Sve boje ostavke Borisa Džonsona

Do nedavno najpopularniji političar u Velikoj Britaniji i bivši premijer Boris Džonson je podneo ostavku i na mesto poslanika u Parlamentu. Bilo je tužno gledati Džonsona kako optužuje sve druge za njegov politički sunovrat a da pritom ne izgovori niti jednu reč o sopstvenoj odgovornosti. Njegova ostavka je tako osvetlila i sve političke boje savremene Britanije.

Džonson je optužen da je, dok je bio premijer, u vreme oštrih mera tokom pandemije korona virusa i zaključavanja zemlje, u svojoj rezidenciji u Dauning stritu organizovao, tada za druge zabranjeno, druženje, veselje i pijanku. Ta afera je poznata kao "partigejt".

U Parlamentu je rekao da više nije poslanik jer je tokom parlamentarne istrage "proglašen krivim". I ne samo to, a on to nije rekao, istraga se bavi i time što je na početku, kada je sve otkriveno, lagao i Parlament u svojoj izjavi o tom skandalu. Istragu je, podnoseći ostavku, proglasio "kangaru sudom" koji je i imao nameru da ga otera iz Parlamenta. Takođe je rekao da je to bio "lov na veštice" a sa ciljem da se poništi bregzit. Optužio je i premijera i lidera vladajuće Konzervativne partije Rišija Sunaka da je napustio principe Konzervativaca.

Ostavka prepuna obmana

Ostavka je bila iznenađenje i prepuna Džonsonovih obmana, pa je bilo tužno gledati Borisa, kome su građani Velike Britanije u decembru 2019. poklonili veliko poverenje, kako se ponašao kao dete kojem su oduzeli igračku ili kao ostavljena žena.

A onda je rekao da odlazi iz Parlamenta "za sada". To se protumačilo kao da ima nameru da se vrati u Parlament samo se ne zna kako. 

Pozadina ostavke je, međutim, daleko ozbiljnija. Ima mnogo boja.

Njegovom ostavkom se nastoje sprečiti dalja otkrića o ozbiljnim obmanama tokom epidemije korona virusa i potpuno nepotrebnim zaključavanjem Britanije kao i greškama tokom lečenja od kojih je stradalo mnogo ljudi. Bilo je mnogo laži. Nije samo Boris odgovoran, svi su lagali. I do sada niko nije odgovarao za bilo šta. Ta otkrića ruše kompletan koncept korona virusa, a Boris je kao tadašnji premijer sve to predvodio. On sam je aprila 2020. oboleo od korone pa je onda stvorena velika drama u Britaniji kako se bori za život. Mediji su bili puni dramatičnih priča, iz minuta u minut. Ali, u političkim krugovima je sada javna tajna da Džonson uopšte nije bio u bolnici nego u rezidenciji britanskih premijera u Čekersu, izvan Londona. To je verovatno jedna od najvećih obmana koja je imala za cilj motivisanje ljudi da se vakcinišu i da spreči postavljanje pitanja.

Lični razlozi

U Britaniji se već izvesno vreme otkrivaju mnogi drugi detalji "nejasnoća" iz vremena pandemije korona virusa pa je malo verovatno da će Borisova ostavka zaustaviti taj proces.

U pozadini su i neki lični razlozi. Izbori su naredne godine a Džonson već sada ima problem da li će biti ponovo izabran za poslanika. A poraz bi mu definitivno zatvorio politička vrata. U njegovoj dosadašnjoj izbornoj jedinici u Aksbridžu, u zapadnom Londonu, već je izgubio podršku. Onda je želeo da se kandiduje u njegovoj bivšoj izbornoj jedinici Henli, severno od Londona, ali oni su saopštili da ga ne žele. I onda je za njega bolje da napravi dramu nego da doživi poraz.

Politički sunovrat Borisa Džonsona je počeo još dok je bio premijer. U Dauning stritu je postalo haotično a onda se ispostavilo da britansku vladu umesto premijera vodi njegova nova supruga Kati. U javnosti je izbilo veliko nezadovoljstvo jer građani glasaju za premijera a ne za njegovu suprugu. Na sve to došlo je i otkriće o "partigejtu" i da bi izbegao suočavanje sa neprijatnom realnošću, Džonson je podneo ostavku na mesto premijera i lidera Konzervativne partije.

