Kako je Zapad izgubio Bliski istok

Dok se Amerika i njeni zapadni vazali upinju u održavanju privida moći, globalne ne-zapadne geopolitičke promene su uveliko u toku. Posebno je to vidljivo na geostrateški izuzetno važnom Bliskom istoku. Amerika i kolektivni Zapad nepovratno gube svoju dominaciju u tom, za globalnu stabilnost, ključnom području. Tačnije, kolektivni Zapad je već izgubio Bliski istok.

Novi iskorak u tom američkom porazu je dogovor Saudijske Arabije i Irana o obnavljanju diplomatskih odnosa i uspostavljanju pune međudržavne saradnje. Dogovor je postignut uz posredovanje Kine i potpisan 10. marta u Pekingu.

Pregovori Irana i Saudijske Arabije uz posredovanje Rusije i Kine traju već dugo, u Iraku i Omanu,  ali je potpisivanje sporazuma izazvalo pravi politički šok na Zapadu. Sporazum je formalno trilateralan, ali nije bez značaja to što je u danu njegovog obznanjivanja šef diplomatije Saudijske Arabije princ Fejsal bin Farhan al Saud bio u Moskvi.

Uprkos religijskim razlikama (Saudijci su dominantno suniti, a Iranci šiiti), u monarhističko vreme obeju zemalja njihovi odnosi su bili dobri jer su i jedni i drugi bili u američkom i britanskom vazalstvu. Posle islamske revolucije u Iranu 1979. godine i pogoršavanja odnosa Teherana i Vašingtona, odnosi suseda koje deli Persijski zaliv su se takođe pogoršali.

Instrument napetosti je bila i šiitska manjina u Saudijskoj Arabiji. Korišćeni su i mali susedi, Bahrein i Katar, zemlje sa šiitskom većinom kojima su Britanci, bivši kolonizatori, nametnuli sunitske vladajuće porodice. Saudijska Arabija se graniči i sa dve veće šiitske zemlje, Jemenom i Omanom. Mada se jemenski šiiti razlikuju od iranskih, Jemenci veruju u pet imama a Iranci u dvanaest, a u Omanu je dominantan u izvesnoj meri drugačiji Ibadi islam, u osnovi to jesu šiitske zemlje.

U Jemenu je i veliko pleme Huti čiji se pokret naziva i Ansar Alah. Ansar na arapskom znači "onaj koji pomaže", a Huti su prvo pleme koje je u Medini branilo proroka Muhameda za života i kada su Medinu napadala druga arapska i jevrejska plemena.

Saudijska Arabija, prema procenama jer pouzdanih podataka nema, ima oko 27 miliona saudijskih državljana i između pet i deset miliona stranaca. Saudija ima veoma mladu populaciju (oko 50 odsto stanovništva je mlađe od 25 godina).

Zvanični Rijad tvrdi da ima i oko 15 odsto šiitskog stanovništva mada je taj broj verovatno daleko veći. U celom istočnom pojasu Saudijske Arabije su šiiti a i na jugu prema Jemenu, posebno u pokrajini Nadžran, istorijski jemenskoj teritoriji koja je oteta toj zemlji u ratu 1936. godine.

Diplomatski odnosi Irana i Saudijske Arabije su prekinuti 2016. godine kada je Rijad pogubio uticajnog šiitskog imama Nimr al-Nimra.

Ovde, međutim, nije reč samo o obnavljanju diplomatskih odnosa, koje mnogi nazivaju i mirovnim sporazumom. Reč je o višeslojnom geopolitičkom procesu koji sa sobom nosi epohalne promene. Jedan od ključnih aktera je Saudijska Arabija koja, posle decenija američkog sluganstva, postepeno menja geopolitičku i geoekonomsku orijentaciju. To je odavno započet proces, sa dolaskom prestolonaslednika i predsednika vlade Mohameda bin Salmana, ali do skoro niko na Zapadu nije verovao da je to moguće. Zvaničan stav u Vašingtonu je da izvan Zapada niko nema kapacitet stvaranja savezništava i kreiranja geopolitike. Još jedna pogrešna procena.

