Deo britanske političke prakse je da se tokom mandata jedne vlade povremeno menjaju ministri i da se premeštaju ministri sa jednog na drugo mesto. Ali kao retko kada, ovonedeljne promene u vladi premijera Rišija Sunaka izazvale su toliko veliku političku buru i produbile krizu da se nameće pitanje ko je, u stvari, stvarna vlast u današnjem Ujedinjenom Kraljevstvu.
Aktuelna politička kriza je otvorena burom oko smene ministarke unutrašnjih poslova Suele Braverman ali je pravi šok u javnosti izazvalo postavljanje bivšeg premijera Dejvida Kamerona za ministra spoljnih poslova. Kameron je jedan od poraženih lidera Konzervativne partije koji je simbol neuspešne politike. Uz to, za njega su vezane mnoge afere sa novcem i njegov povratak u politiku se tumači kao loš znak.
Po pravilu, u vladi Velike Britanije ne može da bude niko ko nije i poslanik, ko nije bio na izborima ili ko nije makar u Gornjem domu Parlamenta, Domu lordova. Kameron nije poslanik. A da bi barem bio u parlamentu na brzinu mu je dodeljena titula lorda i on je sad lord Kameron. Tako da je sada na čelu britanske spoljne politike, što takođe podrazumeva i funkciju krajnjeg šefa obaveštajne službe MI6, čovek za koga niko nije glasao, naprotiv, čija je politika odavno poražena i koju je većina Britanaca odbacila. Da li je to demokratija savremene Britanije?
Lobista, a ne predstavnik naroda
Kameron (57) je postao lider Konzervativne partije 2005. a premijer je bio od 2010. do 2016. kada je podneo ostavku posle poraza na referendumu za izlazak iz Evropske unije (EU). On je predvodio dosta nečistu kampanju za ostanak u EU i čak je bio uveren da će pobediti, ali je poražen. Odmah je podneo ostavku i na mesto poslanika.
Kao premijer uvukao je Britaniju u sve zapadno-američke ratove, od Libije do Sirije a 2015. je dozvolio da Britanija obučava ukrajinske vojnike i priprema ih za rat. Britanska vojska je već tada bila u Ukrajini. Verno je sledio politiku EU i instrukcije iz Brisela i Vašingtona. Ali Evropa je bila kobna za njegovu karijeru i na bregzit referendumu je poražen. On pripada novoj generaciji političara beskičmenjaka koji su u stvari lobisti a ne predstavnici naroda i interesa svojih zemalja. Njihov rodonačelnik je Toni Bler a i sam Kameron je, dok je bio na vlasti, rekao da je on "novi Bler". Ali takve je narod Britanije odbacio i na izborima i na bregzit referendumu.
Po ugledu na svog uzora Blera, i Kameron se posle napuštanja politike "odao" raznim poslovima. U stvari, postao je lobista. Krenuo je kao savetnik kompanije "First Data Corporation" koja se bavi elektronskim plaćanjima. Pa je onda bio plaćeni savetnik američke kompanije "Illumina" koja se bavi genetskim istraživanjima. Onda je 2019. postao i direktor odbora savetnika američke kompanije "Afiniti" koja se bavi veštačkom inteligencijom. Primetno je da su to sve kompanije koje su povezane sa američkom dubokom državom. Ali, desio se i jedan skandal. U vreme korone, u martu 2021, on je lobirao tadašnjeg ministra finansija Rišija Sunaka da se dodeli nekoliko miliona funti iz kovid fonda australijskoj kompaniji "Grinsil Kapital", pre nego što je otišla u stečaj. Sunak je odbio to i prijavio Kamerona ministarstvu zbog lobiranja. Bila je i istraga, ali je saopšteno da nije prekršio zakon jer je navodno bio zaposlen u toj kompaniji.
Za svoju knjigu memoara dobio je honorar od 800.000 funti, a držao je i govore posle večere i bio plaćen 120.000 funti za sat vremena.
Neuspela prošlost
Veruje se da bi njegov glavni posao kao šefa Forin ofisa mogli da budu odnosi sa Kinom. Bio je premijer u vreme "zlatnog doba" odnosa dveju zemalja a 2017. postao je potpredsednik kinesko-britanskog investicionog fonda vrednog milijardu funti. Odnosi Zapada, pa i Britanije, i Kine su se pogoršali pa mnogi upravo zbog njegovih veza sa Kinom kritikuju njegovo imenovanje.
Milijarder i najveći donator Konzervativne partije, lord Majkl Aškroft je pre nekoliko godina objavio knjigu o Kameronu u kojoj je na konkretnim primerima pokazao da je bivši premijer, kako on tvrdi, nepouzdan čovek kome se ništa ne može verovati. I koji čak nije ni upućen u mnoga politička kretanja niti ga interesuju.
