog objava na društvenim mrežama – "govor mržnje").

Restor dalje obećava da će sprovesti potpunu reviziju viza i da će suspendovati ili ukinuti one vize koje nisu u skladu sa ekonomskim, društvenim i bezbednosnim interesima Britanije. Imigraciona politika će biti zasnovana na dokazima te će uzimati u obzir stope kriminaliteta, prekoračenje važenja viza, ekonomski doprinos, integraciju i pitanja nacionalne bezbednosti. Vizni režimi za određene zemlje će biti potpuno zatvoreni – Pakistan, Somalija, Albanija, Avganistan ("Crvena lista") da pomenemo samo neke.

Drastično će pooštriti uslove ostanka za one koji već žive u Britaniji, uključujući poznavanje engleskog jezika i ekonomsku samodovoljnost – ako strani državljanin živi u našoj zemlji a ne govori engleski, otići će. Ako ne može da se izdržava i finansijski se oslanja na britanske poreske obveznike, otići će.

Pristup javnim beneficijama i subvencionisanom stanovanju ne sme da bude podsticaj za migraciju. Strani državljani neće imati pravo na beneficije niti na socijalno stanovanje. Ako zavise od te podrške, otići će. Ovi sistemi postoje da podrže britanske građane.

Svi poverljivi vladini podaci biće objavljeni – Restor će objaviti pregled svih korisnika socijalne pomoći, kriminala, poreskih doprinosa i još mnogo toga. Prioritet će biti uklanjanje stranih državljana koji čine krivična dela ili predstavljaju pretnju javnoj ili nacionalnoj bezbednosti.

Strani islamisti će biti deportovani – u hiljadama – ovaj proces počinje prvog dana vlade njihove vlade. Dvostrukim državljanima koji žele da ubiju britanske građane biće oduzeto državljanstva. Ostvariće robusne međunarodne i bilateralne sporazume da bi zemlje porekla spremno prihvatile svoje deportovane građane.

Restor podržava strogo kontrolisani sistem migracije usmeren isključivo na britansku nacionalnu korist. To uključuje ograničen broj ultra-kvalitetnih migranata čije prisustvo jasno jača britansku ekonomiju. Oni strani državljani koji već žive u Britaniji, vredno rade, plaćaju svoje račune, govore jezik, dobro se integrišu i doprinose društvu – dobrodošli su. Ako to ne rade – biće zamoljeni da odu. Milioni moraju da odu i Restor nema nameru da se zbog toga  bilo kome izvinjava.

Vizni sistem za supružnike biće olakšan za zemlje van "Crvene liste", omogućavajući i podstičući britanske građane da grade život sa stranim supružnikom u Britaniji. Biće to imigracioni sistem koji služi britanskom narodu – i samo britanskom narodu. Vratiće kontrolu i pravdu na britanske granice.

Treba ovde dodati da britanska vlada tretira svaki stav koji u masovnoj imigraciji vidi pretnju zapadnoj kulturi kao izraz neprihvatljive rasističke ideologije krajnje desnice. Iz te perspektive, Rupert Lou je krajnji desničar koga treba eliminisati i na tome će se sigurno i raditi. S druge strane, nagli skok popularnosti ove političke opcije nam ukazuje na prazan politički prostor koji je u programu Obnovi Britaniju našao svoju dugo očekivanu artikulaciju.

Pored imigracione politike koja se direktno suprotstavlja dugogodišnjim nastojanjima "dvojca" da promeni strukturu ostrvskog stanovništva (to više nije teorija zavere, jasno je) ima u programu i svetonazoru nove partije drugih zanimljivih i do skora nepoželjnih ili gotovo "zabranjenih" elemenata. Poput, na primer, objave kraja teroru vouk ideologije.

Rupert Lou vidi vouk ideologiju kao štetni otrov ili kancer, koji mora biti agresivno iskorenjen da bi se Britanija vratila natrag u "zdrav razum". Vouk je za njega ideologija koja je izgubila svaki kontakt sa stvarnošću. I utoliko, na primer, ima samo dva roda: muški i ženski.

Pandemiju virusa korona i mere koje su proistekle (zaključavanje, maske, obaveza vakcinacije) Lou naziva "najvećim skandalom modernog vremena", "najsramnijim periodom u skorijoj istoriji", "najvećim napadom na građanske slobode i ekonomski prosperitet u njegovom životu" i "najmračnijim vremenom u skorijoj britanskoj istoriji", gde su slobode "zgažene u ime iskrivljene nauke.

