Planovi svetskog rata

Sada je potpuno jasno da je u Ukrajini praktično počeo novi svetski rat i zato je i neizvesno koliko će trajati. U Americi, koja predvodi svoj deo sveta, sada preimenovan u kolektivni Zapad, sve su očigledniji planovi da se taj svetski sukob proširi i na druge delove planete gde se američki interesi sukobljavaju sa interesima, pre svega, Rusije i Kine. Ma koliko ti planovi bili besmisleni i pogubni, američka poslovna i politička elita, kako izgleda, ne odustaje od njih.

U sukobu u Ukrajini, na jedan ili drugi način, učestvuju skoro čitav NATO, Ukrajina i Rusija. Od NATO članica nisu uključene samo Mađarska i Island, koji nema oružane snage. Posredno, kroz prodaju oružja, učestvuje i Turska, mada je u dobrim odnosima sa Rusijom. Tu je i Švedska, iako još nije zvanično ušla u NATO.

S te, NATO strane, dakle, umešano je 29 zemalja. Uz Ukrajinu i Rusiju, to je ratni sukob u kome učestvuje 31 država. Prema nekim procenama, Poljska u Ukrajini već ima između deset i petnaest hiljada vojnika, Britanija je i zvanično priznala da su tamo njeni marinci, a Amerikanci komanduju ukrajinskim oružanim snagama i rukuju američkim oružjem. Tu su i oficiri i specijalci drugih NATO zemalja. I svi oni ratuju protiv Rusije. Drugim rečima, ovo je stvarni svetski rat.

Veliki rat

Vredilo bi se podsetiti i istorije. Prvi svetski rat se uporno naziva svetskim, iako on to nije bio. U tom ratu je učestvovalo samo osam evropskih zemalja i to nije bio svetski sukob, mada su njegove posledice trpeli svi u svetu. Britanci ga zato i zovu Veliki rat, a ne svetski. Svetskim su ga proglasili Amerikanci kada se krajem rata uključila i Amerika.

Ulazak Amerike u rat je, međutim, imao katastrofalne posledice. Pre svega rat nije završen kako se ratovi i završavaju, pobedom i porazom, nego primirjem. Amerika, koja tada prvi put ulazi u evropsku politiku, onda je to primirje proglasila porazom Nemačke, iako Nemačka nije bila poražena.

Zatim je sa američkim vojnicima u Evropu stigla i virusna infekcija koja je kasnije proglašena "Španskom groznicom", kako bi se prikrilo da je zapravo došla iz Amerike. Potom su vojnici dveju imperija, Britanije i Francuske, tu infekciju proširili i širom sveta pa je, po procenama, umrlo oko 40 miliona ljudi.

Taj model primirja Amerika sada pokušava da nametne u Ukrajini. Ne samo da se prikrije dosadašnji poraz, nego i da kupi vreme da se pripremi za širenja svetskog sukoba.

U vrhovima američke politike se ne odustaje od širenja ratnih operacija i na druge delove sveta. Tu su pre svega Severni pol i Kina, a verovatno ponovo Bliski istok.

Bez jasnog razgraničenja

Nije nepoznato da u Vašingtonu odavno postoje planovi sukoba sa Rusijom oko Severnog pola, koji se u poslednje vreme intenziviraju. Amerika je, međutim, zakasnila i nema kapacitet za takav sukob, ali ne odustaje. Za pripremu i početak sukoba Amerika, po starom običaju, koristi druge zemlje. U ovom slučaju, Norvešku.

Pet država polaže pravo na delove Severnog pola a Rusiji pripada najveći deo. Jasnog razgraničenja nema i Rusija već godinama od Ujedinjenih nacija traži da se to uradi prema važećim međunarodnim zakonima.

Rusija je napravila i predlog razgraničenja, a nadležna tela Ujedinjenih nacija nisu ni prihvatila niti odbila rusku incijativu, tako da je to pitanje i dalje u prostoru manipulacija. Ali, Rusija nije sedela skrštenih ruku i sama je omeđila svoj deo a prema važećim međunarodnim zakonima. I na osnovu toga je krenula u svoje investicione programe, ali i izgradnju jakih vojnih baza.

