Plašenje javnosti

Javnost u zemljama takozvanog Kolektivnog Zapada kao da uopšte nije svesna da njihove zemlje u Ukrajini direktno učestvuju u ratu protiv Rusije. Da li podržava pokretanje novog svetskog rata, u šta se konflikt u Ukrajini već pretvorio? O tome se ne govori, kao o bolesnom detetu u porodici, a prikriva se i sistemski ekonomski kolaps. Zapadna javnost je, uistinu, i sluđena i obmanuta od strane njenih izabranih predstavnika. To neće na dobro da izađe.

Nema svesti ni o tome šta taj rat znači i čega je on simbol. Javnost je uskraćena za osnovne analize epohalnih promena u svetu, čiji je simptom i ukrajinski rat. Izabrani lideri se uporno služe obmane kako slanje oružja Ukrajincima ne znači da su njihove zemlje učesnice u tom ratu, i, naravno, prikriva se i činjenica da tim oružjem na terenu uglavnom rukuju vojnici tih zemalja, a ne Ukrajinci.

Politički lideri i dalje nude obmane, i zvanična verzija je i dalje na snazi da će na kraju, uz podršku Zapada, Rusija izgubiti rat u Ukrajini i da će to otvoriti put do krajnjeg cilja – smene vlasti u Moskvi.

Istovremeno, plašenje javnosti je prepušteno NATO funkcionerima. U stvari, utisak je, naspram generalne pozadine svih američkih ratova poslednjih godina da se spasi američki dolar kao dominantna svetska valuta, sada se narativ o ratu u Ukrajini pretvorio u spasavanje NATO pakta. Generalni sekretar saveza Jens Stoltenberg, tako, poručuje da je Zapad u trajnom sukobu sa Rusijom i da "ne dolazi u obzir normalizacija odnosa sa Rusijom posle okončanja sukoba sa Rusijom u Ukrajini".

Prostor i za rat protiv Kine

Komandant američkih marinaca general Džejms Birman je u intervjuu "Fajnenšel tajmsu" izjavio kako se Amerika priprema i stvara prostor i za rat protiv Kine. Po istom principu kako je, rekao je general Birman, Amerika već godinama planirala rat protiv Rusije u Ukrajini.

Sve to iz ugla realnosti izgleda kao fantazija, ali očigledno da oni koji odlučuju na Kolektivnom Zapadu zaista tako misle, i na tome rade.

A javnosti se nudi i morbidna zabava. Tako je ukrajinski student Anton Sokolenko na internetu pokrenuo kampanju "Potpiši moju raketu" gde ljudi širom sveta mogu da plate svoju poruku Rusima na projektilima koje ispaljuje ukrajinska vojska i zapadni plaćenici. Mogu i da izaberu koji će projektil, rakete, artiljerijsku municiju ili bombe. Ta kampanja je pokrenuta pre nekoliko meseci i Sokolenko je već sakupio oko milion funti. Taj novac će, navodno, koristiti za kupovinu oružja Ukrajincima.

Prema britanskoj štampi, najviše je "kupaca" iz Finske i Velike Britanije. Neizvesno je, naravno, gde završava taj novac, ali je izvesno da je to još jedno svedočanstvo zaluđenosti zapadne javnosti.

I dok traje ta "zabava" na Kolektivnom Zapadu većina ljudi sve teže živi. Sve je drastično poskupelo, mnoge kompanije propadaju jer ne mogu da plate troškove, a inflacija je dvocifrena. Umesto suočavanja sa tim sistemskim kolapsom, javnosti se nude objašnjenja da je to sve zbog rata u Ukrajini i politike Rusije, a sve češće i Kine. Ponovo je odlučeno da se štampa novac kojim države subvecionišu kompanije, pa su neki proizvodi u prodavnicama zaista pojeftinili, kao i nafta i gas, što je statistički smanjilo inflaciju. Ali, to je već viđen recept za još dublju katastrofu.

Ljudi bez lica

Aktiviran je i penzionisani nemački diplomata i ustoličeni glasnogovornik paralelnih državnih struktura "ljudi bez lica" Volfgang Išinger, koji u intervjuu "Cajtu" predlaže da Evropska unija pređe na ratnu ekonomiju kako bi "iscrpela Rusiju jer će rat dugo trajati". On je čak uveren da je Ukrajina "na dobrom putu jer će, ako ekonomski opstane uz pomoć Zapada, postati ubedljivo najobučenija, najopremljenija i najjača vojna sila u Evropi".

To je slika u kojem svetu živi elita Kolektivnog Zapada.

Među mnogim hroničarima postoji nada da će doći do pobune naroda zbog sve težih uslova života i svakodnevne mizerije. U ovom trenutku ta nada nije realna. Ne postoji kritična energija u sluđenom narodu, a nema ni ozbiljnije političke snage koja bi predvodila te promene. Često se te nade oslanjaju na sindikate koji bi trebalo da zaštite ugrožene. Ni to nije realno jer sindikati na Zapadu su najkorumpiranije organizacije koje štitet poslodavce i državu, a ne zaposlene. I zato im ne treba verovati.

Zanimljiv je primer Velike Britanije. Već dva meseca zahvaćena je štrajkovima kojima izgleda još nema kraja. Zanimljivo je da štrajkuju vitalni sektori, od zdravstva do saobraćaja, koji su u stvari i najviše vezani za državu. Posebno zdravstvo, koje je do pre samo godinu dana u medijskoj kampanji tokom epidemije kovida-19 dizano u nebesa; svakog četvrtka su ljudi, predvođeni tadašnjim premijerom Borisom Džonsonom, izlazili iz svojih kuća i aplaudirali zdravstvenim radnicima. A oni sada štrajkuju.

Kod onih koji dobro poznaju zakulisnu tehnologiju britanskih vlasti postoji sumnja da te štrajkove organizuje sama vlast.

Prvi razlog je što se tim štrajkovima daje prilika britanskoj vladi da ograniči pravo na štrajk, a drugi je da se ovim ograničenjima vlasti pripreme za buduće, daleko ozbiljnije i od vlade nekontrolisane štrajkove, kako bi se oni mogli sprečiti. 

Strah od stvarnih posledica poraza

Istovremeno, vlast je zainteresovana da se putem štrajkova javnost polako navikne da ništa ne funkcioniše, te da onda pristane na bilo koju odluku vlade i Parlamenta – samo da proradi ono na šta su navikli. To je i jedan od ciljeva projekta "Velikog resetovanja" Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

U osnovi, iza svega stoji strah od stvarnih posledica rata i poraza u Ukrajini. To je glavni razlog zašto Kolektivni Zapad tako sumanuto nastoji da produži rat, iako bi on uskoro mogao da upali i znatno šire sukobe. Priznanje poraza u Ukrajini ubrzava ionako neoizbežan ekonomski kolaps Zapada. I tu je problem: Zapad nije spreman da prizna poraz.

Kada bi to moglo da se promeni? Tek kada bogatstvo zapadne elite postane ugroženo. Do tada će ostati ovako – održavanje rata, štampanje para i obmane javnosti koja plaća cenu. Iako je kolaps tog sistema neminovan, on još može da potraje...