Treća sezona Mandalorijanca – Srbi i bitka za dušu "Ratova zvezda"
Mandalora je uvek bila previše moćna da bi je bilo koji neprijatelj mogao poraziti. Uvek je naša vlastita nesloga ono što nas uništava.
Bo-Katan Kriz, monolog iz 23. poglavlja Mandalorijanca
Da su "Ratovi zvezda" više od jedne u moru sličnih holivudskih linija proizvoda ovih dana nam ubedljivo svedoči glumac Mark Hamil, slavan po ulozi Luka Skajvokera u originalnoj trilogiji filmova Džordža Lukasa iza 1977-1983. godine (kao i po pozajmljivanju glasa podužem spisku slavnih animiranih negativaca), koji pomalo tragikomično eksploatiše vlastiti filmski lik i ikonografiju ovih naširoko voljenih filmova kako bi podržao Ukrajinu u odbrani od "ruske imperijalne agresije".
Ovo zaista ne treba nikoga da iznenadi – cela planeta je odrasla na Lukasovim svemirskim bajkama o vitezovima sa svetlosnim mačevima i hrabrim pobunjenicima koji se suprotstavljaju zloj Imperiji, i euforija ukrajinskih vojnika kada im "Luk Skajvoker" poruči da je "Sila sa njima" svakako nije odglumljena.
Uostalom, za vreme NATO agresije na SRJ, RTS je često emitovao video montažu slavne scene dočeka Imperatora na drugoj "Zvezdi smrti", gde je Palpatinovo lice zamenjeno licem američkog predsednika Klintona.
Jedina razlika je u tome što Hamil za ovo očigledno narušavanje autorskih prava američke multikorporacije neće dobiti ni packu po rukama, a kamoli "kensel" u svojoj umetničkoj branši, dok je globalna Imperija drskost Srba da se proglase za baštinike Pobunjeničke alijanse naplatila okrutno, u krvi.
Istinitije od istorije
Ono što "Ratove zvezda", međutim, istinski izdvaja od drugih propagandnih uradaka američke "fabrike snova" jeste njihov izvanredni kapacitet za autoironiju i subverzivnost.
Pored epohalnosti koja je ove filmove odavno uzdigla iznad nivoa "multimedijalne franšize" na nivo istinske globalne mitologije, snaga "Ratova zvezda" poticala je iz onog najdubljeg izvora američke meke moći – sposobnosti za ubitačnu samokritiku.
Kada je Džordž Lukas kao jedna od zvezda tzv. "novog Holivuda" izgradio svoj izmaštani svet u Dalekoj Galaksiji, on uopšte nije krio da je njegova fašisoidna i rasistična Imperija zapravo slika u ogledalu upravo američkog tehnološkog i talasokratskog imperijalizma, dok šarolika Pobunjenička alijansa zapravo predstavlja neku vrstu "kosmičkog Vijetkonga".
Lukas nije dozvolio da ga lovorike i apsurdno bogatstvo koje je stekao na svojoj intelektualnoj svojini uspavaju i anesteziraju kao mnoge njegove kolege pobunjenike iz sedamdesetih – druga trilogija "Ratova zvezda" iz 1999-2005. godine, iako kritikovana zbog loše napisanog scenarija i infantilnih zapleta, predstavljala je jednu od najubitačnijih kritika američke globalne hegemonije u posthladnoratovskom Holivudu.
Ovaj reditelj je na vrhuncu američkog trijumfalizma pokazao sa kojom se lakoćom i za koliko kratko vreme "globalni dobri momci" pretvaraju u zlikovce i sociopate, odnosno kako "demokratija umire uz gromoglasan aplauz".
Upravo je snaga i upečatljivost istoričnosti osnovnog Lukasovog mita (ili "sage", kako se obično naziva) duboko fascinirala brojne umetnike – od strip-autora i animatora, preko književnika, do scenarista video-igara – i doprinela da do početka novog milenijuma "Ratovi zvezda" prerastu u jedan kompleksni koloplet mitova uporediv po svojim razmerama, ali i tragičkim uzletima, sa homerovskim epovima ili klasičnom istorijskom ikonografijom Rimske republike, odnosno Carstva. Njena manihejska metafizika omogućila je umetnicima da događaje iz izmaštane istorije Daleke Galaksije prikazuju kudikamo intelektualno poštenije i realnije nego što bi se usudili da prikažu bilo koji događaj iz stvarne istorije našeg sveta.
