Nova politika - udvaranje Saudijskoj Arabiji

Posle uistinu tektonskih promena u geopolitičkoj opredeljenosti zemalja Bliskog istoka i kraja dominacije Zapada i Amerike u tom regionu nametnulo se i pitanje kako će Zapad na to reagovati. Takav lom i praktično poraz, veruje se, zapadne zemlje a posebno Amerika ne mogu tako lako da prihvate. Vojna intervencija, što je do sada bila uobičajena praksa, postala je malo verovatna pa se izgleda u odgovoru pribeglo diplomatskom manevru.

Pribeglo se novom udvaranju Bliskom istoku i to pre svega Saudijskoj Arabiji kao narastajućem džinu regiona. Umesto pretnji sada su udvaranje i nuđenje saradnje. U svetlu promena koje su se već desile utisak je da bi za sve to moglo da bude kasno.            

U toj "novoj politici" prednjači Amerika koja je i najviše pogođena promenama a cilj je Saudijska Arabija, zemlja koja je bila i nosilac i garant takozvanog petrodolara, isključive prodaje energenata u američkim dolarima. Petrodolar je bio "zlatna podloga dolara". To se sada promenilo i dolar više nije ekskluzivno sredstvo plaćanja nafte i gasa.

Odbrambeni sporazum

Amerika je, u stvari, posegla za starim projektima sporazuma sa Rijadom koji nikada nisu realizovani. Aktiviran je odbrambeni sporazum i u Vašingtonu se, prema novinskoj agenciji Rojters, tvrdi da je Saudijska Arabija "odlučna" da sa Amerikom sklopi ugovor kojim bi Amerika branila Kraljevstvo u slučaju napada spolja a za uzvrat da Rijad uspostavi veze sa Izraelom bez obzira na palestinsko pitanje. Ne bi to bio sporazum u NATO stilu nego, prema izvorima agencije u Vašingtonu, ono šta Amerika već ima sa nekim azijskim zemljama.

Ali, Rijad traži mnogo čvršće garancije i, prema tim izvorima Rojtersa, ukoliko Amerika ne garantuje da će štititi Saudijsku Arabiju od napada kao što je bio onaj kada su 14. septembra 2014. raketirana njena naftna postrojenja onda od sporazuma nema ništa.

U Vašingtonu se očekuje da bi odbrambeni sporazum ponovo vezao Saudijsku Arabiju za Ameriku i tako eliminisao uticaj Kine. Takvim eventualnim sporazumom palestinsko pitanje ne bi bilo ni spomenuto.

Ali, američki izvori Rojtersa kažu, na osnovu dosadašnjih razgovora, da to i ne bi bio pravi sporazum o vojnom savezništvu, to je u stvari "zajedničko odbrambeno razumevanje" a ne puni sporazum.

Razgovori su u toku, ali još je sve daleko od realizacije i ima mnogo posla da se uradi. Ali, samo pristajanje Rijada na takve razgovore i eventualni sporazum bi se mogli tumačiti kao veoma mudar saudijski potez. Geopolitičke promene i napuštanje dolara kao ekskluzivnog sredstva plaćanja saudijske nafte bi realno mogli da dovedu do neke vrste vojne intervencije ma koliko ona bila malo verovatna. Ovakvim sporazumom bi Saudijska Arabija mogla barem na određeno vreme da spreči takvu mogućnost. Jer, u stvari, jedine pretnje Saudiji dolaze od Amerike.

Stara ideja

Oživljena je i još jedna stara ideja.Administracija predsednika Džoa Bajdena radi intenzivno na sporazumu koji bi doveo da Rijad i formalno prizna Izrael kao državu i tako da Saudija postane prva velika arapska država koja priznaje Izrael još od njegovog osnivanja 1948. godine. Rijad je za to, kako se tvrdi u diplomatskim krugovima u Londonu, postavio osnovni uslov da mu Amerika pomogne razvoju civilnog nuklearnog programa.

Ako se taj projekat ostvari onda bi Saudijska Arabija bila druga zemlja Bliskog istoka, posle Irana koja bi mogla da obogaćuje uranijum. Nedavno je Mohamed bin Salman izjavio da ukoliko Iran bude imao nuklearno oružje Saudija će učiniti to isto. Ali, ako to uradi Rijad onda će to da sledi Egipat pa onda verovatno i Turska. I to sve u stvari ugrožava Izrael koji jedini ima nuklearno oružje.

Prema britanskim izvorima Saudijci su rekli Amerikancima da ako želite normalizaciju odnosa sa Izraelom onda je cena za to nuklearni program. I, kako se tvrdi u izraelskim izvorima, koje navodi londonski "Dejli telegraf", Amerikanci su spremni da prihvate saudijske uslove oko nuklearnog programa. Američki zagovornici sporazuma tvrde da će Vašington kontrolisati i strogo proveravati saudijski nuklearni program, ali u Izraelu mnogo ne veruju u tu kontrolu i navode da političke nepredvidivosti čine to nemogućim na duži rok. Vojni vrh Izraela je protiv tog sporazuma. Ali izvori "Dejli telegrafa" tvrde da bi Amerika mogla da pristane na sve saudijske uslove samo da bi imala neku spoljnopolitičku pobedu.

Saudijski prestolonaslednik princ Mohamed bin Salman je jasno stavio do znanja, kako saznaju britanski hroničari, svoje uslove: pune bezbednosne garancije od Amerike, da Amerika nadgleda nuklerani program i moguću saudijsku kontrolu i garancije za islamska sveta mesta u Jerusalimu.

