Dok se mediji u vlasništvu multinacionalnih korporacija pod čijom je kontrolom imovina višestruko vrednija od ukupnog BDP-a Srbije žale na ”mrak u Srbiji bez slobodnih medija" – sve sa crnim ekranima da to dramatično i demonstriraju – sloboda medija istovremeno se guši u dramatičnom mraku i prigodnoj tišini dežurnih zaštitnika spomenute slobode po korporativnoj meri.
Uostalom, ništa čudno. Ako u Srbiji postoji sloboda i za neprijatelje slobode – a slobodni smo da pomislimo sve što nam te korporacije odobre – onda je Srbija, naravno, zemlja medijske neslobode.
Ili će pre biti da je obrnuto, dakle, utoliko gore po nas.
Imali smo svojevremeno test koji je posvedočio o svemu tome, ukratko, nad sudbinom Džulijana Asanža ni rečju nisu zavapili oni što sada vape nad sopstvenom sudbinom. Korporativni interes, naime, nije zainteresovan za 175 godina robije zbog objavljene istine, Asanža u zatvoru bez suda i presude ne drže zato što je objavio laž nego zato što je objavio istinu.
Otuda, i to što se predstavljaju kao slobodni i nezavisni samo je još jedan fejk njuz; jasno je da ne mogu da budu ni slobodni ni nezavisni od svojih vlasnika i njihovih interesa, niko to nije, a to što pokušavaju da se predstave kao da jesu u startu ih razotkriva kao lažnu vest. Što u sumnju mora da dovede i sve ostalo što rade.
Sa RT-om, ako ništa drugo, svako zna na čemu je; ne sakrivamo se iza laži, i ne predstavljamo se lažno. A to znači i da su naši kriterijumi istine utoliko viši – svako kome se ne dopadamo napašće nas zbog onoga što jesmo, a optužbe da se bavimo propagandom možemo da opovrgnemo samo istinom. Jer nije propaganda ako je istina.
Dok su lažne vesti samo novo ime za propagandu, koja ionako mora da bude prikrivena da bi bila uspešna. I koja istinu, baš zato što je raskrinkava, i ne podnosi.
Ovo nas i dovodi do sinoćne zabrane Jutjub kanala RT Balkan. Mrak ovde nije u funkciji stilske figure već stvarnog opisa stanja.
Krajnje demokratska tekovina, inače. Zabranjeni smo bez obrazloženja; ne znamo ni ko nas je zabranio; pa je onda valjda normalno što ne možemo ni da uložimo žalbu, naime, nemamo kome a ne znamo ni zašto. Siroti Kafka mislio je da je samo pisac, i to neuspešni, a zapravo je bio i prorok…
No, dobro. Sve i ako ne znamo zašto smo ugašeni i ko nas je ugasio, potpuno nam je jasno i jedno i drugo.
Što se tiče prvog: Nismo ugašeni zbog laži nego zbog istine, jer laž se pobija istinom, a istina zabranom.
A drugo: CIA.
Očigledno, nije teorija zavere. Vlasnik Jutjuba je kompanija Gugl, čije je početke finansirala kompanija In-Kju-Tel. Koju je osnovala CIA da bi ulagala u perspektivne tehnološke kompanije. Sve to lepo piše na njihovom sajtu.
Dok je o posvećenosti CIA slobodi misli i lepoti izražavanja ponajbolje posvedočio njen bivši direktor Majk Pompeo: "Bio sam direktor CIA. Lagali smo, varali smo, krali smo. Imali smo čitave kurseve obuke za to.”
Naravno, kad smo kod takvih (bivših) direktora CIA-e, ne možemo a da ne uočimo i da jedan od njih, žaleći se na "mrak u Srbiji bez slobodnih medija", posredstvom svoje korporativne strukture uređuje medijski prostor u Srbiji. Sasvim je očekivano što je Jutjub tu da mu u ovom pregnuću pripomogne.
Zato moramo da budemo jasni. Nije ovo (samo) priča o RT Balkan i našem Jutjub kanalu. Već o našoj budućnosti, ako im dozvolimo da nas ućutkaju po meri svojih težnji. Jer, ne brinite, oni to ne čine zato što nam žele nešto dobro.