Uspon i pad Mandalorijanca
Nažalost, kada je Lukas odlučio da svoje carstvo iz mašte prepusti na staranje istinskoj zloj Imperiji – korporaciji "Dizni" – ona u ovom izvanrednom svetu nije videla ništa više od "koke koja leže zlatna jaja". I, baš kao što se dogodilo u istoimenoj basni, koku su ubrzo zaklali da bi videli kako radi, i da li iz nje mogu da iscede više jaja.
Kada se serija Mandalorijanac (The Mandalorian) pojavila 2019. kao prva igrana serija u svetu "Ratova zvezda", jedan od osnovnih razloga njenog uspeha bila je sloboda i razigranost koja je bila dopuštena njenim autorima, kakvu nisu imali reditelji novih "Diznijevih" filmova, razapeti između očekivanja publike, stotina hiljada stranica propratnog materijala koji je gurnut pod tepih, i diktata korporacije koja je htela povrat uloženih milijardi u rekordnom roku.
Ova razapetost je sve vreme vukla inače zanatski i sadržinski kvalitetne filmove na dno, opteretivši producentsku kuću "Lukasfilm" do te mere, da više nije bila u stanju da generišu gledanost ni za objektivno odlična dela, poput filma o mladom Hanu Solou.
Nasuprot filmova, popularnost Mandalorijanca je eksplodirala i ovaj serijal, zamišljen isprva kao ekstravagantni sporedni projekat prepušten zaljubljenicima, preko noći je postao glavni nosilac cele produkcije i osnovni generator dobiti za korporaciju.
Razlozi za ovakav uspeh bili su brojni i nije ih bilo teško uočiti – priča je bila jednostavna i emotivna (okrutni ratnik postaje staratelj i zaštitnik bespomoćnog deteta), postavka je bila minimalna i snažno je podsećala na originalne Lukasove filmove, a priča je pogađala onu savršenu kombinaciju visoke epike i "Mapet šoua" po kojoj su "Ratovi zvezda" prepoznatljivi.
Nakon spektakularnog uspeha prve sezone, autori su dobili zeleno svetlo da u drugoj sezoni povežu jednostavnu priču o ratniku i detetu sa širim svetom Daleke Galaksije, i da pritom uvedu u priču neke od miljenika publike iz animiranih serijala i romana.
Oduševljenje serijom je dostiglo vrhunac. A onda su na scenu stupili korporativni menadžeri, koji su počeli sve da analiziraju iz perspektive plasmana proizvoda, brendiranja, marketinga, i sve je otišlo dođavola. Ili, ako hoćete – na Tamnu stranu "Diznijeve" globalne imperije.
Kensel kultura i korporativna kanibalizacija
Da nešto nije u redu sa Mandalorijancem postalo je jasno nakon krupnog skandala koji je izazvalo "kenselovanje" jedne od zvezda serije – glumice i MMA borca Đine Karano – zbog zapaljivih konzervativnih postova na društvenim mrežama.
Karano je bila daleko od noseće zvezde serije, ali je igrala jedan od njenih upečatljivijih likova, a pritom je predstavljala istinsku feminističku ikonu nalik na Gvendolin Kristi u Igri prestola – ratnicu koja nije prosto manekenka obučena u oskudni oklop, čije je posao da izgleda lepo pod oružjem, već devojku koja je građena kao borac i koja zaista može ravnopravno da parira muškarcima u borbi.
Ispostavilo se da ni svi feminizmi nisu dobrodošli u "Diznijevoj" fabrici radosti, pa je tako i Karano "isparena" sa scene nakon što ju je neki odbor ocenio kao "reputacioni rizik" za korporativnu investiciju.
Ubrzo nakon toga, serija je "resetovana" kroz ukrštanje sa Knjigom Bobe Feta – još jednim bezdušnim, ako i urnebesno zabavnim ceđenjem suve drenovine Lukasovog imaginarijuma. Zatvoreni pripovedački lukovi su nasilno ponovo otvoreni, i producenti su odlučili da, umesto nastavka priče, ponude publici još istoga – ali glasnije, gluplje, i sa više eksplozija. Nakon toga, serija je u trećoj sezoni upadljivo pošla nizbrdo.
