Godine rata i revolucije: Nastaje jedan novi svet bez centralne komande Zapada

Zvanične kalendarske godine i njihova smena su, iako nametnuta konvencija jer sve istinske civilizacije imaju svoje kalendare nastale na iskustvu prirode, nekako po pravilu vreme preispitivanja i sagledavanja šta je bilo i šta nas čeka.

Ovoga puta za to postoji istinski i veliki razlog. Minula 2022. je istorijska, ona je početak jedne nove istorije savremenog sveta a ova u koju smo tek zakoračili će biti nastavak te istorije. U stvari, počela je velika svetska revolucija.

Prelomni istorijski događaj se desio 24. februara 2022. kada je Rusija prelomila i pokrenula, kako se to kaže, specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Taj dan je istinski početak svetske revolucije i novog istorijskog ambijenta u kome će živeti buduće generacije.  

Tog februara 2022. su u Ukrajini počeli i novi svetski rat i svetska revolucija. Kao i toliko puta do sada, revolucionarne promene, izgleda, nisu moguće bez ratova.

Kraj ere nasilja Zapada

Tim ratom se, ma kako to mnogima pod uticajem zapadne propagande izgledalo neverovatno, završava era zapadnog nasilnog osvajanja tuđih teritorija, koja je efektivno počela još prvim krstaškim ratom u 11. veku, mada su nasilje i osvajanje unutar Evrope počeli i ranije. Ako je Zapad uopšte civilizacija, ona je sve do današnjih dana suštinski osvajačka i siledžijska.

Zato zbivanja u Ukrajini nisu samo znak kraja zapadne dominacije, nego i početak suštinskih promena u svetu, prave svetske revolucije.

Ukrajinski sukob je pre svega simptom globalne krize izazvane padom moći i uticaja  Amerike i Zapada, koji jednostavno ne mogu da prihvate tu istorijsku neumitnost. Ne mogu da prihvate revoluciuonarne promene. Ali, kako kaže jedno staro istorijsko iskustvo Persijanaca, "umrli se mora sahraniti, ma koliko ga voleli".  

U toj očiglednosti nameće se i u ovom času, kada je nastupila 2023. godina,  i ključno pitanje - koliko će rat i ta revolucija trajati.

Naravno, uvek je teško predviđati trajanje revolucionarnih procesa koje simbolizuje ukrajinski svetski sukob. Kažu da starci u manastirima Ruske crkve, sa svojom nagomilanom mudrošću, predviđaju da će rat u Ukrajini potrajati sve do maja 2024. godine.

Uprkos njihovoj mudrosti, ipak je teško predvid‌eti koliko će sve to trajati. Jer, moguće je da se ukrajinski rat proširi i na neke druge delove Evrope i sveta. Amerika, koristeći NATO, sad formira dve velike vojne formacije u Evropi koje do sada nisu postojale, dva velika korpusa a svaki korpus ima nekoliko divizija, od kojih će jedan biti na liniji od Bugarske do baltičkih republika i činiće ga vojnici tih zemalja, a drugi zapadno od te linije, u dubini Evrope, u kojem bi bili i američki vojnici.

Mnogi to vide kao ambiciju Vašingtona da Evropu gurne u rat protiv Rusije ali bez zvaničnog, direktnog učešća Amerike. U tom svetlu bi trebalo gledati i na gađanje ciljeva na teritoriji Rusije. Ti napadi nemaju ozbiljniji vojni rezultat, ali mogu da budu provokacija za širenje rata. Istovremeno, moćna vojna američka RAND korporacija razrađuje moguća scenarija napada Rusije na Evropu.

Tektonske promene

Formiranje nova dva korpusa NATO snaga, kao i pokušaj provociranja Rusije napadima na njenu teritoriju, bi se, međutim, mogli pokazati kao još jedna iluzija, jer na Zapadu nema dovoljno vojnika, i kao pogrešna procena Rusije. 

