Britanski ministar odbrane Ben Volas je podneo ostavku. To je prvi veliki šok za vladu Rišija Sunaka i vladajuću Konzervativnu partiju ali i znak dubokih podela u britanskom političkom establišmentu u ratnoj politici u Ukrajini i vazalskom statusu prema Americi. Volas je prva ozbiljna politička žrtva ukrajinske politike na Zapadu i znak sumnji u odanost Vašingtonu.
Ako je po dosadašnjoj tradiciji da je Britanija vesnik kretanja u zapadnom svetu onda bi se ostavke mogle očekivati i u drugim evropskim zemljama.
Veruje se da je neposredan povod ostavke ponižavajuće američko blokiranje njegove kandidature za generalnog sekretara NATO pakta, ali moglo bi ipak biti da cela stvar ima daleko širi kontekst i značaj. Ona je i deo britanskog zaoštravanja odnosa sa Amerikom, zvanično najbližim saveznikom. Zato je ostavka važan politički događaj ne samo za Britaniju nego i celi Zapad.
Deo šireg političkog manevra
Po pravilu, ostavke ministara u Britaniji, pogotovo tako važnih, nisu baš samo lični čin nezadovoljstva ili protesta. Uvek je to deo šireg političkog manevra, neko važan ohrabri tu ličnost da preduzme takav korak. Volas je blizak Pentagonu što bi moglo da znači da i u Pentagonu postoji neslaganje.
Ima, međutim i drugačijih tumačenja ostavke. Opozicioni nedeljnik "Obzerver" ocenjuje da sve liči na ono da "pacovi napuštaju brod koji tone".
Volas je sprovodeći politiku svoje vlade i celog Kolektivnog Zapada bio šampion ratne politike i na neki način njen simbol. Ali, očigledno je da se unutar zapadnog bloka nešto menja, postao je veliki kritičar politike prema ratu u Ukrajini. Prvi je javno rekao da od slanja aviona F16 Ukrajini u stvari nema ništa. Britanija, rekao je, neće da šalje svoje avione jer "ne želi da ih izgubi". A njegova primedba na beskonačno ukrajinsko traženje oružja da Zapad "nije Amazon", najveća mreža dostave naručene robe.
Najdugovečniji ministar modernih Konzervativaca
On je poslanik Konzervativaca od 2005. a pre toga je jedan mandat bio u parlamentu rodne Škotske. Pre politike bio je oficir u Britanskoj armiji. To je takođe deo tradicije da mnogi oficiri postaju političari. U Britanskom parlamentu među poslanicima su nešto manje od trećine bivši oficiri. Volas je jedan od najpopularnijih ljudi u Konzervativnoj partiji i njegova ostavka bi mogla da ima i ozbiljne posledice za Konzervativce. Utoliko pre što je on najavio i da se na narednim izborima, iduće godine, neće kandidovati na i za poslanika.
Ministar odbrane je bio od 2019. i zadržao se najduže na tom mestu od svih dosadašnjih ministara iz Konzervativne stranke. Na to mesto ga je imenovao tadašnji premijer Boris Džonson i Volas slovi kao još uvek blizak Džonsonov saveznik iako Džonson nije više u politici.
Negovanje mitova i održavanje privida
Ostavka je razotkrila i ono što se odavno prikriva od javnosti da su nekada moćne britanske oružane snage u dosta lošem stanju na šta je upozorio Volas u oproštajnom intervjuu "Sandej tajmsu". Britanija je još od Prvog zalivskog rata, ranih devedesetih godina, neprestano u nekim ratovima a tu njenu ratnu politiku je, međutim, pratilo stalno urušavanje njenih oružanih snaga. Ujedinjeno Kraljevstvo sada ima najmanji broj aktivnih vojnika u poslednjih dve stotine godina. Veruje se da Britanija nema više kapacitet da samostalno vodi ratove na duži rok. Doduše, još uvek ima elite specijalne snage, SAS i SBS kao i marince, ali to su snage za specijalne operacije, uglavnom diverzije i terorističke napade i one ne mogu da ratuju. To je realnost a sve drugo je negovanje mitova i održavanje privida.
Oružje je u odnosu na druge vojne sile zastarelo ili nije baš britansko. Jedno od boljih, projektili "storm šedou" su britansko-francuski projekat a ne samo britanski. Velika Britanija je zvanično nuklearna sila ali te nuklearne bombe nisu njene, to su američke i ako želi da ih upotrebi mora da traži dozvolu od Amerike. Ima i neobičnih stvari, pre nekoliko godina je izgrađen novi nosač aviona ali Britanija nema avione.
