Poraz globalista u Škotskoj

Premijerka Škotske Nikola Stardžn je podnela ostavku zbog upornog insistiranja na politici transrodnog identiteta i da se svaka osoba legalno može izjasniti kojeg je pola uprkos njenom prirodnom identitetu. Ona je tako u zapadnom svetu postala prva žrtva u novije vreme dominantne takozvane kulture poništavanja i politike polnog identiteta.

U minulih osam godina koliko je bila na čelu vladajuće Škotske nacionalne partije (SNP) i lokalne škotske vlade, njena zvanična funkcija je Prvi ministar, Stardžn je predvodila neprekidnu kampanju za nezavisnost, otcepljenje Škotske i bila je šampion globalističke politike. U osnovi bila je viđena kao jedan od najupornijih advokata takozvane globalne Duboke države.

Nije, međutim, uspela i pred njenu ostavku, tokom ove nedelje, britanski mediji su objavili rezultate najnovijeg istraživanja prema kome 56 odsto Škotlanđana ne želi da se otcepi od Ujedinjenog Kraljevstva a 44 procenta podržava.

Neposredan povod za ostavku škotske premijerke je njeno uporno promovisanje "kulture brisanja" i politike identiteta pa je tako dozvolila osuđenom silovatelju Ajslu Brajsonu da se proglasi ženom i bude smešten u ženski zatvor. Iako nije objavljeno, pokazalo se da to i nije prvi slučaj mada o tome još nije donesena zakonska regulativa. Taj zakon je u međuvremenu blokirao britanski premijer Riši Sunak, na šta on ima pravo. Probuđeno je veliko nezadovoljstvo javnosti ali ona nije htela da popusti.

Povod ali ne i jedini razlog

Ali, većina političkih hroničara veruje da taj slučaj jeste bio povod ali to nije jedini razlog. Stardžn je tokom svoje vlasti nagomilala mnogo problema unutar Škotske i prema njoj je javnost sve više gradila ozbiljan otpor. Škotska je u dubokoj krizi, od funkcionisanja zdravstvenog sistema do obrazovanja. Nakupilo se mnogo problema.

Otkriveno je nekoliko slučajeva prevare sa državnim fondovima, nejasnog beskamatnog kredita od 110.000 funti koji je njen suprug, koji je bio i predsedavajući njene partije, Piter Murel dao sopstvenoj partiji a policija istražuje gde je nestalo i 600.000 funti iz fonda za kampanju nezavisnosti. Stardžen je u škotskom parlamentu rekla da se ne seća tog novca. Policija i dalje istražuje taj slučaj. Koristila se i prljavim kampanjama protiv drugih ljudi, pre svega bivšeg lidera SNP-a Aleksa Salmonda, a utvrđeno je da je nekoliko puta lagala u Parlamentu.

Ispostavilo se da su se te malverzacije prikrivale njenom agresivnom kampanjom za nezavisnošću Škotske i insistiranjem da se o tome održi još jedan referendum. U Škotskoj je 2014. održan referendum o nezavisnosti i većina Škota je odbacila nezavisnost. Dotadašnji lider Aleks Salmond je zbog toga podneo ostavku jer njegova politika nije dobila podršku na referendumu i njega je zamenila Stardžn koja je odmah krenula sa kampanjom za novi referendum. I to je izazvalo mnogo nezadovoljstva i Škoti su govorili da ne mogu svaki dan da glasaju.

Za svoju kampanju je najviše koristila bregzit. Većina građana Škotske nije glasala 2016. za izlazak iz Evropske unije (EU) i to je Stardžn koristila kao argument da Škotska treba da bude nezavisna i ostane u EU. Potom je intenzivno koristila epidemiju korona virusa i donosila zasebne mere u Škotskoj, nezavisno od centralne vlade u Londonu, kako bi pokazala kako je Škotska već nezavisna zemlja. Mere su bile drastičnije nego u celoj Britaniji pa je i to izazvalo nezadovoljstvo javnosti.

Uprkos nezadovoljstvu javnosti Stardžn je odredila da se novi referendum o nezavisnosti održi oktobra 2023. godine. Ali, Vrhovni sud je poništio tu njenu odluku jer prema zakonima o tome odlučuje centralna vlada u Londonu. A London je protiv održavanja referenduma.
Stardžn je izjavila da podnosi ostavku jer želi da provodi više vremena sa decom svoje sestre, koja se bavi čitanjem sudbine. Stardžn u svom braku nema dece. Naravno, kako pišu mediji, niko joj to ne veruje.

