Drž’te lopova, ili: Kakva je veza korupcije i Srebrenice?

Smedli Batler, general-major, bio je najodlikovaniji američki marinac u prvoj polovini prošlog veka. Živa legenda svog doba, učestvovao je u svim njihovim ratovima da bi onda, evidentno upućen u materiju, svojim krvavim rukama, da olakša savest, pet godina pred smrt napisao čuvenu ispovest pod naslovom ”Rat je reket”, to jest organizovani kriminal.

Evo šta je 1935. ovaj odlikovani američki general pisao o ”jedinom poslu u kome se profiti mere dolarima a gubici – životima”:

”Verujem da se ova vrsta organizovanog kriminala ponajbolje opisuje kao nešto što nije ono što se čini većini ljudi. Samo mala grupa ’insajdera’ zna o čemu je zapravo reč. Rat se vodi zbog koristi veoma male, na račun veoma velike grupe ljudi. Nekolicina je od rata stekla ogromna bogatstva… Javnost plaća jeziv račun”, pisao je dalje Smedli Batler, ”u vidu novih nadgrobnih spomenika, osakaćenih tela, slomljenih srca i domova, ekonomske nestabilnosti… Ali, naravno, za sav taj gubitak postoji kompenzacija u vidu profita – stvaraju se bogatstva. Milioni i milijarde dolara se gomilaju. Za nekolicinu: za proizvođače municije, za špekulante, bankare… Svi oni prolaze dobro. I da, oni se spremaju za još jedan rat. A zašto i ne bi? Rat donosi visoke dividende… Normalni profiti u Sjedinjenim Državama iznose šest, osam, deset, ponekad 12 odsto. Ali ratni profiti – oh, to je sasvim druga priča – 20, 60, 100, 300, čak i 1.800 procenata – samo nebo je granica.”

Pa navodi dug niz konkretnih primera, recimo, kompaniju ”Dipon” čiji je profit sa 6 miliona porastao na 58 miliona dolara godišnje, a zabavan je, kao princip poslovanja poznat po stručnom nazivu naduvane fakture, i slučaj izvesnog proizvođača vojničkih potkošulja koje su normalno stajale 14 centi po komadu ali su državi prodavane za 30 do 40 centi.

Pri čemu, dodaće penzionisani general uz puno gorčine, ”među onima koji su krv pretvorili u zlato (…) ne smemo da zaboravimo ni bankare koji su finansirali Veliki rat. Ako je iko pokupio krem profita, to su bili bankari… A njihovi profiti bili su tajni koliko i ogromni. Kako su to uspeli, ne znam, jer te male tajne nikada nisu postale javne – čak ni pred istražnom komisijom Senata” koja je istraživala razne slučaje ratnog profiterstva u Prvom svetskom ratu.

Taj rat, kako je objašnjavano tada, a to isto objašnjavaju i dan-danas, ”bio je ’rat koji će svet učiniti bezbednim za demokratiju’. Niko im nije rekao” – jetko je opomenuo general Smedli Batler – ”da su dolari i centi bili pravi razlog.” Ništa novo pod kapom nebeskom, i eto zašto se ostvarilo upozorenje ovog odlikovanog marinca, dva kongresna Ordena časti, koji je pred kraj života raskrinkao svoje poslodavce: ”Kapital neće dozvoliti da se profiti razdvoje od rata.”

I zaista, evo kako iste šeme organizovanog kriminala funkcionišu i sada, u tom neprekinutom krvavom nizu. Amerika (i NATO saveznici) pružaju velikodušnu pomoć Ukrajini, ali, tako što novac, dotičnu pomoć, uplaćuju svojim proizvođačima. I tu dolazi do pomenute pojave naduvanih faktura kao standardne metode poslovanja još od onih vojničkih potkošulja iz Prvog svetskog rata. Vrlo konkretni primeri, recimo, jedan protivoklopni ”džavelin” pre samo tri godine – čitamo u američkom vojnom budžetu, sve lepo piše na strani 89 – koštao je 108.222 dolara komad. Ove godine, isti taj komad: 197.884 dolara.

Ili artiljerijske granate od 155 milimetara, povodom kojih je komandant Vojnog komiteta NATO-a Rob Bauer otkrio da im je cena sa 2.000 porasla na 8.000 evra…

I da ne istražujemo dalje, da, jasno je, (svaki) američki rat je krvavi reket, potvrđuju to i general Smedli Batler i sve navedene budžetske cifre, kako one od pre 100 godina tako i ove današnje. Što znači da je to u Americi zapravo razrađeni sistem korupcije planetarnih razmera – neko, naime, sve pomenute budžetske stavke mora i da izglasa, kao da se bavi politikom a ne korupcijom – bez obzira na sve propratne razorne posledice ovog bezdušnog procesa pretvaranja krvi u zlato.

Uostalom, kad smo kod toga, kod senatora Boba Menendeza, jednog od istaknutih pripadnika tog kartela, pronađene su zlatne poluge i stotine hiljada dolara u kešu. Eno ga i dalje u senatskom Odboru za spoljne poslove.

Raskošna ironija, naravno, sadržana je u okolnosti da je senator koji je svojevremeno tražio da Amerika Srbiji uvede sankcije zbog kampanje za povlačenje priznanja takozvanog Kosova i produbljivanja saradnje s Rusijom, baš taj korumpirani Menendez, sa pripadnicima ovdašnje prozapadne opozicije relativno nedavno pravio savetovanja o strategiji borbe protiv korupcije.

Dok u istom kontekstu korupcije i antikorupcije i njene upotrebne vrednosti, vredi podsetiti i na brifing dvojice funkcionera američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, datum je 3. jun 2021, posvećen (tobožnjoj) američkoj borbi protiv korupcije širom sveta, u kome je pored ostalog objašnjeno da u dotičnom pregnuću zajedničkim snagama rade i CIA i organizacije kao što je OCCRP koji je u Srbiji prisutan u obliku KRIK-a…

Poenta je, naravno, sledeća. Taj korumpirani američki sistem sigurno se ne bori protiv korupcije jer sav na njoj i počiva. Već korupciju koristi kako bi je (zlo)upotrebio za ostvarenje svojih ciljeva; neće oni da nam reše problem korupcije, nego da iskoriste naše nezadovoljstvo visokom korupcijom i niskim platama koje u svako predizborno vreme predstavlja savršen materijal za manipulaciju. Tim pre što i jedno i drugo, nažalost, i te kako postoje. Jednostavna strategija drž’te lopova; dok se osvestimo, kao ono posle 5. oktobra, obično bude prekasno i po pravilu ne u našu korist.

Uostalom, uz samo malo veštine, podvalu je lako uočiti; ti što su se s korumpiranim Menendezom savetovali o korupciji i Srbiji sad koriste navodni genocid u Srebrenici kao lozinku za prepoznavanje. Normalno, i prepošteni senator je s tim u vezi na isti način iskoristio priliku da se izjasni.

Sve ovo, razume se, ne znači i da Srbiji istinska borba protiv korupcije nije preko potrebna kao i borba za očuvanje teritorijalne celovitosti. Valjda će jednom i to doći na dnevni red. A to se sigurno neće dogoditi ako onima što tuđu krv pretvaraju u svoje zlato poverujemo da žele da nam daju to svoje zlato dok samo hoće da nam uzmu danak u krvi.