Zvanična verzija koja se nudi javnosti je da je BRIKS samo jedna gomila zemalja koje nemaju nikakvu kohezionu snagu i čak ni zajednički interes. Ta grupa, sugeriše se, ne može nikada da bude izazov za američku globalnu moć a kamoli snagu dolarske sfere.
Britanski "Dejli telegraf" upozorava da kada slušate ono šta je dogovarao BRIKS u Johanezburgu onda "možete da budete prevareni" da Zapad može da bude zamenjen novim trgovinskim blokom i ekonomskom snagom i dovede u pitanje "dominaciju naših demokratija". To je, poručuje britanski list, "šaroliki mozaik neuspešnih država, od Rusije i Kine do Brazila" i jedino, tvrdi se, u tom društvu nije mesto Indiji.
Iako se u BRIKS-u govori o ravnopravnosti i pravednijem međunarodnom sistemu u osnovi je to sve, nastavlja se u komentaru, u funkciji kineske ambicije za globalnom dominacijom. I tu je u stvari, ocenjuje se u listu koji važi za glasilo britanske elite, rastuća "irelevantnost ovih šarolikih neuspelih država".
BRIKS daje 37 odsto globalnog BDP-a
A šta kažu činjenice o ekonomskoj snazi tih "neuspelih država". Bruto društveni proizvodi (BDP) starih članica, pet osnivača BRIKS-a: Kina 19,37 hiljada milijardi (biliona) dolara, Indija 3,74 biliona, Brazil 2,08, Rusija 2,06 i Južna Afrika 399 milijardi dolara. A nove članice imaju: Saudijska Arabija 1,06 hiljada milijardi dolara, Argentina 641 milijardu, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) 499 milijardi, Egipat 387 milijardi, Iran 367 milijardi i Etiopija 156 milijardi dolara.
Trenutno BRIKS daje 37 odsto globalnog BDP-a što je više od zemalja Grupe 7. U BRIKS-u živi 46 odsto svetske populacije. BRIKS 11, kakav je sada, već je uspostavio poziciju uticaja koji će prevazići značaj G7. A kada se realizuju dalji planovi i BRIKS bude imao 22 članice, one će davati 45 odsto globalnog BDP-a, što je za 50 procenata više od svih zapadnih ekonomija. Zemlje BRIKS-a već sada daju 80 odsto globalne proizvodnje nafte a sama činjenica da su u toj grupi i Iran, Saudijska Arabija i UAE znači da Zapad gubi kontrolu nad cenama nafte a ta kontrola je bila jedno od ključnih izvorišta moći dolara i Amerike.
I BRIKS nije sam. To je na neki način krovna organizacija novih, evroazijskih integracija kao što su Evroazijska unija, Šangajska organizacija za saradnju i "Jedan pojas, jedan put" koje već okupljaju oko 120 zemalja.
Ali, činjenice odavno nisu više važne za Zapad mada francuski predsednik Emanuel Makron priznaje da promene svetskog poretka koje nosi BRIKS "mogu dovesti do slabljenja Zapada i Evrope". Makron, međutim, to vidi kao "nameru većeg broja zemalja da stvore alternativni svetski poredak" što tumači kao izazov i pretnju.
Nova realnost
BRIKS, međutim, nije alternativni poredak, on je nova realnost, na neki način prirodni proces uređenja sveta jer dosadašnji sistem uspostavljen na dominaciji Zapada posle Drugog svetskog rata je potrošen i doživeo je neuspeh. Drugim rečima, to nije nikakva alternativa nego osnova novog poretka a u ruševinama starog. I nije reč o osveti protiv Zapada. To je jednostavno prirodni proces a BRIKS zemlje su ga na vreme prepoznale.
Naravno, pre svega u Americi, najveću zabrinutost i gotovo paniku izaziva odluka zemalja BRIKS da pređu na međusobnu trgovinu u lokalnim, nacionalnim valutama i da nacionalne valute koriste i u međunarodnoj trgovini. To znači dedolarizaciju velikog dela svetske trgovine. Dolar će naravno i dalje biti sredstvo plaćanja za mnoge, ali nije više dominantan. Ako dolar nije dominantan na svetskom tržištu onda ni Amerika nema dominaciju. To istovremeno znači da bi i evropske zemlje uskoro mogle da trguju sa zemljama BRIKS-a u svojim nacionalnim valutama. Istorijska promena.
Još je značajnija odluka da se uvede obračunska valuta BRIKS-a. Taj posao će se obavljati preko BRIKS-ove Nove razvojne banke koja bi onda, s obzirom na snagu tih zemalja, mogla da postane neka vrsta novog Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) samo mnogo značajnija. Stvara se zaseban platni sistem koji nije pod zapadnom kontrolom a vrednost valuta će se meriti zlatom i prirodnim bogatstvima. Konture tog novog, zasebnog platnog sistema, na kome se već dugo radi, postaće poznate već na narednom samitu ministara finansija BRIKS-a u Kazanju.