Simbol sluganstva globalističkoj politici

Najveće šanse da nju zameni ima sadašnja ministarka finansija Kejt Fobs, koja je u javnosti postala poznata kao protivnik istopolnih brakova i popularizacije LGBT ponašanja.

Stardžn je bila simbol totalitarnog vladanja i sluganstva globalističkoj politici. Uz bivšu premijerku Novog Zelanda Džasindu Ardern ona je bila glasnogovornik te takozvane globalističke agende. Obe su simboli globalističkog poretka i totalitarnog vladanja. I jedna i druga su morale da odu zbog nepodnošljivog nezadovoljstva javnosti. U slučaju Nikole Stardžn pokazalo se da je sluganstvo Dubokoj državi i globalistima samo pokriće za ogromne promašaje u unutrašnjoj politici.

Stardžn ostavlja Škotsku u ogromnim ekonomskim i sistemskim problemima. Sve je to bilo jasno odavno ali se sve, uz podršku medija i lobističkih centara u Briselu i Vašingtonu, skrivalo globalističkim agendama, od klimatskih promena do korona virusa a ponajviše separatizmom i pretnjama Ujedinjenom Kraljevstvu. Ali, te obmane ipak nisu mogle pomoći.

Njen odlazak je zato simbol poraza globalističke agende u Škotskoj. I to je samo početak jer i u ostalim delovima Kraljevstva kao i u Evropi je ta agenda veoma prisutna. 

Najveća žrtva evropske integracije

Vredilo bi podsetiti da je Ujedinjeno Kraljevstvo, u svakodnevnoj komunikaciji poznatije kao Velike Britanija, specifična federacija koju čine Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska. Od 1997. kada je na vlast došao laburistički premijer Toni Bler, koji je škotsko-irskog porekla, na snazi je široka autonomija svih tih federativnih članica, nešto kao u bivšoj Jugoslaviji. Sve te članice, sem Engleske, su dobile lokalne parlamente i vlade. Najšira autonomija je data Škotskoj koja je po pravima bila polunezavisna zemlja i sa centralnom vladom deli praktično samo spoljnu politiku i odbranu. Škotska ima i potpuno odvojen školski i pravni sistem koji je po modelu Francuske a ne Engleske. Takva široka autonomija je osnažila separatističke ideje i od tada je vođena agresivna politika odvajanja od Britanije. Škotska ima pet miliona stanovnika ali zauzima trećinu teritorije Velike Britanije i nalazi se na veoma važnom strateškom položaju.

Škotska je ugovorom pristupila Britaniji 1707. godine. Prvi referendum je bio i pre dobijanja autonomije. Bilo je to 1987. a najozbiljniji 2014. godine. Na oba referenduma su separatisti poraženi. Da bi se ublažile optužbe kako Britanija "pljačka" Škotsku odavno je uvedena interna, lokalna valuta škotska funta koja je imala interni kurs prema zvaničnoj engleskoj funti. Ta škotska funta može da se koristi u celoj zemlji ali ne važi izvan Kraljevstva.

Uprkos dugogodišnjem zajedničkom životu nije nestao animozitet prema Engleskoj i Velikoj Britaniji. Za zanimljivu ilustraciju je i primer kada je čuveni glumac Šon Koneri dobio titulu Sera kraljica Elizabeta je morala da dođe u Edinburg da mu je dodeli. Taj animozitet je naročito korišćeno u raznim globalističkim planovima. Olakšavajuća okolnost su bile jake veze Škotske sa moćnim centrima u Vašingtonu i u Briselu. Tako je Škotska bila šampion globalističke politike i prostor za eksperimente za u osnovi nepopularnih mera. Na primer, u Škotskoj je prvo u svetu uvedeni zabrana pušenja i eksperimenti sa klimatskim promenama.

Najneobičniji je slučaj sa bregzitom. Pod uticajem zvaničnog Vašingtona i Brisela Škoti su glasali protiv izlaska iz EU a istovremeno oni su među najvećim žrtvama evropske integracije pre svega zbog politike ribarstva zbog koje je Škotska ostala bez skoro 500 miliona funti godišnjeg prihoda.

I šta bi ostavka šampiona globalizma mogla da znači za Veliku Britaniju?

Kao simbol poraza globalističkog talasa u Škotskoj ona bi pre svega mogla da znači opomenu i onima u Londonu i onima u Evropi i još jedno podsećanje da narodno strpljenje ima svoje granice i da protiv narodnog raspoloženja ipak niko ne može.