Dok je još umeo da govori razumljivo – nije isto što i razumno – umesto što nerazgovetno brblja i proizvodi neke glasove koje nije moguće prevesti ni na jedan poznati jezik, uključujući i engleski, predsednik Amerike Džo Bajden, tada na funkciji veoma uticajnog senatora, voleo je da se izjašnjava i o Srbiji.
Priliku da kaže šta bi da nam radi iskoristio je i 9. maja 1999. u emisiji Meet the Press TV mreže En-Bi-Si.
Citiramo senatora, potonjeg potpredsednika i aktuelnog predsednika Amerike, da se ne zaboravi da mu bombardovanje Srbije nije bilo dovoljna mera za svođenje Srba na meru koja im je određena: ”Mi smo verovatno jedina trojica u Vašingtonu koji smatraju da treba da odemo pravo u Beograd i uhapsimo Miloševića… Za mene je pitanje šta je definicija pobede… Definicija pobede bila je – (srpska) vojska van Kosova, Albanci nazad na Kosovu, i snage pod komandom NATO-a na Kosovu. To nije totalna pobeda. To nije pobeda koju ja želim… Govorim da treba da uđemo s kopnenim trupama, da priznamo da će biti i američkih žrtava. Treba da odemo skroz do Beograda i treba da okupiramo tu zemlju kao Nemačku i Japan. I treba da imamo javna suđenja, da im zbacimo tu masku srpske žrtve… To je jedina stvar koja na kraju može da donese rezultat.”
Preostala dvojica u okviru pomenute trojice u studiju En-Bi-Sija, koji su se s Bajdenom u složili u svemu a pogotovo u oceni da su bombe s osiromašenim uranijumom isuviše blag tretman u odnosu na sve ono što Srbi zaslužuju, bili su Bajdenove kolege senatori Bob Dol i Džon Mekejn; obojica danas pokojni, valjda i na mestu koje su i te kako zaslužili.
Sva trojica – Bajden, Dol i Mekejn, jedan predsednik Amerike i dvojica predsedničkih kandidata – nalaze se među zaslužnim saradnicima Albansko-američke građanske lige, organizacije ”registrovane da lobira kod zakonodavne i izvršne vlasti federalne vlade u cilju uticaja na spoljnu politiku SAD kako bi na Balkanu bili uspostavljeni trajan mir i stabilnost”, razume se, primenom gorepomenutih metoda ubijanja Srba u što većim količinama.
S tim što treba dodati i da Liga svoje delovanje nije ograničila samo na prostor Srbije, već u istom kontekstu spominju i Makedoniju, Crnu Goru, ”Preševsku dolinu” kao odvojen entitet, i Čameriju, deo Epira u Grčkoj, što sve zajedno ide konturama velike Albanije.
No, evo gde sve ovo podsećanje postaje i sasvim aktuelno: Dotična Albansko-američka građanska liga, čiji je osnivač bivši kongresmen iz Njujorka albanskog porekla Džo Diogardi, trenutno se nalazi u čvorištu korupcionaškog skandala koji povezuje američki Senat, zlatne poluge i albansku mafiju.
Otkriveno je, naime, da je posredstvom ove organizacije obavljano korumpiranje senatora Boba Menendeza, doskorašnjeg predsednika a sada samo uticajnog člana senatskog Komiteta za spoljne poslove. Čovek za vezu zove se Gazmend Gas Lita.
Lita je, kako je u njegovu korist svedočio bivši kongresmen Diogardi, tokom čitave dve decenije bio član borda Albansko-američke građanske lige, kojoj je donirao i svoje vreme i novac da ga prosledi dalje (Menendezu i njegovim kolegama).
Ali nije samo to, naime, još je gore. Gazmend zvani Gas je pre dve godine priznao krivicu u odnosu na optužbu da je vodio ilegalnu kockarnicu za račun albanske mafijaške organizacije koju su krstili kao Diamond Enterprise sa reketiranjem, iznudom i prevarom u opisu posla.