U pitanju je bio mučan prizor za iskrene ljubitelje "Ratova zvezda" koji su seriju zavoleli zbog njene autentičnosti. Ljudi koji su bili zaslužni za njen uspeh su i dalje bili tu i njihov doprinos je bio vidljiv – pogotovo u autoironičnim epizodama koji prikazuju inkorporiranje starih imperijalnih činovnika i zločinaca u administraciju nove, liberalne Republike, sa očiglednim aluzijama na učešće nacističkih naučnika u "Nasinom" svemirskom programu.
Ali uprkos ovim kratkotrajnim odbljescima genijalnosti, konačni proizvod jednostavno više nije ličio na omaž starim filmovima i genijalnim animiranim serijama koji su pravili zaljubljenici, već na sterilni surogat proizveden na sastanku komiteta menadžera srednjeg nivoa.
Scenario je bio šupalj, zapleti toliko tupavi da nisu mogli proći čak ni u podrazumevano karikaturalnom i sistemski infantilnom Lukasovom svetu, a radnja je besmisleno skakala sa planete na planetu, kao da nije u stanju da se odluči u kom smeru hoće da krene (osim usiljene samoreklame i već dosadnog plasmana brenda). Lakonski dijalozi koji su pretvorili scene iz prethodnih sezona u internet meme – "ja rekoh!" i "to je pravi Put!" – ovde su izbacivane kao izanđale poštapalice iz poznih epizoda Alo, alo!.
Od galaktičkih Huna do obeščašćenih samuraja
Ipak, najveća žrtva ove "Diznijeve" najnovije kanibalizacije vlastite intelektualne svojine bilo je ono što je sve vreme stajalo u korenu uspeha serije – veliki mit o Mandalorijancima.
Mandalorijanci (ili Mandalorci) kao narod i kultura su nastali iz potrebe američke publike da sazna nešto više o ćutljivom lovcu na ucene Bobi Fetu iz originalnih Lukasovih filmova. Kao što je to obično slučaj sa "Ratovima zvezda", rezultat proširenja horizonata bile su istorija i legenda koja traje hiljadama godina i koja na momente nadmašuje original iz koga su potekle.
Na svom vrhuncu, četiri hiljade godina pre vremena Luka Skajvokera i "Zvezde smrti", Mandalorijanci su bili horda ratnika-nomada koji su se selili sa planete na planetu u svojoj džinovskoj svemirskoj floti, ogoljavali sve resurse planete, porobljavali stanovništvo, a sve sposobne za rat regrutovali u svoje redove. Uskoro je horda toliko narasla da je bukvalno pocepala Staru republiku i uništila celi galaktički politički poredak, otprilike onako kako su najezda Huna i Seoba naroda pocepale i uništile Rimsko carstvo.
Znatno kasnije, Mandalorijanci se ponovo pojavljuju u jednom od najhvaljenijih i najomiljenijih izdanaka mitologije "Ratova zvezda" – animiranoj seriji Ratovi klonova (2008–2020) – kao potpuna parodija svoje stare kulture, nalik na okupirani posleratni Japan. Oni su demilitarizovani, obeščašćeni, neutralni, infantilni pacifisti koji su, naravno, dubinski perforirani onom istom korupcijom koja je uništila Galaktičku republiku i pretvorila je u krvožednu Imperiju.
Srpstvo – u svemiru
Serija Mandalorijanac se inteligentno nadovezala na ovaj bogati mit, i to nadovezivanje je satkalo priču koja se lako može posmatrati kroz prizmu moderne srpske istorije.
Njegovi glavni junaci su pripadnici siromašne kaste hajduka koja je izgubila vezu sa "zvaničnim" i "pripitomljenim" Mandalorijancima sa planete Mandalore, ali je ostala privržena staroj Veri i ratničkim ritualima koji su na samoj planeti davno izgubljeni.
Ovi "divlji" Mandalorijanci postaju tačka kristalizacije narodnog preporoda kome korumpirani "pitomi" Mandalorijanci samo smetaju. Dinamika je identična kao između Karađorđevih ustanika, buntovnih i slobodnih seljaka i čobana koji govore nekim smešnim, arhaičnim jezikom narodne epike, i srpske kulturne elite u Habzburškoj monarhiji koja predstavlja direktne naslednike srpske srednjevekovne vlastele, ali čija je kultura izmenjena do neprepoznatljivosti i svedena na služenje tuđim carstvima.
