Ovo bi, dakle, trebalo da je rešeno, što znači da nema razloga za brigu barem do sledećeg razloga za brigu. Naime, Kosovo je Srbija i posle Ohrida taman u meri u kojoj je bilo i pre tog sastanka Beograda i Prištine 18. marta, objasnila je juče prva dama ruske diplomatije Marija Zaharova.
Što će reći da Kosovo ostaje srce Srbije sa suštinskom autonomijom u skladu s Rezolucijom 1244.
A Zaharova je povrh toga na naša potpitanja pružila dva jako važna i podjednako umirujuća obaveštenja. Prvo, nema ulaska srpske pokrajine u bilo kakve međunarodne organizacije – nisu to isključivo Ujedinjene nacije, pitali smo konkretno i za Interpol i Unesko i dobili navedeni odgovor – i drugo, može Evropska unija da menja svoje pregovaračke pozicije koliko god hoće, nažalost, i uz našu iznuđenu saglasnost, ali Savet bezbednosti se pita. Znači Rusija, i sa njom i Kina.
Uostalom, da je drugačije, samoproglašeno Kosovo odavno bi bilo u Ujedinjenim nacijama. Ovako, ne može da mrdne iz Rezolucije 1244.
A to znači i da (izostane li sasvim nepovoljan slučaj totalnog obrta) osim što ionako nemamo čemu da se nadamo, ne treba isuviše ni da strahujemo od donatorske konferencije Evropske unije za Kosovo (bez zvezdice i fusnote) i onaj sakati patrljak koji će ostati od Srbije.
Kao što je poznato, ovom nam je donatorskom konferencijom ohridskim aneksom zaprećeno u roku od narednih 150 dana. Srećom, piše tamo takođe, "nikakva raspodela sredstava neće se dogoditi pre nego što Evropska unija odredi da su sve odredbe Sporazuma u potpunosti ispunjene"; pri čemu treba podsetiti da se sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno obavezao da neće biti u potpunosti ispunjenesve odredbe. I treba ga držati za reč, i to ne samo zato što bi kršenje date reči značilo i kršenje Ustava Srbije.
A naši nesuđeni donatori opet nisu iskazali naročitu količinu domišljatosti; isto ovo, da nas potkupe da im prodamo naše Kosovo, već su nam nudili i prošli put kad su nam tražili da pristanemo na ovu vrstu faustovske pogodbe. U vreme Ahtisarijevih pregovora, u sklopu tajne K1 strategije koju je kasnije raskrinkao "Vikiliks", kako bi nas "pomerili od emocijama nabijenog pitanja Kosova ka demokratskijoj, prosperitetnijoj budućnosti", kraj citata, velikodušno su nam nudili dugoročni program vredan 23 miliona dolara za poljoprivredu, 14 miliona "tehničke pomoći sektorima s visokim potencijalom rasta", 21 milion za Sandžak i jug centralne Srbije, zašto baš tamo, nije ni to bilo slučajno, ali zato i milion za Dom omladine u Beogradu da se Vlasi ne dosete, mi smo ti Vlasi.
Sve u svemu, ni šezdesetak miliona dolara. Drugim rečima, šarena ogledalca i staklene perlice, recept već proveren na ostalim Indijancima.
A tada su ovi darodavci bili – ili su makar mislili da jesu – u daleko boljem stanju svojih finansija nego što su danas. Nije im se još dogodila velika ekonomska kriza 2008, a ni ona se nije dogodila ni iz čega, dok im se sada, 15 godina kasnije, sprema i, takoreći, savršena oluja.
To je, verovatno, i najvažniji aspekt ovog rata Zapada i čitavog ostatka sveta. Te je stoga prilično važno da obratimo naročitu pažnju. Ionako nas ništa neće mimoići, na dobro ili na zlo, pa ne bi bilo zgoreg i da se pripremimo u meri u kojoj je to moguće.
Za početak, tako što ćemo shvatiti da moramo – i možemo – da skinemo ludačku košulju u koju su nas obukli uz našu velikodušnu pomoć. I da nam, štaviše, za taj postupak skidanja čak i nije potrebna hudinijevska spretnost koliko spremnost da to učinimo.
S jedne strane, elem, bankarska kriza tek počinje. Krah nekolicine manjih banaka u Americi, za koje niko pre toga nije ni čuo, odmah se prelio na sistemski važnu "Kredi Svis" banku za koju su čuli mnogi, a već se, i to ne po dobru, spominje i još važnija "Dojče banka" koja u svom portfelju ima abnormalan iznos špekulativnih finansijskih derivata koji je desetak puta veći od čitavog BDP-a Nemačke. "Blumberg" javlja i da je uzdrmana finansijska imperija Čarlsa Švaba vredna sedam biliona dolara, to nije onaj Klaus Švab iz Davosa no svejedno pripadaju istom poretku, a "Foks" upozorava da je, od 17.000 milijardi dolara depozita u američkim bankama, osigurano svega 128 milijardi. Muhamed el Erijan, prvi čovek King koledža u Kembridžu, opominje i da kriza, koja inače tek počinje, neće ostati ograničena samo na bankarski sektor.