A ni to nije sve, jer saradnik mafije Gazmend Gas Lita nije sarađivao samo sa senatorom Menendezom. Nego je bio u vezi i sa nekadašnjim senatorom, a sadašnjim predsednikom Amerike Džoom Bajdenom. O tome svedoči zajednička fotografija ovog predsednika i onog mafijaša kojom se, da čestita Bajdenu izbor za predsednika, na Fejsbuku pohvalio Gazmendov brat Korab, političar iz Albanije. Koji se u tom svojstvu sastajao i sa korumpiranim Menendezom.
Ukratko, između albanske mafije, reketa, iznude i samoproglašene nezavisnosti Kosova, uz zahtev za okupaciju Srbije, postoji neposredna veza. Spojili su lepo i korisno.
Sve je to njihov udruženi zločinački poduhvat protiv nas, u koji hoće i nas da uključe tako što će nas naterati da sami priznamo ono što je Bajden nameravao da postigne onim javnim suđenjima u Beogradu pod okupacijom i potonjim delovanjem Boba Menendeza iz Komiteta za spoljne poslove Senata Sjedinjenih Američkih Država.
Srećom, senator nije pametan koliko je pohlepan. Keš u iznosu od 500.000 dolara, u kovertama u džepovima njegovih sakoa, nađen je u pretresu njegove kuće; zlatne poluge u istoj kući, i Gugl pretrage o ceni kilograma zlata u kućnom kompjuteru; fotografija dve zlatne poluge u telefonu njegove žene, sve sa vidljivim serijskim brojevima koji dokazuju kakvom su koruptivnom šemom došle do pokvarenog bračnog para; SMS poruke u kojima se žena žali darodavcu da nije dobila mesečni ček za septembar. Nije znala da ga je uvaženi senator već dobio ali nije prijavio u kućni budžet…
Raskošna ironija svega ovoga, naravno, sadržana je u tome što se, u svom hvale vrednom nastojanju da pošteno obavi onaj posao za koji ga je (pot)platila albanska mafija, korumpirani senator Menendez mešao i u unutrašnja politička pitanja Srbije, pa je, valjda s pozicije eksperta za takva pitanja, o planovima za borbu protiv korupcije u Srbiji razgovarao i sa ovdašnjim prozapadnim političarima.
U istom dahu pozvao je i na uvođenje sankcija Srbiji, naravno, i na ”prihvatanje nove realnosti” u odnosu na samoproglašenu nezavisnost Kosova.
Što nas dovodi i do engleskog lorda Stjuarta Piča, zapovednika britanskih vojnih snaga u Italiji kad su odatle vršile agresiju na Srbiju 1999. i njihovog specijalnog izaslanika za nas od 2021, koji sad iz Zagreba ultimativno zahteva sve isto što i korumpirani Menendez, sopstvenim rečima (”Britanija poziva Srbiju da uvede sankcije protiv Rusije… i da istraži moguće nepravilnosti na izborima…”, uz ”apsolutnu podršku normalizaciji odnosa” Beograda i Prištine) dokazujući da je baš sve to direktno povezano – od priznanja samozvanog Kosova, preko sankcija Rusiji do mešanja u izbore u Srbiji. Kome je jedini cilj da olakša ovo oko Kosova i Rusije.
Sve to, naravno, znamo, ali jedan aspekt sad privlači naročitu pažnju baš zato što su izbori tek okončani.
A na njima je, kako god da je glasala, ubedljiva većina u Srbiji glasala protiv ovoga što lord Pič zahteva od Srbije. Ali njega ta okolnost nimalo ne ometa, dođavola s demokratijom u Srbiji. Nama je namenjeno upravo ono što je Džo Bajden i zahtevao. Okupacija bez prava glasa i javna suđenja svima koji se tome usprotive. Dok novac albanske mafije tu dođe kao prikladna kompenzacija za uloženi trud.