Početak novog geopolitičkog bloka

Sporazum Teherana i Rijada je, u stvari, samo početak stvaranja novog geopolitičkog bloka na Bliskom istoku i celoj Zapadnoj Aziji. Uspostavljanje osovine Irana i Saudijske Arabije sa sobom vuče i sve zemlje Zalivskog saveta za saradnju (GCC) i Tursku, koje se okreću novim globalnim i azijskim integracijama.

Pre svega je reč o Šangajskoj organizaciji za saradnju i BRIKS-u. I Iran i Saudijska Arabija su već pokrenuli proceduru za članstvo u BRIKS+.

Saudijska Arabija je takođe krenula i u posredovanje u rešavanju drugih regionalnih problema. Već izvesno vreme u Omanu organizuje za sada privatne razgovore predstavnika Izraela i Palestinaca. To, doduše, ide dosta sporo jer među Palestincima ima nekoliko frakcija. U toku su i mirovni pregovori o Jemenu, zemlji u kojoj Iran ima znatan uticaj a gde je pod zapadnim pritiscima Saudijska Arabija bila uvučena u rat.

Sada se sve menja a idejne vođe i pokrovitelji promena su Rusija i Kina. Moskva i Peking postaju novi garanti bezbednosti Bliskog istoka. Epohalna promena.

Iransko-saudijski sporazum je zapadne hroničare iznenadio i otkrićem koliko je Kina strpljiva i koliko ima "meke moći" kojom pobeđuje Ameriku. Ali to se nije desilo preko noći. Kina već dugo sprovodi diplomatsku inicijativu u regionu Bliskog istoka a sve je deo njene Globalne bezbednosne inicijative koja predlaže alternativni svetski bezbednosni poredak. Naravno, ti procesi neće ići brzo i biće tu i zastoja, ali se više ne mogu zaustaviti.

Šire gledano, uspeh Kine u pomirenju Irana i Saudijske Arabije je znak da ona napušta dosadašnju pasivnu i uzdržanu spoljnu politiku i da će se od sada sve aktivnije i čak agresivnije uključivati u geopolitičke promene i krize u svetu. To je veliki iskorak, i na Kinu će se ubuduće morati računati u svim globalnim krizama.

Takođe, moglo bi se reći i da je reč o ponižavajućem isključenju Amerike sa Bliskog istoka.

Kako bi se situacija mogla dalje razvijati?

Amerika u Zapadnoj Aziji ima oko trideset vojnih baza, u Kataru i Bahreinu su komande Šeste flote, a u Saudijskoj Arabiji je pet američkih baza. Ali, uprkos tome, Amerika više nije lider na Bliskom istoku.

Amerika je do sada sve slične izazove pokušavala da  reši vojnim intervencijama i ratovima ali sada je to sve manje verovatno.

Procenjuje se da će pokušati i da u promene na Bliskom istoku uvuče Indiju na koju, uprkos njenom članstvu u BRIKS-u, i dalje računa kao na antiruskog i antikineskog saveznika. Računa na upotrebu brojne dijaspore Indije u zemljama Bliskog istoka i njene tradicionalne veze. Sve su to velike iluzije. Svet sada funkcioniše na drugačiji način.

Da li su promene na Bliskom istoku američki "Suec"? Kao kada su, posle Suecke krize 1956. godine, i Britanija i Francuska shvatile da više nisu imperijalne sile…

Geopolitika Balkana

Liderstvo je činio američki antiiranski savez a to se sada ruši i, praktično, Amerika u tom delu sveta polako ostaje bez saveznika. Američka decenijska politika protiv Irana se raspala i, umesto da je na kolenima, Iran uz podršku Rusije i Kine postaje centralna sila Zapadne Azije.

Daljim razvojem promena Amerika ne samo da će na Bliskom istoku izgubiti svoju dominaciju, nego će Amerika i Kolektivni Zapad izgubiti i kontrolu nad plovidbenim i trgovačkim putevima u Persijskom zalivu i Crvenim morem koje vodi ka Sueckom kanalu. A uz to, što je možda i najvažnije, Bliski istok se preko Kine, Rusije i Irana uvlači u potpuno novi finansijski sistem u kome nema dolara i američke kontrole.

Sve je to izuzetno važno i za zemlje Balkanskog poluostrva. Bliski istok je veoma blizu, i od geopolitičke situacije u tom regionu u značajnoj meri zavisi i geopolitika Balkana.