Bilo je izvesne šizofrene simbolike u načinu na koji je predsednik Francuske Emanuel Makron doleteo u Srbiju koju bi da vidi u ujedinjenom frontu protiv Rusije, naime, u pratnji "migova-29" koje Srbija ima zahvaljujući Rusiji i Belorusiji. Pa zato i ne čudi što se izveštač francuskog "Monda" iz Beograda zapitao da li je, u pravom okeanu francuskih zastava povešanih u čast njegovog dolaska, Makron uopšte shvatio da se među njima nalazi i velika reklama "Gasproma" sa porukom "Zajedno" i spojenim zastavama Rusije i Srbije. Francuske zastave, predviđa "Mond" uz ponešto jeda, biće sklonjene čim Makron sedne u avion za Pariz, a ovaj znak – "Zajedno", Srbi i Rusi – napravljen je da tu ostane...
Makronov pakleni plan, međutim, razotkriva ga "Mond", sastoji se u nadi da će, prodajom "rafala" da zamene one "migove" koji su ga dočekali, "udaljiti Beograd od Moskve". To će, smatra ovaj muž svoje učiteljice, predstavljati "stratešku promenu" i "istinsku demonstraciju evropskog duha".
U istom evropskom duhu slabo prikrivene podvale, inače, Makron je kao svoju prethodnicu uputio pozdravnu poruku "Politici" i "Danasu" pride; tek da demonstrira da, dok se smeška predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, nije nimalo gadljiv ni na one koji mu direktno rade o glavi, to jest funkciji.
U skladu s takvim vređanjem domaćina, uprkos izobilju laskavih reči, pompeznih fraza i (ne)iskrenih osmeha od kojih se to nije dalo primetiti, bile su i ključne Makronove poruke. Počev od one da treba da zaboravimo istoriju naših odnosa – to je ono kad su nas bombardovali da bi nam oteli deo zemlje – kako istorija "ne bi više predstavljala prepreku". Kao da istorija nije učiteljica života koja nam je važna, makar, kao Makronu njegova.
Ali upravo je u tome stvar: Makron ima ono pravo koje Srbija nema u duhu tih njihovih evropskih vrednosti. Pa shodno tome i njegove propratne naredbe da, kad tako lepo zaboravimo sopstvenu istoriju, zaboravimo i na Kosovo i Metohiju i da prestanemo da balansiramo kako mi to hoćemo nego da se poslušno svrstamo u pomenuti "ujedinjeni front protiv Rusije".
Pri čemu se nije ni zamarao pokušajem da nam objasni zašto za integritet naše zemlje treba da nas bude baš briga, dok integritet Ukrajine treba da bude naša briga. U ime čega ćemo, je l’, onda još i zaratiti s onima koje jeste briga za naš integritet.
Sve u svemu, zanimljiv način dolaska u goste: s koferom punim zahteva za domaćina. Domaćin, Vučić, odbacio je javno barem jedan od tih zahteva, rekavši da je ponosan na svoju politiku naše zemlje i da se ne stidi odluke da ne uvede sankcije Rusiji iako zna da bi Emanuel to voleo. A nije propustio priliku ni da primeti kako mnoge zapadne zemlje – uključujući, naravno, Emanuelovu – na slučaj Srbije ne primenjuju iste kriterijume teritorijalnog integriteta kao u slučaju Ukrajine.
Usledio je Emanuelov vrlo pokvareni udarac ispod domaćinovog pojasa, što je, valjda, takođe predstavljalo "istinsku demonstraciju evropskog duha". Uz laž da smatra da je, u vezi sa Rusijom i sankcijama, "dobro što Srbija sama donosi odluke" – a lično je u "Politici" i "Danasu" zahtevao da svoju samostalnu odluku promenimo onako kako on hoće – primetio je, kazao je, da je "predsednik (Vučić) preuzeo jako hrabre odluke vezane za njegov angažman sa Evropljanima: humanitarna pitanja, municija, vezano za rat u Ukrajini, odbrana…"
Time je – da razjasnimo – direktno optužio svog domaćina da ne govori istinu kad objašnjava da Srbija municijom ne snabdeva Ukrajinu nego samo krajnje korisnike koji nisu Ukrajina. I da, povrh toga, praktično iza leđa dejstvuje protiv Rusije u sklopu onog ujedinjenog fronta u kome, inače, u Drugom svetskom ratu nije bilo nijednog Srbina.
Na Moskvi i Beogradu je da, ako ima nešto nejasno, razjasne koliko ima ili nema istine u ovoj tvrdnji Emanuela Makrona koji je već pokazao da je njegov odnos prema tome dosta rastegljiva kategorija. Bez obzira na to, ono što je nesumnjivo jeste da je (i) ova podvala predsednika Francuske bila u funkciji onoga što je relativno nedavno "Fajnenšel tajms" opisao kao višegodišnji rad Amerike i Evropske unije "na distanciranju Vučića od Putina".
Identična je, kako smo videli, njihova namera i u pogledu prodaje "rafala" Srbiji. I to služi razdvajanju Srbije i Rusije, da više ne budu zajedno kao što ilustruje ona "Gaspromova" poruka koja je obespokojila izveštača "Monda". I tek će period koji je pred nama pokazati kakva je namera Srbije s tim "rafalima"; da se distancira od Putina ili da – u znatno privlačnijem tumačenju – korumpira francuskog predsednika koji je ovom prilikom Srbiju zaista i obišao i u funkciji trgovačkog putnika. Kako god, ne daj Bože da dođemo u situaciju da se francuskim "rafalima" branimo od jedinih koji postoje da nas napadnu, jer su nas jedino oni uvek i napadali...
Što se toga tiče, pozivajući nas sa takvim istorijskim nasleđem da istoriju zaboravimo pa da se svrstamo u front protiv Rusije, Makron je u "Danasu" i "Politici" napisao da dotično svrstavanje za ili protiv Rusije jeste i "pitanje o tipu društva u kome će sutra hteti da živi naša omladina".
Zbilja ključno pitanje, imajući u vidu da je Makron u Beograd doputovao usred svog nastojanja da mandat za sastavljanje nove francuske vlade ne poveri onima koji su na izborima taj mandat dobili od naroda Francuske. I nakon hapšenja osnivača Telegrama Pavela Durova kako bi ga naterali da francuskom predsedniku i njegovim gazdama preda ključeve svoje aplikacije; klasična iznuda koju Makron cinično naziva delovanjem pravne države.
Da li je to tip društva u kome će sutra hteti da živi naša omladina? Ili je pak ova istinska demonstracija evropskog duha pokazatelj da taj njihov tip društva ide svom zasluženom sunovratu, ne samo moralnom? Pa zato i mora da pribegava ovako očajničkim metodama iako baš time otkriva svoje pravo lice diktature i iznude u službi svog sebičnog interesa koji može da opstane samo na grbači svih drugih...
I samo da se nadamo da na krilima "rafala" kao njegovi slepi putnici nećemo odleteti tamo. Već i zato što je Makron izračunao koliko će nas koštati takva karta u jednom pravcu...