Ukrajinski ćorsokaci

Odavno obmanutoj zapadnoj javnosti se, uprkos povremenim priznanjima da Ukrajina nema dovoljnu oružanu silu za bilo kakvu pobedu, i dalje nudi stara propaganda – da se ne sme stati sa podrškom Ukrajini jer se sa njenim porazom ruši i sam Zapad. Nudi se u stvari strah. Zapad, drugim rečima, jednostavno ne sme da prizna poraz u Ukrajini i očigledno je da neće da odustane pa makar život izgubio i poslednji žitelj te zemlje, koji je sposoban da nosi pušku kao i vojnici zapadnih zemalja koji se na ukrajinskom frontu predstavljaju kao plaćenici.

Ali, postepeno se ukrajinska kriza ipak premešta i u ozbiljnije političke manevre. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da je spreman da o Ukrajini pregovara sa američkim posrednikom. Pored toga što je veliko pitanje ko bi mogao da bude američki posrednik nameće se i dilema da li je Amerika uopšte spremna za bilo kakve pregovore. Taj posrednik bi, po definiciji, trebalo da uvažava realnost na terenu kao i interese pregovaračkih strana. I da, naravno, pošto je američki posrednik, ima punu podršku Amerike.

Šta bi taj pregovarač morao da prihvati kao polaznu osnovu? Pre svega novu definiciju Ukrajine što podrazumeva i teritorijalne promene i njen drugačiji geopolitički položaj. To bi značilo da od zapadnih planova, kojima se hrani rat, ne bi bilo ništa. U ovom vremenu skoro da je to nemoguća pregovaračka misija. Ali, to je realnost i svima je jasno što se bilo kakva inicijativa bude odlagala utoliko će od Ukrajine da bude sve manje.

Američki politički vrh je u javnosti ukorenio utisak, obmanu da Ukrajina mora da pobedi i da, u stvari, pobeđuje i tu obmanu i nastoji da je po svaku cenu održi barem do narednih predsedničkih izbora iduće godine. Ukrajina je već uobličena u neku vrstu nove religije i bilo kakvi pregovori se vide ne samo kao priznanje poraza nego i kao izdaja. 

Rusija preuzima inicijativu

Drugim rečima, Rusija i na političkom planu preuzima inicijativu. Ali, malo su verovatni bilo kakvi pregovori mada je javno iskazana pregovaračka spremnost Moskve izvela Vašington na politički čistac na kome će se pokazati da Amerika nije spremna za bilo kakve pregovore pa tako ni za mir. Uvučena je u još jedan ukrajinski ćorsokak.   

U ruskoj pregovaračkoj spremnosti posebno je uočljivo da se ne spominje Evropska unija (EU) koja sebe voli da predstavlja kao Evropu. U traženju novog oblika Ukrajine izgleda da nema mesta za EU. Evropska unija za Rusiju više nije bitna, ona ne postoji kao bilo kakav politički činilac. Rusija je raskrstila sa EU koja je, prema priznanju nekih njenih lidera, prokockala svoju šansu sa Minskim sporazumima. Neke zemlje jesu aktivni učesnici rata u Ukrajini ali politički EU, kada je Rusija u pitanju, nije više važna. A od budućeg uređenja prostora Ukrajine zavisiće i sudbina Evrope ali EU neće imati uticaja na taj proces.

Zemlje EU su opsednute iluzijom rušenja Rusije i smenom vlasti i žive u tim iluzijama. I te iluzije hrane bilo čime, šta god neka takozvani ekspert ponudi u medijima. U Evropskom parlamentu se čak organizuju i seminari sa temama "Šta posle Putina?" i "Šta sa Rusijom?". Tu se izlivaju retko viđene liste želja i gomile laži.

Nova dinamika konflikta

Pored EU u viziji pregovaračkog procesa nema ni Ukrajine. Ona za Moskvu više nije ni pravni ni politički identitet što je potvrdilo i rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Pregovaračka ponuda Americi je istovremeno i jasna poruka da je Amerika, a ne bilo kakva Ukrajina, stvarna strana u sukobu.

O očaju Zapada možda najdirektnije svedoče reakcije na pobunu privatne vojne kompanije "Vagner". Zapadna medijska mašinerija je reagovala euforično, da je došao kraj vlasti Vladimira Putina i da dolazi čovek koji je će okončati rat u Ukrajini. I mnoge druge za razumnu osobu neverovatne priče.

Ali, ono što je već jasno su posledice. Osujećeni pokušaj je, suprotno procenama Zapada, ojačao poziciju predsednika Putina i njegove administracije. Takođe pokazao je da u narodu Rusije ne postoji raspoloženje za pobune i da većinski podržava ono šta radi vlast predsednika Putina.

U tako promenjenom ambijentu i ojačanom pozicijom Kremlja ključno je pitanje kako će se nastaviti konflikt u Ukrajini. Izvesno je da bi mogao da dobije drugačiju dinamiku.    

Rat bez vojnika

Gotovo je izvesno da  Ukrajina uskoro jednostavno neće moći da vodi ratne operacije, nema dovoljno vojnika, a Zapad kijevski režim uporno gura u nastavak rata. A rat bez vojnika nije moguć pa se u Vašingtonu razmišlja, i čak planira, da se neke zemlje NATO pakta primoraju da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu.

Ali samo pojedine zemlje, kao Poljska i Rumunija, a ne NATO i to bez Člana 5 Severnoatlantskog pakta, koji obavezuje sve članice da brane jedna drugu.

Time bi se formalno i za zapadnu javnost izbegao neposredni sukob NATO pakta i Rusije. Naravno, sve je još neizvesno ali takav scenario je sasvim moguć jer pre svega Amerika ne želi i ne može da prizna poraz. I to je ono kada u zapadnim krugovima govore da Zapad mora da menja strategiju u Ukrajini. To može samo da produži rat ali nije verovatno da će dovesti u pitanje njegov, već sada jasan, ishod. Za Zapad bi to bio najfatalniji ukrajinski ćorsokak.

Pozicija Rusije je sasvim jasna, kako je rekao predsednik Putin, rat u Ukrajini će se završiti onda kada više ne bude ukrajinske vojske na bojnom polju i kada u toj zemlji nestane zapadnog oružja.

Drugim rečima, rat će još potrajati a pregovora neće biti. Kada ih i bude, oni će imati potpuno drugačiju dimenziju.