Kultura "divljih" Mandalorijanaca se zasniva na "bruci i časti", kultura "pitomih" na otuđenim tradicijama i fetišizovanju prošlosti.
I poput Srba na teritoriji bivše Austrougarske, čak i "pitome" Mandalorijance Imperija prepoznaje kao metežni faktor, i uništava njihovu celu civilizaciju u planetarnom genocidu. I sada ostaci tog podeljenog i međusobno zavađenog naroda, večito prokazanog kao "agresivnog" i "opasnog", treba da nađu načina da se ujedine, i da ponovo osvoje svoju zavetnu zemlju – planetu Mandaloru – gde se nalaze njihove najveće svetinje i, u najbukvalnijem smislu, njihova ognjišta.
Ne može to na silu, Luk
U lako uočljivom i očiglednom natezanju konopca između autora-zaljubljenika i korporativnih producenata, u trećoj sezoni Mandalorijanca odigravao se pred našim očima rat za dušu "Ratova zvezda". I u ovoj konkretnoj bici korporacija je, bar za sada, pobedila.
Finale treće sezone šutnulo je kao kofu punu mleka sve istinski epske zaplete koje su autori brižljivo nameštali, i umesto toga ponudilo publici jedno isprazno, nelogično, i pre svega dosadno svemirsko pesničenje i prangijanje, skoro nerazlučivo od tupavih, patetičnih, i politički korektnih novijih filmova iz "Marvelove" franšize (još jedne zlatne koke koju je "Dizni" zaklao).
Umesto ratnika opsednutih borbom i oružjem koji ponovo pokreću svoju jezivu ratnu mašinu nakon što su ponovo zadobili svoju dušu, dobili smo infantilnu američku pastoralu o "povratku svojoj kući u preriji" i "ozelenjavanju planete koju je uništila civilizacija". Scene u kojoj ratnici u punim bojnim oklopima i pripadnici kulture slavne po svojoj metalurgiji šetaju po travi, mirišu cveće, i uživaju na tremu svoje kućice kraj potoka predstavljaju tipičan primer nerazumevanja koje nova holivudska elita ima prema svojoj vlastitoj popularnoj kulturi.
Da li to znači da "Ratove zvezda" možemo precrtati kao najnoviju žrtvu američkog "ponovnog izmišljanja sebe" na temeljima klasno-rasno-rodno "osvešćene" (woke) kulture?
Ukratko, ne. Koliko god mi bili skloni da "Dizni" vidimo kao mašinu za globalnu ideološku indoktrinaciju, ta firma je pre svega jedan biznis, a zatim sve ostalo. I baš kao "Ratovi zvezda", i ona je razapeta između Amerike u kojoj živi i radi, i Amerike koju je njena globalna publika spremna da kupi.
Kompanija je dosad pokazala da je više nego spremna da se povinuje banalnim, beslovesnim i budalastim modama svoje matične kulturne scene, ali je takođe imala prilike da vidi da tu novu kulturu ne može da proda na globalnom tržištu koje, kako se ispostavilo, voli staru, neosvešćenu Ameriku. To je Amerika koja je u stanju da stvori narativ o Dalekoj Galaksiji u kome neki tamo Srbi mogu sa lakoćom da reflektuju hiljadu i po godina svoje istorije. To je Amerika koja razume epiku.
To znači da ćemo imati prilike da vidimo još nostalgičnih naklona starim legendama "Ratova zvezda" koje će da generišu pažnju publike kako bi "Dizni" mogao da im prodaje još robe. Ne samo igračke i majice sa likom "Bejbi Jode", ne samo ulaznice u svoj tematski park posvećen Dalekoj Galaksiji, već i političku nesvesticu koju ovih dana u Ukrajini perpetuira Mark Hamil.
Ali da bi to mogli da rade, "Ratovi zvezda" moraju biti raskošni i epični kao što su nekada bili, kao što je epična istorija starih Mandalorijanaca, ili pad Stare republike. Ali dobra epika "ne može na silu", pogotovo ne na onakvu Silu kojoj trenutno krajnje neosvešćeno služi Luk Skajvoker.
Prave poznavaoce "Ratova zvezda" to ne iznenađuje. Skajvokeri su takva familija, pre ili kasnije padnu na Tamnu stranu.