Što se tiče ukrajinske krize, Lou je decidirano protiv finansiranja rata ili angažovanja britanske vojske. "Pa mi ne možemo ni sopstvene granice da sačuvamo", komentarisao je.

Dakle, ovde smo pobrojali četiri od nekoliko najvažnijih kamena temeljaca politike savremene britanske i uopšte globalističke ideologije. Nazovimo to tako, jer francusko i nemačko vođstvo, na primer, nemaju bitno drugačije stavove od Kira Starmera po ovim pitanjima. Finansijeri londonskog Sitija pažljivo neguju rat u Ukrajini i po tom pitanju vuku evropske konce, te neće sigurno sedeti skrštenih ruku i gledati kako Obnovi Britaniju preuzima vlast ili bar koriguje glavne političke tokove.

Uspeh Restor na ostrvu bi bio podstrek za AfD u Nemačkoj, Marin le Pen u Francuskoj, a elita iz Davosa i okoline (Bildenberg nije previše daleko geografski, a ideološki se preklapa) ima još puno neobavljenog posla. Jedan od glavnih je svakako zamena ovog dosadnog, demokratski nastrojenog evropskog građanstva, koje poznaje svoja prava i čak očekuje da dobije i penziju.

Ilon Mask je javno podržao Obnovi Britaniju. Petnaestak odbornika je već prešlo u Restor, većina iz Reform UK, partije Najdžela Faraža. Mediji glavnog toka ignorišu novu partiju koliko god je to moguće. Ignorisali su i skandal sa bandama, što ne bi sada i istragu Ruperta Loua i novu partiju. Kada dobiju mig da krenu u kampanju denuncijacije rasizma, populizma pa i nacizma, što da ne, onda će upaliti svoje zaglušujuće motore.

Setiće se neko i govora od pre šezdeset godina prokazanog Inoha Pauela , "Reke krvi". "Kao da sam neki stari Rimljanin, čini mi da vidim Tibar kako se penuša od krvi", govorio je Pauel inspirisan Vergilijevom Eneidom. "Za petnaest do dvadeset godina će ovde crni čovek držati bič u ruci podignut iznad belog čoveka."

Bio je to govor protiv imigracione politike tadašnje laburističke vlade u kom je Pauel predvideo da će u Britaniju u skoroj budućnosti stići oko 3.5 miliona imigranata i da će to dovesti do tenzija i sukoba.

Inoh Pauel je odmah po govoru odstranjen iz Konzervativne partije, a njegovo ime je postalo sinonim za rasizam i netrpeljivost. No, došlo je vreme kada se mnogi pitaju nije li Inoh ipak bio u pravu. Ti što se pitaju sada pristupaju partiji Obnovi Britaniju. Hoće li uspeti da osvoje središnji prostor političke debate? Verovatno neće ali zar je ti više i potrebno?

Današnja politika zapadnog sveta se temelji na ideološkim postulatima koji se sve više udaljavaju od stvarnosti. Gde bi uopšte i bio "prostor" neke debate kad kao da nema više zajedničkih platformi. Stari Grci bi svi stali na jedan omanji trg, agoru da rasprave bitna politička i socijalna pa i filozofska pitanja. Sad nam je ta agora digitalizovana i raštrkana.

Možda će baš ovaj Rupert Lou koji je u svojoj karijeri radio u finansijama Sitija, bio predsednik fudbalskog kluba Sautempton, bio poduzetnik, a sada je poljoprivrednik, i poslanik u parlamentu koji svoju platu donira u dobrotvorne svrhe, možda će baš on da artikuliše i ponudi real-politiku budućnosti. No, i ako bude uspešan, teško je pretpostaviti da bi se milioni imigranata, muškaraca u punoj snazi (mnogi) tek tako odrekli britanskih beneficija i poslušno i mirno se vratili u svoje matične zemlje.

Finansijska oligarhija Britanije i Zapadne Evrope gura u rat. Unutarnje tenzije rastu. Ko će biti brži? Unutarnja ili spoljna eksplozija? Ili će se desiti obe istovremeno da nas kao talas pokriju i odvuku nazad za sobom u gluve dubine.