A šta želi Vašington?

Udaljavanje Rijada od Pekinga i garancije da će Saudija i dalje cene nafte određivati u dolarima.

Ali, moć i odluke su ipak kako izgleda u rukama Rijada i dogovor je kako se u Vašingtonu priznaje još na dugom štapu.

Ne pitaju za cenu

Amerikanci i Bajdenova administracija veruju da bi tim sporazumima Vašington "zacementirao" savezništvo sa Saudijskom Arabijom i tako eliminisao Rusiju i Kinu. U Izraelu veruju da je princ Mohamed bin Salman "ucenio Amerikance" jer je Bajdenova administracija voljna da plati bilo koju cenu samo da istera Kinu iz tog regiona. Mnogi američki analitičari veruju da bi taj sporazum koji se predstavlja kao sporazum o normalizaciji odnosa mogao biti verovatan, ali upozoravaju da ipak neće biti tako skoro, možda će biti potrebni meseci i čak godine.

Saudijska Arabija već dugo ima planove da se opremi nuklearnim oružjem i godinama je neuspešno pregovarala sa Pakistanom. U avgustu ove godine su saudijski zvaničnici saopštili da Rijad razmatra kinesku ponudu da izgradi nuklearnu elektranu na istoku zemlje. Utisak je da bi "američka nuklearna inicijativa" mogla ipak da bude zakasneli posao pa nije jasna njena sudbina mada je razumljiva i saudijska pozicija jer je veliki deo saudijskog novca u američkim bankama i jasno je da tih para odavno nema pa bi se kroz neki oblik saradnje moglo nešto ipak povratiti.

Politici udvaranja se pridružila i Velika Britanija i premijer Riši Sunak je pozvao saudijskog prestolonaslednika i stvarnog vladara zemlje princa Mohameda bin Salmana, u političkoj i medijskoj komunikaciji oslovljavan kao MBS, da do kraja godine poseti London. Datum posete još nije utanačen. Mediji stvaraju klimu u javnosti hvaleći Saudiju kao pouzdanog i ključnog saveznika. MBS je bio u Londonu 2018. godine. Te godine je u Istanbulu ubijen saudijski disident, novinar Džamal Kašogi za šta je optužen zvanični Rijad i odnosi sa Londonom su zahladneli. Saudijski prestolonaslednik je odbio da dođe na sahranu kraljice Elizabete ali će se, kada dođe u London, sresti sa njenim sinom, kraljem Čarlsom. Zanimljivo je da je MBS preko saudijskog Javnog investicionog fonda (PIF) vlasnik engleskog fudbalskog kluba Njukasl.

Ali nisu svi zapadni saveznici na istoj liniji udvaranja, postoji rivalitet. Na primer, Britanija ima problem sa Nemačkom oko prodaje aviona "tajfun" Saudijskoj Arabiji. Dogovor iz 2018. o britanskoj prodaji Saudijcima 48 aviona "tajfun jurofajter" zapao je u teškoće jer Nemačka odbija da ga podrži. A Nemačka je deo konzorcijuma koji proizvodi te avione i ima pravo da ospori njihovu prodaju. Nemačka to pravda problemom ljudskih prava u Saudiji za koje u novonastalim uslovima Britaniju nije ni briga.

Račun bez krčmara

Sve se najednom promenilo. A pre izvesnog vremena američki senatori su optužili princa bin Salmana da je "pravi gangster" i u Bajdenovoj kampanji je ocenjen kao "parija". A sada je željeni saveznik i MBS je postao centar zapadne politike. To je u stvari zapadna logika da samo kroz saradnju može da se kontroliše neka zemlja. U duhu te logike MBS je potpuno rehabilitovan.

Cilj Zapada je da Rijad smatra Vašington i London za osnovne saveznike a ne Moskvu i Peking.

U američkim krugovima se gaji nada da je to moguće i pokrenute sporazume, pre svega, normalizaciju odnosa sa Izraelom Amerika vidi kao pouzdan put vezivanja Rijada za Ameriku i Zapad.

Ali, desilo se nešto drugo što je alarmiralo zapad – Saudija je postala članica BRIKS-a.

U svetlu već nastalih promena moglo bi se ipak reći da je sve to račun bez krčmara. Zapad nepovratno gubi uticaj i pokazalo se da je Rijad mnogo više zainteresovan za izgradnju veza sa Rusijom i Kinom. Kina je najveći investitor u Saudijskoj Arabiji i najveći kupac njene nafte.

Zapad, u stvari, ignoriše realnost i nema rešenje pa mu je jedino preostalo da se udvara Saudijcima i princu Mohamedu bin Salmanu, čoveku koji je do juče bio odbačen i ignorisan. U Londonu se priznaje da zapravo i nema drugog izbora nego da se udvara MBS.

Ali, Saudijska Arabija u novim okolnostima ima ambicije globalne sile i u svetskoj politici nastupa sa samopouzdanjem. Saudijski prestolonaslednik je izjavio da je ambicija njegove zemlje i Bliskog istoka da zameni mesto Evrope u globalnim odnosima. On veruje da je to realno i da će Bliski istok postati nova Evropa koju će predvoditi Saudijska Arabije.

Taj proces je, u stvari, započeo odavno ali je rat u Ukrajini sve razgolitio i ubrzao. Značaj koji je imala Evropa, kao sila balansa između velikih, nestao je i sasvim je realno da to mesto zauzme Bliski istok. Tu ne pomaže udvaranje.