Tek, koliko god bude sve to trajalo rezultat će biti tektonske,  revolucionarne promene širom sveta.

Koje bi to mogle da budu promene?

Promene na Globalnom jugu, Bliskom istoku i Evroaziji su već očigledne ali u toj novoj globalnoj revolucionarnoj arhitekturi verovatan i najdramatičniji rezultat na duži rok bi moglo biti potpuno povlačenje ili istiskivanje dominacije Amerike i iz ukupne globalne politike kao što je proterana iz Evroazije, što je proces koji je dugo trajao, počeo je u Vijetnamu a završio se u Iraku i Avganistanu.

U Evroaziji Amerika sada kontroliše samo nekoliko ostrva, Tajvan, Japan i Singapur i deo Korejskog poluostrva.

Na Bliskom istoku će joj ostati samo Izrael, mada, i to bi moglo biti neizvesno. Amerika će u tim kataklizmičnim promenama na kraju napustiti i Evropu, koju će prethodno potpuno slomiti i opljačkati.

Napuštanje Evrope posle 80 godina okupacije  će značiti i kraj NATO pakta, a takođe i definitivan raspad Evropske unije. Možda to mnogima može da zvuči i neverovatno ali, kako izgleda,  to će se gotovo sigurno desiti.

I to će dovesti do temeljne rekonfiguracije Evrope koja će biti primorana da krene u obnovu suvereniteta njenih zemalja; proces je već počeo i za sada  ga predvodi Mađarska.

Ali, taj proces će zateći Evropu bankrotiranu i deindustrijalizovanu i politički i geostrateški potpuno marginalizovanu. U takvom ambijentu Evropa će se ipak okrenuti ka istoku gd‌e su prirodni resursi,  industrija i populacioni potencijal. I to je njena prirodna orijentacija.

Povratak svom statusu poluostrva Evroazije je neminovan bez obzira na naviku da je Evropa centar sveta. Istovremeno, ne bi se smelo zaboraviti da je upravo Evropa osnovni izvor nasilja i osvajačke politike koju u ovom vremenu tako dosledno primenjuje Amerika. Evropa je, međutim, potrošena, pa čak i u verovatnoj konferenciji o takozvanoj novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope ona neće imati odlučujuću reč.

Gde je tu Srbija?

Sve će to, i to čak vrlo skoro, imati posledice i na geopolitičku sudbinu i srpskih zemalja, na Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu kao i na Kosovo i Metohiju. Zato bi bilo neophodno da srpske zemlje pomno prate te promene. One naravno ne mogu da utiču na te procese, ali bi morale da ih razumeju i procenjuju kako bi se na vreme pripremile i spremne dočekale istoriju u nastajanju.  I da se ne izgubi iz vida istorijsko iskustvo da je Balkan oduvek bio granica svetova.

Kada se odvoji od svojih klijenata i ostane sama, Amerika će prvo morati da leči svoje rane. I da se vrati sebi i svom velikom prirodnom bogatstvu, jer Amerika je kontinent i to veoma bogat, da povrati svoju industriju i pripremi se za dedolarizaciju svetske ekonomije koja  je već uveliko u toku. I da prihvati da je samo jedna od velikih sila, a ne jedina.

U tim istorijskim promenama nejasno je šta će biti sa ogromnim zapadnim dugovima. Da li će Zapad generisanjem svetskog sukoba dovesti do kataklizmičkih posledica, pa da se onda pod tim izgovorom ti dugovi izbrišu, ostaje da se vidi. Ne bi trebalo isključiti ni tu mogućnost. Primetno je da se Rusija i Kina na to, na neki način, već pripremaju, i te dve zemlje imaju najveće zalihe zlata u državnim trezorima na svetu.

Nastaje jedan novi svet bez centralne komande Zapada. Zapad na neki način postaje samo jedna od provincija sveta, a ne njegov centar. I taj proces će obeležiti 2023. godinu.