Neobičan put

Neobičan je Džonsonov politički put. Popularnost u javnosti je stekao kao novinar koji se uporno borio protiv ratnih avantura Zapada i modela društva. Bio je i protiv NATO bombardovanja Jugoslavije. Iako i sam pripadnik više klase Britanije bio je protiv establišmenta i vodećih krugova. Na toj osnovi je dobio i dva mandata za gradonačelnika Londona i bio je zaista dobar gradonačelnik. Potom je predvodio kampanju Bregzita i na tom talasu raspoloženja javnosti doneo je ubedljivu pobedu Konzervativcima na vanrednim izborima decembra 2019. godine. Ali, tada je sve pošlo na gore.

Džonson je vrlo brzo otpustio, oterao je, svoje najbliže saradnike koji su mu kreirali i politiku dok je bio gradonačelnik i tokom Bregzita i pobede na izborima. Džonson je probudio nadu Britaniji i malo ko je imao takvu podršku. Bez najbližih saradnika ostao je bez politike. U javnosti je vladalo uverenje da ih je oterala njegova supruga. Veruje se da je ona deo američke Duboke države, već dugo radi za američki "Blumberg".

Britanski establišment je oduvek bio protiv Džonsona ali njega je podržao narod. A onda je on kao premijer izdao taj narod i okrenuo se establišmentu. Postao je američki sluga i šampion globalističke linije Zapada protiv koje su prethodno borio. Na toj liniji je izbio u prve redove ratnih huškača protiv Rusije i predvodnik zapadne upletenosti u rat u Ukrajini. On je Britaniju praktično uveo u rat protiv Rusije.

Posle odlaska iz Dauning strita Džonson se zadržao u javnosti kao vodeći advokat rata u Ukrajini i držao je takozvane govore posle večere na poslovnim skupovima i u američkim debatnim klubovima. Za jedan govor od pola sata dobijao je i po dve godišnje plate britanskog premijera. Nedavno je ubeđivao i Donalda Trampa da u predizbornoj kampanji podrži Ukrajinu.

Kralj drame

Ugledni britanski politički hroničar Tom Bauer ocenjuje da je Džonson u stvari kockar i bez jasnih političkih uverenja. On ide onom linijom koja mu donosi korist i on je deo kulture da ništa nije dovoljno važno. 

Upadljivo je da je Džonson u svojoj poslaničkoj ostavci optužio i premijera Sunaka što sugeriše da postoje i neki drugi ciljevi. Takođe, pre Džonsona ostavku na mesto poslanika je podnela i njegova saveznica Nadin Doris a potom i Najdžel Adams. Ostavke je najavilo i još desetak poslanika Borisovih saveznika. To znači i vanredne izbore za sva ta poslanička mesta što bi moglo da bude pogubno za Rišija Sunaka. Liči na orkestriranu kampanju protiv Sunaka a on je i postao premijer upravo Džonsonovim manipulacijama u Parlamentu posle njegove ostavke na mesto premijera.

Džonsonova politička sudbina je u mnogo čemu i simbol sadašnje generacije britanske političke klase. To su ljudi bez jasnih političkih stavova, bez vizije i spremni su da žrtvuju sudbinu svoje zemlje zarad svojih ličnih i interesa centara moći koji ih potom debelo nagrađuju. Oni su u stvari lobisti a ne predstavnici naroda. To je savremena politička Britanija.

Mnogi veruju da je Džonsonova politička igra na toj liniji. Napravio je dramu a u stvari želi da se oslobodi obaveza kako bi pravio novac, kao i Toni Bler. Džonson ima devetoro dece, četiri iz drugog braka, dvoje sa dve ljubavnice i troje sa sadašnjom trećom ženom. Sve to košta a on voli ugodan i život na visokoj nozi.

Džonson je podnoseći poslaničku ostavku nagovestio da će da se vrati u Parlament. To isto je rekao kada je podnosio ostavku na mesto premijera. Ali, nije se vratio u Dauning strit pa nije jasno kako misli da se vrati i kao poslanik. Džonsonu se više ne veruje, ni u njegovoj Konzervativnoj partiji a ni u javnosti. On jeste dokazani "kralj drame", studirao je Šekspira, ali je ovoga puta u izgledu ipak grčka drama koju je takođe izučavao. Možda se, doduše, pojavi u nekom drugom parlamentu. Recimo u Ukrajini, to mu može obezbediti njegov prijatelj Vladimir Zelenski. Toliko je barem Džonson zaslužio.

Narod kaže da "možeš koliko hoćeš ali ne možeš dokle hoćeš". Tako bi i Džonsonova politička sudbina mogla da postane i sudbinom cele njegove političke generacije.