Narativ i realnost samita u Atini

Samiti Evropske unije (EU) i zemalja koje su postale Zapadni Balkan se održavaju već dvadeset godina. Svake godine se ponavlja obećanje da će te zemlje postati članice evropske integracije i da bez njih EU nije kompletna ali se to ipak još nije desilo. Ti samiti su tako odavno potpuno besmisleni ali najnoviji, mada neformalni, skup u Atini je i apsurdan.

Prvo, to uopšte, makar i neformalan, nije bio samit EU-Zapadni Balkan. Taj format je samo iskorišćen za promociju Ukrajine, tačnije njenog predsednika Vladimira Zelenskog, i Moldavije kao "evropskih zemalja" i za ponavljanje već viđene retorike protiv Rusije. To je bio iznad svega antiruski skup. Nedostajao je još samo generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg.

Drugo, u Atini je, prema saopštenju, ponovljen stav o odbrani teritorijalnog integriteta Ukrajine. To je i ključni apsurd – brani se teritorijalni integritet Ukrajine, a na skupu sedi i premijer albanskih vlasti Kosova Aljbin Kurti koji simbolizuje nepoštovanje teritorijalnog integriteta Srbije. I što je još gore, jedan od uslova Srbiji za eventualno članstvo u EU je i priznanje Kosova i da se odrekne svog teritorijalnog integriteta. To je apsurdno i uvredljivo.

U tom duhu je i status glavne zvezde skupa Vladimira Zelenskog, pa se stiče utisak da je zbog njega sve i organizovano. Nije bilo dovoljno da se Zelenski, koji je, usput, na još jednoj evropskoj propagandnoj turneji, pojavi u Atini i tako pomogne percepciji da je Zapadni Balkan protiv Rusije a na strani Zapada nego su i svi učesnici morali da pojedinačno i razgovaraju sa njim, u "četiri oka". Ne samo da se rukuju sa njim nego i da  svako i posebno iskaže  svoju vernost, lojalnost Zelenskom kao nekoj vrsti božanstva.

Utisak je da je ipak najviše oduševljen susretom sa Zelenskim bio predsednik Crne Gore Jakov Milatović koji je, prema njegovom saopštenju ushićeno, poručio da će Ukrajina u Crnoj Gori uvek imati prijatelja, i da će, kao i do sada, pružati sveukupnu političku podršku uključujući i evroatlantsko opredeljenje građana Ukrajine. Kao u crnogorskim čituljama. Saopšteno je da je Zelenski pozvao Milatovića da poseti Kijev gde bi bio potpisan sporazum o prijateljstvu i saradnji dveju zemalja.

U zajedničkoj Deklaraciji koju su prihvatili svi učesnici se izdvajaju tačka 1 u kojoj se upozorava da je "ruska invazija na Ukrajinu ključni trenutak za Evropu, i da stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar Evropske unije", i tačka 2 u kojoj se izražava "nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine zasnovanim na vrednostima demokratije i vladavine prava".

Mnogi su, međutim, skloni da iza propagande u skupu u Atini vide i neke druge poruke.

Ovoga puta su bila i dva nova gosta: Moldavija i Ukrajina pa se sve tumači kao neformalni "samit o proširenju EU". Pored antiruske politike prisustvo ovih zemalja se dovodi i u vezu sa jednom drugom igrom. U EU je aktuelna tema takozvanog "kapaciteta prijema" novih članica.

Naime, tvrde diplomate, nije više pitanje prijema novih članica, nego kako će EU funkcionisati u tom povećanom formatu. Francuska i Nemačka su već osnovale radnu grupu koja bi svoja razmišljanja trebalo da objavi u septembru posle čega će u oktobru u španskom gradu Granadi biti održan samit još uvek nejasnog francuskog projekta Evropske političke zajednice, koja je šira od EU. A o "kapacitetu prijema" bi trebalo da se raspravlja na samitu EU u decembru.

Kada se u briselskim krugovima govori o toj novoj ideji "kapaciteta prijema" ona se obično naziva "EU 35". Drugim rečima o 35 zemalja članica. A trenutno je 10 kandidata. Pošto EU ima 27 članica to znači da dve zemlje nisu u planu. Možda bi sastav prisutnih u Atini mogao da pruži odgovor koje bi to zemlje mogle da budu.

Realnost je, međutim, drugačije i eventualno proširenje bi moglo da naiđe na ozbiljne probleme zbog bilateralnih odnosa zemalja.