Posle serije ratova u kojima je učestvovala Britanija otkrilo se i koliko je težak položaj profesionalnih vojnika i kakve sve oni posledice nose od tih ratova. Na ulicama Londona, prema nekim procenama, oko 3.500 beskućnika su bivši vojnici a skoro isto toliko njih je u zatvorima zbog krivičnih dela. Bilo bi ih i više ali zbog zasluga u ratovima mnogi su pošteđeni zatvorskih kazni.
To je i slika urušene politike odbrane ili i šire ukupne kulture odbrane. Tome su doprineli i za Britaniju besmisleni ratovi i odbrambene strukture su postepeno gubile autoritet u britanskom društvu.
Neobično je i to što je Kraljevska kuća najavila da princ Džordž, unuk kralja Čarlsa i budući kralj, verovatno neće ići na službu u oružanim snagama. To bi onda bio kraj tradicije i praktično legitimiteta monarhije i kraljevske kuće. Prema tradiciji svi budući kraljevi i njihovi najbliži provedu neko vreme u vojsci i oficiri su jer oni su i simbol odbrane Kraljevstva.
Budući ratovi
Volasova ostavka se vidi i u tom svetlu, kao znak protesta što su britanske vlade već dugo vremena zapuštale pitanje odbrane i oružanih snaga i Britanija je danas u veoma nepovoljnom položaju. To je, kako je upozorio Volas u intervjuu "Sandej tajmsu", veoma neprijatna situacija jer će se Britanija najdalje do 2030. naći ili u hladnom ili direktnom ratu i biće joj teško. Zanimljivo je da Volas govori i o budućim ratovima i to mnogo širim i težim od ukrajinskog. To je očigledno procena i britanskog Ministarstva odbrane i britanske elite.
Volas će formalno napustiti mesto ministra odbrane u septembru kada će biti i neke druge promene u Sunakovoj vladi. Već sada se, međutim, kalkuliše ko bi mogao da ga nasledi. Uglavnom se govori o još jednom ratnom huškaču, Tomu Tagendhatu koji je vodeći "jastreb" u Parlamentu politike protiv Kine i Rusije i glasao je protiv izlaska Britanije iz Evropske unije. Važi za "američkog čoveka". I on je bio oficir doduše u rezervnoj Teritorijalnoj armiji.
Među kandidatima je i Peni Mordont, koja potiče iz oficirske porodice, mada je to malo verovatno jer je ona nekada bila u izbornom štabu Džordža Buša pa sadašnja administracija u Vašingtonu nije sklona onima koji su bliski Republikancima.
Ali, ako je uticaj Amerike bio presudan da Volas podnese ostavku onda će Vašington verovatno biti presudan i za izbor novog ministra i tu najviše šansi ima Tagendhat.
Sluganstvo prema Americi
Uprkos narastajućim problemima u odnosima sa Amerikom malo je verovatno da će se nešto promeniti. Ali, Volasova ostavka ipak znači da se jedan deo britanske političke elite, odbrambenog, vojnog establišmenta svakako, ne slaže sa aktuelnom politikom rata u Ukrajini i sluganstvom prema Americi. Mada, oni za koje se pretpostavlja da će da ga zamene sugerišu da je pro-američka struja za sada ipak jača.
A istovremeno i u Britaniji i na Kolektivnom zapadu je sve prisutnije saznanje da su i Ukrajina i Zapad "suočeni sa razornim porazom". I javnost na Zapadu je uprkos neviđeno agresivnoj i upornoj propagandi umorna o rata i gubi interes, a iduće godine dolaze predsednički izbori u Americi ali i parlamentarno glasanje u Britaniji. I jedinstvo zapadnih saveznika je samo privid i pod silom Amerike i kako svedoči i Volasova ostavka stvarna ili većinska podrška ratu u Ukrajini više ne postoji.
I uprkos tom očiglednom porazu sadašnji Kolektivni zapad jednostavno ne može da napusti Ukrajinu i ratničku politiku iako je njegova moć sve slabija. Za ilustraciju, samo je polovina oružja stigla u Ukrajinu od onoga što je početkom ove godine obećano Kijevu. I ne odustaje se uprkos tome što je sve jasno. Sadašnji politički Zapad jednostavno ne može da odustane jer je svoju i sudbinu NATO pak vezao za Ukrajinu.