Oko petine kopnene teritorije Rusije nalazi se iznad Arktičkog kruga, koji daje 10 odsto ruskog bruto društvenog proizvoda. To je izuzetno bogato područje, pre svega naftom i gasom, i tu leži njegov najveći kapacitet, ali i problem. Ruski stručnjaci su 2007. prvi dospeli i do dna Severnog ledenog okeana, što je otvorilo put efikasnijem istraživanju prirodnih resursa. Na području Arktika živi oko četiri miliona ljudi, od kojih su više od dva miliona ruski državljani.

Odnos snaga

Arktik postaje i sve važniji plovni put i jeftina transportna linija iz Azije, pre svega Kine, ka drugim tržištima. Rusija ima više od 80 ledolomaca, od kojih devet na nuklearni pogon, koji omogućavaju komercijalnu plovidbu zaleđenim morem. Za ilustraciju, Amerika ima samo osam ledolomaca.

Te plovne puteve i prirodne resurse obezbeđuje nekoliko ozbiljnih ruskih vojnih baza, tu su i moćne radarske stanice, kao i nekoliko aerodroma.

U Vašingtonu procenjuju da je Severni pol deo i ruske politike prema Evropi koja se smatra američkim zabranom, pa se ratni planovi opravdavaju i na taj način. Arktik je deo evropske bezbednosti a za nju je, kako je uverena, zadužena Amerika.

Ali u Americi ima i onih koji upozoravaju da je za sve to kasno jer je Rusija već u nedostižnoj prednosti i da je Amerika odavno izgubila bitku za Arktik. Ali u vrhu Vašingtona se to ne uvažava. Na kraju će najviše da nastradaju Norveška i delom Kanada. U Norveškoj je to mnogima već sada jasno, te zapažen broj kompanija izmešta poslove i novac iz te zemlje.

Visoko u ratnim planovima Amerike, naravno, nalazi se i Kina. Na osnovu onoga što dopire do medija utisak je da se u Vašingtonu procenjuje da Kina još nije dovoljno spremna za ratni sukob; biće, kažu, možda za dve do tri godine. I zato se zagovaraju što skorije provokacije. Naravno, pre svega se za to koristi Tajvan i Južno kinesko more, ali je pomalo neverovatno da se u američkim krugovima još uvek računa da bi i Indija mogla da posluži za izazivanje rata protiv Kine.

Napuštanje petrodolara

Ne isključuju se ni ratni planovi na Bliskom istoku, mada su tu američke mogućnosti drastično smanjene. Ipak, nije izvesno kako će Amerika da reaguje na promene geopolitičke orijentacije zemalja Bliskog istoka i postepeno napuštanje petrodolara koji je osnova moći američke valute.

Poseban problem je Saudijska Arabija, američki saveznik na koji se oslanja petrodolar, a koja se sada i zvanično okreće ka Aziji i Kini, rusko-kineskim integracijama Šangajske organizacije za saradnju i BRIKS+, i počinje prodaju nafte u petrojuanima. Tu liniju sada slede i druge arapske zemlje. Slabljenje petrodolara Amerika ne može da prihvati, zato je uostalom izvršila invaziju na Irak i sankcijama kažnjava Iran, ali je neizvesno šta bi mogla da uradi izuzev novog širenja rata.

I kao i uvek, za to iskoristi nekog drugog; verovatno Izrael, jedine zemlje na Bliskom istoku nad kojom ima dominaciju.

Svi ovi ratni planovi mogu da se čine preteranim, čak i besmislenim, ali oni su u vladajućim krugovima u SAD uveliko na dnevnom redu. Što je najgore, u ovom trenutku u Americi se ne vidi niko dovoljno jak da se suprotstavi tom pogubnom besmislu.

S druge strane, i Rusija i Kina su svesne ovih američkih ambicija. I već godinama se pripremaju za svetski rat koji je počeo u Ukrajini još kada je tamo izvršen puč.