Uzgred, sve koji su skloni da poveruju obećanjima nadležnih da će sve biti u redu možda vredi podsetiti da su ti isti nadležni to isto tvrdili i pre 15 godina. Kriza, koja je svoje ružno lice počela da pomalja u februaru 2007, eksplodirala je, bankrotom "Leman bradersa", tek u septembru 2008, što govori da je sva prilika da haos tek predstoji.
Utoliko veći haos što je ona kriza zataškana upotrebom ama baš svih sredstava koje spomenuti nadležni imaju na raspolaganju; dok ova kriza započinje baš zato što su ta sredstva upotrebljena – štampanje novca bez pokrića i niske kamatne stope – a druga sredstva ne postoje. A pritom ni uzroci prvobitne krize nisu rešeni.
Sada je, međutim, po njih sve još i mnogo gore zato što se, paralelno, odvija i proces koji tada nije postojao. Vesti se nižu. Članice ASEAN-a odustaju od trgovine u dolarima, evrima, britanskim funtama i japanskim jenima, Indija i Rusija koriste rublje i rupije, Brazil i Kina izbacuju dolar iz svojih trgovinskih obračuna. Kenija će naftu iz Saudijske Arabije kupovati za svoju valutu a ne za dolare. Sve su ovo vesti iz proteklih desetak dana, ima i još sličnih, a već su se o ovome – juani umesto dolara za naftu – dogovorili i Saudijska Arabija i Kina.
A nije slučajno ni što se, istovremeno, i Saudijska Arabija i Iran mire uz pomoć Kine i Rusije, i svi zajedno će, sve sa Indijom, uskoro biti u Šangajskoj organizaciji za saradnju. Formula "nafta za bezbednost", kao osnova petrodolara koji je osnova moći dolara još otkako je morao da napusti zlatnu podlogu, postaje besmislena.
Ključna reč je – dedolarizacija. Razume se, to nije krenulo ni iz čega, nije ni stihija, zapravo, sva je prilika da se upravo sada u pogon stavljaju mehanizmi koji su osmišljeni posle 2008. baš za ovu priliku. A sankcije Rusiji, i zamrzavanje njene imovine u dometu zapadnih finansija i kontrole – pa svi koji su takođe u dometu moraju da se zapitaju ko je sledeći u redu da bude opljačkan – čitavu je stvar samo ubrzalo.
Na sve to i protesti širom Evrope i Amerike. A ovo što vidimo sada je samo začetak onoga što će neminovno eskalirati, jer nezadovoljstvo neće biti manje kako ekonomska kriza bude veća, a biće, i propratno nastojanje vlasti da to nezadovoljstvo i njegove iskaze suzbiju. U okviru toga se drakonske kazne izriču čak i za vređanje Makrona na Fejsbuku – verbalni delikt – dok režim u Americi uoči izbora podiže krivičnu prijavu protiv vodećeg opozicionog kandidata. To su sad zlatni standardi zapadne demokratije.
A mi u spomenutoj ludačkoj košulji. Toliko sapeti da smo, Zakonom o Narodnoj banci Srbije, čak sami sebi zabranili, član 62 tog zakona, da se kao država zadužimo kod sopstvene centralne banke. Ali zato i te kako smemo da se zadužujemo kod tuđih banaka, i tako sve do dužničkog ropstva kao najpoželjnijeg među stanjima u koje bi trebalo da upadnemo. Kao Grčka koja je sad dužnija nego što je bila pre nego što je ušla u programe štednje, a usput je i rasprodala ono što je mogla.
S tim što pomenuti član 62 ima i jedan bitan izuzetak, naime, smemo i kod Narodne banke Srbije da se zadužimo, ali samo zbog obaveza prema MMF-u. Kao da nam je MMF pisao taj zakon. I to zbog svoje, a ne zbog naše koristi.
Ali vremena se menjaju. "Blumberg" nas, tako, ovih dana obaveštava i da postoji alternativa MMF-u. Kina je, pokazuju istraživanja, umesto MMF-a postala glavni finansijski spasilac zemalja u razvoju. Već uveliko spasava po Africi.
I mi smo zemlja u razvoju. I nismo Kini dalje od Afrike. Što znači da nam je oduzet i taj izgovor – da nemamo drugog ekonomskog izbora – za dalji ostanak u ludačkoj košulji.
Nekadašnja zamenica ministra finansija SAD Monika Krauli ovih dana upozorava da će, tekućim procesom političkog i ekonomskog prestrojavanja u svetu, dolar izgubiti status rezervne svetske valute. A time, kaže, "izgubićemo našu ekonomsku dominaciju i status supersile".
Ne treba ni obrazlagati koliko će ovakav razvoj događaja morati da bude povoljan za Srbiju.
Samo ako je prethodno ne proćerdamo za one šarene đinđuve i ogledalca. U suprotnom, i ne zaslužujemo da se izvučemo iz ludačke košulje. Zato što ćemo pokazati da smo je i te kako zaslužili.