Samit kineske inicijative "Jedan pojas, jedan put" (BRI) i rat u Izraelu su uverljiva simbolika stanja savremenog sveta. U kineskoj prestonici Pekingu se govorilo o miru i povezivanju kao i o uzajamnoj pomoći različitih delova sveta a u isto vreme u Izraelu uz podršku Zapada se gine i ratuje.
U Pekingu je bilo oko 1.000 učesnika koji su predstavljali više od 130 zemalja, mahom Globalnog juga, a, kako ocenjuje agencija Rojters, glavni gost domaćina Si Đinpinga bio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Minulih deset godina, otkako je pokrenut BRI projekat, kineska incijativa je, prema kineskim zvaničnim podacima, okupila 154 zemlje. Skeptični Zapad objavljuje nešto drugačije podatke pa je tako u Nemačkoj objavljeno da je reč o 148 zemalja a američki Savet za spoljne poslove tvrdi da su se okupile 139 države.
BRI, koji mnogi odavno zovu Novim putem svile, je globalni plan izgradnje infrastrukture i energetske mreže koja bi povezala Aziju sa Afrikom i Evropom. Ti projekti su vredni oko hiljadu milijardi dolara.
Nova realnost
Iako je prva ideja "Jednog pojasa i jednog puta" bila da pre svega poveže Kinu i Zapadnu Evropu, niko od predstavnika Evropske unije nije bio u Pekingu. Jedini koji je bio je mađarski premijer Viktor Orban. A u BRI projektu su od članica Evropske unije, pored Mađarske, i Slovenija, Hrvatska i Grčka. Italija je takođe bila članica projekta ali je vlada Đorđe Meloni u duhu zaoštravanja odnosa Kolektivnog zapada sa Kinom istupila i od naredne godine neće biti deo BRI-a. Kada je BRI osnovan jedino je Velika Britanija, koja je tada bila unutar EU, potpisala finansijski deo projekta. Trgovinski deficit Evropske unije sa Kinom je prošle godine dostigao 426 milijardi dolara.
Ali, za razliku od političara u Pekingu je bilo mnogo poslovnih ljudi iz Evrope kao i nižih službenika evropskih zemalja a neki od njih su napustili salu kada je govorio ruski predsednik. Jedan poslovni čovek iz Evrope, koji je želeo da mu se ne spominje ime je izjavio za agenciju Rojters da će uprkos zapadnom skepticizmu BRI zaista povećati životni standard i povezanost ljudi. Samit je naravno imao i jaku političku poruku i bila je to ubedljiva demonstracija već nastalog multipolarnog sveta.
Zapadni mediji su na neki način ignorisali već istorijski skup u Pekingu uz obaveznu primedbu da je Zapad skeptičan prema tom projektu jer je, tvrde, sve to deo širenja kineskog uticaja u svetu. A čemu se Zapad protivi.
Ignorisanje, međutim, ne može da promeni realnost. A realnost je da je BRI jedan od najvećih globalnih projekata 21. veka i da će temeljno promeniti odnose u svetu kao i sam svet. BRI je postao realnost.
Kina je, treba podsetiti, sada najveći svetski kreditor iako zvanično nije poznato koliko drugi njoj duguju.
U Pekingu je bila i delegacija Avganistana što je prvi izlazak te zemlje na međunarodnu scenu otkad su Talibani, kako se naziva nova vlast, porazili Ameriku i Zapad.
Medijska mašinerija
Istovremeno, dok je u Pekingu nezapadni svet razgovarao o razvojnim programima, saradnji i zajedničkoj budućnosti u jednom drugom delu sveta je besneo još jedan rat. I to uz punu podršku zemalja Zapada i Amerike. Rat Izraela i palestinskog pokreta Hamas je već odneo veliki broj žrtava i Izrael preti da će u Pojasu Gaze "očistiti" sve Palestince. U Gazi su svi Palestinci već decenijama izbeglice i ima ih oko dva miliona. Izrael bi da ih iseli u Egipat - Gaza je bila egipatska teritorija koja je 1967. godine ustupljena Izraelu za smeštaj palestinskih izbeglica. Egipat a ni Jordan, u kome su Palestinci ubedljiva većina, ne žele da prime izbeglice iz Gaze a bilo bi ih najmanje milion. Egipat je saopštio da će ih ako u nekom slučaju i dođu u tu zemlju poslati u Evropu.