Kao ilustracija bi mogao da posluži i problem sa nedolaskom Albanije na samit. To je bila velika senka skupa. Albanski premijer Edi Rama nije bio ni pozvan. Grčka, koja je organizator samita,  zvala je jednog njegovog savetnika ali je on odbio da dođe. Rama nije pozvan zbog hapšenja Alfreda Fredija Belerija, koji je optužen da je kupovao glasove na izborima za gradonačelnika grada Himare, na jugu Albanije, na kojima je i pobedio. Beleri je bivši državljanin Grčke i bio je na listi stranke grčke manjine. 

U Atini je bilo 11 lidera balkanskih zemalja. Niko nije bio iz vodećih zemalja EU pa su od "Evropljana"  bili samo predsednik Evropskog saveta i predsednica Evropske komisije Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen. Oni doduše imaju zvučne funkcije ali su u realnosti više simbol destrukcije nego moći.

 U naglašenom antiruskom duhu skupa u Atini u najdelikatnijem položaju je bila Srbija. Iako Srbija nije uvela sankcije Rusiji, percepcija u političkim krugovima EU je da se Srbija podrškom Deklaraciji samita ipak svrstala protiv Rusije. Deklaracija, međutim, ima neformalni karakter i nema nikakvu pravnu važnost.  Ali, savremeni politički svet ipak funkcioniše na percepciji. Primetno je da zvanični Beograd ulaže mnogo energije da objasni i na neki način odbrani ono što je urađeno u Atini što budi mnoge sumnje.

Toga su naravno svesni i u političkoj Srbiji pa se u raznim objašnjenjima dešavanja u Atini ipak oseća izvesna nelagoda. Za javnost, ali i za organizatore samita, posebno je zanimljiv lični susret predsednika Srbije i Ukrajine. Predsednik Srbije  je izjavio da je sa ukrajinskim predsednikom imao dobar i otvoren razgovor o svim važnim pitanjima, kako za Srbiju i Ukrajinu, tako i za ceo region i svet. U ambijentu samita taj susret je verovatno bilo nemoguće izbeći ali ostaje činjenica da su se sreli. To je takozvani evropski put. U naknadnim objašnjenjima u Beogradu se pokušava akcenat staviti na napore da Ukrajina ne prizna Kosovo.

Valjalo bi podsetiti da nije u interesu Ukrajine da prizna Kosovo jer se i ona bori za očuvanje svog teritorijalnog integriteta. Ali, istovremeno, Kijev može da bude prisiljen da to učini. Naime, planovi Zapada za okončanje rata u Ukrajini podrazumevaju da se Ukrajina odrekne dela svoje teritorije pa bi priznavanjem Kosova indirektno pristala na te zapadne planove. U svakom slučaju, Zelenski ne odlučuje o tome.

Ali izgleda da se razgovaralo i još o nečemu. Dva dana posle razgovora u Atini Srbija se obratila takozvanoj Krimskoj platformi, forumu koji je predsednik Zelenski osnovao pre dve  godine a koji zagovara "oslobođenje Krima najverovatnije vojnim putem."

Premijerka Srbije Ana Brnabić je u video-poruci istakla da Srbija nije neutralna u odnosu na patnje i da se "saoseća sa Ukrajinom i ukrajinskim narodom". Takođe, navela je da želi "da potvrdi spremnost Srbije da učestvuje u posleratnoj obnovi Ukrajine" i da "želi da naglasi našu spremnost da podržimo Ukrajinu na evropskom putu."

            Izgleda da percepcija iz Atine nije samo percepcija.

Iza scene se ipak nešto dešava a EU-Zapadni samit u Atini, ma kako na brzinu i slabo pripremljen, bio je samo još jedna, makar i neformalna prilika da se održava nivo antiruske propagande i održi privid navodnog jedinstva i podrške Ukrajini i Zelenskom.

Atinska deklaracija samo je afirmacija političkih stavova EU prema Ukrajini i pitanju proširenja, ali suštinski ne donosi ništa novo. Još jedno svedočanstvo  da politička elita EU živi u svetu koji više ne postoji. Sve je to "račun bez krčmara".

Realnost je drugačija. Zapad je, to se sada priznaje i na samom Zapadu, pred porazom u Ukrajini pa je tako neizvesna ne samo ukrajinska ratnička politika nego i sudbina EU a tako i sudbine evropskih političkih elita. Sa porazom u Ukrajini nestaje i sva politička elita gubitnika.

U politici je kao i u životu, sve bude i prođe. Ali uvek nešto ostane što se ne zaboravlja i za čime bi se moglo zažaliti.