Vredelo bi podsetiti da je i MMF imao ideju uvođenja obračunske valute u vreme kada je njegov direktor bio Francuz Dominik Štros-Kan. Onda je inscenirana sramna afera sa spremačicom u jednom njujorškom hotelu i on je morao da podnese ostavku a sa njim je nestala i ideja obračunske valute MMF-a. Amerika to nije mogla da dozvoli jer onda dolar gubi dominaciju. Sada, međutim, Amerika to ne može da spreči u BRIKS-u.
Pretnje i ucene
Iako se na strukturi BRIKS-a radi već godinama, najnoviji događaji, pre svega rat u Ukrajini i sankcije protiv Rusije ubrzale se i osnažile čitav proces. Kažnjavanje Rusije i finansijska blokada su bili jasna poruka drugima da bi oni mogli da budu sledeći. U stvari, rat u Ukrajini i politika sankcija prema Rusiji su na globalnom nivou potpuno razgolitili Zapad i njegov poredak. Ali Zapad, kako ocenjuje britanski nedeljnik "Spektejtor", nastavlja po starom i "ne ume da shvati i prizna realnost i posle svakog poraza ide dalje u destrukciju i novu obojenu revoluciju". Taj nedeljnik smatra da Zapad ima "preterani osećaj svog uticaja i moći u svetu". To je, primećuje, pogrešna procena ali, na žalost, takva politika neće nestati i Zapad će i dalje da živi u svojim iluzijama. Tako i sa proširenjem BRIKS-a, iako je već oko 40 zemalja spremno da se priključi, a Zapad se ponaša kao da se ništa ne događa.
Amerika nastavlja po starom – pretnje i ucene. Prvo je pokušala da posvađa Saudijsku Arabiju i UAE a sada su obe zemlje u BRIKS-u. Sada ima plan da finansijski kazni Saudijsku Arabiju i u poslednji čas je ubeđivala Rijad da ne ide u BRIKS. Ali, kasno. Amerikanci, međutim, sad nude Saudijcima novi dogovor oko nafte i savezništva pa čak i nuklearnog programa. Ali, nešto se već ipak desilo i, opet, sve je to kasno.
Kao da tvrdoglavo odbijaju da razumeju novu realnost, i Amerika i njeni zapadni saveznici uporno pokušavaju da odvrate zemlje članice od BRIKS-a, da ih posvađaju i kao da se ništa nije desilo. Pa je odmah posle samita u Južnoj Africi u posetu Kini došla ministarka trgovine Amerike Đina Raimondo. I kao da se ne dešavaju tektonske promene ona je izjavila da Vašington želi da sarađuje sa Kinom u borbi protiv klimatskih promena i o veštačkoj inteligenciji kao i o turizmu. U prevodu samo ono šta želi Vašington. U kojem svetu živi američka ministarka trgovine?
Dan posle nje u Peking je došao i britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli. To je najviša poseta nekog britanskog zvaničnika u poslednjih pet godina. Kleverli je pre putovanja u Kinu saopštio da bi bila greška pokušavati da se izoluje druga najveća svetska ekonomija i da je važno imati pragmatičan odnos sa Kinom.
Nije jasno šta će uopšte Kleverli u Kini jer, dok je još putovao, komitet britanskog Parlamenta za spoljne poslove saopštio je prvi put u nekom zvaničnom dokumentu da Tajvan smatra "nezavisnom zemljom". A Kina Tajvan smatra delom svoje teritorije. "Tajvan je već nezavisna država, pod imenom Republika Kina", navodi se u izveštaju Komiteta.
Simbol kolonijalnog oslobođenja
Istovemeno, Komitet navodi da Kina predstavlja pretnju za Britaniju i njene interese u Indopacifičkom regionu, a kineska politika prema Britaniji karakteriše se kao "pojačana agresija". Pored toga, dokument sadrži preporuku Londonu da razvije "diplomatiju odvraćanja", jačajući politiku orijentisanu na odbranu sa saveznicima, uključujući i "odbranu" Tajvana.
To je potom potvrdio i britanski premijer Riši Sunak izjavom da Kina predstavlja sistemski izazov za svetski poredak. I dodao je da je "to je zemlja sa fundamentalno drugačijim vrednostima od naših i trebalo bi da budemo čvrsti u zalaganju za stvari koje su nam važne, ne samo za naše vrednosti već i za naše interese".
Očigledan politički haos koji svedoči da se na Zapadu ipak ne prihvata, ili jednostavno ne razume, nova realnost i nastavlja se po starom. Zapadna politička elita živi u nerealnom svetu.
S druge strane, jasno je da mnoge zemlje više ne žele zapadno tutorstvo a za Globalni jug BRIKS je simbol konačnog kolonijalnog oslobođenja. Politika sankcija i finansijskog terora kroz dolarsku dominaciju u međunarodnoj trgovini su se osvetile samim njihovim kreatorima.
Naravno, strukturna izgradnja BRIKS-a 11 će uzeti vreme, ponekad će biti i haotična, ipak je velika razlika u zemljama članicama, ali taj proces je nezaustavljiv. On simbolizuje i globalnu svest o stvarnom stanju i perspektivama sveta. Vremenom će doći i do političkog približavanja. A onda obavezno i bezbednosnog i vojnog jer biće potrebno braniti zajedničke interese.