Amerika, kao stari zaštitnik Izraela, pokušava da i oružjem pomogne Izraelu a i da uspostavi dijalog sa arapskim zemljama. Za sada nije uspela da uspostavi dijalog. Državni sekretar Entoni Blinken nije bio uspešan u Saudijskoj Arabiji i doživeo je retko poniženje. Morao je, kako je izvestio "Vašington post", da celu noć čeka saudijskog prestolonaslednika princa Mohameda bin Salmana. Nije mu rečeno da dođe sutra ujutru nego je čekao celu noć i princ se pojavio tek pre podneva narednog dana. Vašington je planirao i susret predsednika Džoa Bajdena sa arapskim liderima u Jordanu, ali taj sastanak je morao da bude otkazan.
Desilo se raketiranje bolnice u Gazi u kojoj je poginulo nekoliko stotina ljudi. To je izazvalo veliki šok širom sveta i od diplomatije nije ostalo ništa.
Predsednik Bajden nije išao u Aman ali je došao u Izrael. Obećao je dodatnu pomoć Izraelu i bezrezervnu podršku Amerike ali senka stradanja u bolnici u Gazi nije nestala.
Izrael je od početka rata pokrenuo moćnu medijsku mašinu ali kako dani prolaze bude se velike sumnje prema izraelskoj propagandi. Tako je ugledni dugogodišnji urednik kancelarije Bi-Bi-Sija za Bliski istok, Džeremi Bouen bio u kibucu Kfar Aza gde je, kako su tvrdili Izraelci, Hamas počinio masakr nad jevrejskim civilima, uključujući i malu decu. On je objavio da su priče o tom masakru dolazile od izraelskih vojnika ali da on, međutim, nije video da je bilo masakra. To je posvedočio i jedan izraelski novinar. Odmah posle objavljivanja Bouenov izveštaj je sklonjen a sa internet portala izbrisan.
Slično je i posle raketiranja bolnice u Gazi. Izrael je prvo demantovao i objavio da je to greška samog Hamasa i da je hamasova raketa pogodila bolnicu. Onda je potom saopšteno da su u stvari na bolnicu pali ostaci Hamasove rakete koju su izraelske snage presrele. Menjaju se verzije. Sada se nudi verzija da je istraga u toku ali da "Izrael veruje da je odgovoran Hamas".
Američki predsednik Bajden je u Izraelu izjavio da on podržava izraelsku verziju raketiranja bolnice.
Širenje sukoba
Izrael je za sada odložio ali ne odustaje od najavljene kopnene invazije na Gazu, ali je neizvesno kako će se rat dalje razvijati. Moguće je i širenje rata pre svega prema južnom Libanu gde je pokret Hizbolah. U toj funkciji se vidi i prisustvo dva američka nosača aviona i ratnih brodova u istočnom Mediteranu pa bi se mogao očekivati i američki napad na taj deo Libana. Procenjuje se da bi to moglo da u rat uvuče i Iran, koji podržava Hizbolah, što je, tvrdi se, i mogući izraelsko-američki plan. Amerika i Britanija su već upozorile svoje državljane da ne putuju u Liban ili da napuste tu zemlju.
Neizvesno je takođe kako će se ponašati i Egipat i Jordan. Egipatski predsednik Al Sisi je saopštio da bi izraelsko prisilno iseljavanje Palestinaca iz Gaze u njegovu zemlju značio rat sa Egiptom kao i ideja da se Palestinci nasele u pusti južni deo Sinaja koji je egipatska teritorija. I Jordan je saopštio da bi iseljavanje Palestinaca u tu zemlju značio rat sa Izraelom.
Pored američkog predsednika Izrael su posetili i nemački kancelar Olaf Šolc i britanski premijer Riši Sunak. Sve već viđeno po ukrajinskom modelu koji je, međutim, pokazao da takve posete ne slute na zapadnu pobedu. Dalji tok je ipak neizvestan ali već sada američka agencija "Blumberg" ocenjuje da je "rat u Izraelu pokazao da su moć i kredibilitet Zapada ozbiljno narušeni".
Dve slike savremenog sveta, jedna tragična a druga ohrabrujuća. I rat u Izraelu je neprihvatanje principa za koje se zalagao i samit u Pekingu i za koji se zalažu 154 zemlje "Jednog pojasa jednog puta". I sve arapske zemlje su u tom projektu. Jedino je Indija podržala Izrael.
To su simboli već nastalog novog svetskog poretka i onog koji nestaje, a bombama i ljudskim žrtvama pokušava da se održi. Ali, novi svetski poredak zasnovan na suverenitetu država i saradnji u zajedničkim interesima je, međutim, realnost kojoj pripada budućnost.