Bivši ministar u vladi Borisa Džonsona i arhitekta bregzita, lord Dejvid Frost ocenio je da "Britanija ipak zaslužuje bolje od neuspele prošlosti" čiji je Kameron simbol.
Da bi se napravio ambijent za uvlačenje Kamerona generisana je veštačka afera oko antiratnog protesta na Dan primirja u Velikom ratu, pa je sve skrenuto na sudbinu ministarke unutrašnjih poslova Suele Braverman. Uz to tom aferom se želelo prikriti zašto u stvari ljudi protestuju. Oko pola miliona ljudi nije protestovalo samo protiv rata u Gazi, nego je to bio izliv opšteg nezadovoljstva. Uostalom, najmanje 95 odsto učesnika protesta su bili Englezi a ne Palestinci i Arapi. Afera je generisana na izjavi tadašnje ministarke da taj protest treba zabraniti. U Britaniji nije praksa da se protesti zabranjuju i londonska policija je odbila ministarkinu ideju. U javnosti se ta njena ideja zabrane povezuje i sa time što je njen muž, Rael, Jevrej, koji je i živio u Izraelu. Ali, ona je svojevremeno, uprkos tome, optuživana i da je antisemita jer je kritikovala marksizam i marksiste. Samoproglašena takozvana zapadna levica sada sve one koji kritikuju marksizam optužuje za antisemitizam jer, kako kažu, Karl Marks je jevrejskog porekla.
Preokret
Suela (pravo ime Su Elen ali koristi nadimak iz škole) Braverman (43) je rođena u Londonu od roditelja Indusa sa Mauricijusa i Kenije. Završila je pravo na Univerzitetu u Kembridžu a postdiplomske studije na Sorboni u Parizu. Ona je među najupornijim borcima za bregzit.
U svom "oproštajnom" pismu, objavljenom u medijima, ona je optužila Sunaka da je "izdao narod i naciju". Podsetila je da Sunaka nikada nije izabrala Konzervativna partija i da je čak bio i odbačen od partijskog članstva na unutarpartijskim izborima. Sunak je izabran manipulacijama poslanika i Braverman ističe da su mu upravo oni, koji nju podržavaju, obezbedili da oktobra 2022. bude izabran u parlamentu. Njihov dogovor je bio, kaže ona, da Sunak podrži četiri faktora unutrašnje politike, zatim bregzit i zaštitu bioloških polova ljudi. Ta četiri uslova su da se smanji legalna migracija, da se odstrani nadležnost Evropske konvencije o ljudskim pravima, da se u školama zakonski zaštite biološki polovi kao i da se obezbede odvojeni prostori (toaleti) za muškarce i žene. Ona podseća da je to ono što su Konzervativci obećali narodu u pobedi na izborima 2019. i na bregzit referendumu.
Ništa od toga Sunak nije ostvario, odbio je, i Suele Braverman zaključuje da je on "ili nesposoban ili nikada nije ni imao nameru da ispuni svoja obećanja". Poručila je da ona ima još mnogo toga da kaže.
Ubrzo je otkriveno, da je u stvari od ranije, i pre protesta, bio plan da se Braverman smeni zbog njenih stavova prema imigrantima, novoj polnoj politici i upornosti da se bregzit izvede do kraja.
Apsurd i uvreda
Političke manipulacije i igre iza scene nisu, naravno, novost u britanskoj politici, ali dovođenje Kamerona na mesto šefa diplomatije je nešto što do sada nikada nije viđeno. Bivši, poraženi premijeri nikada ne postaju ministri, a iznad svega dovesti čoveka, koji se tako žestoko borio protiv bregzita i koji je u tome poražen, da vodi diplomatiju postbregzit Britanije je redak apsurd. Ali, i uvreda.
Teško je poverovati da sve to nije jasno i premijeru Sunaku, ali očigledno je reč o nečijem projektu. I sam Sunak (indijskog porekla, milioner, a supruga mu milijarder) je deo tog projekta. Posle neobičnog izbora Sunaka za lidera Konzervativaca i premijera i sada - dovođenja Kamerona za šefa diplomatije - postaje jasno da neko drugi odlučuje o sudbini Britanije. Dominiraju uverenja da je nevidljiva paradržavna struktura poznata kao duboka država konačno preuzela vlast u kraljevstvu. Ta duboka država je protiv interesa Britanaca i pre svega bregzita kao simbola britanske pobune protiv te iste duboke države.
Koje su posledice produbljivanja političke krize u Britaniji. Sada je potpuno jasno da će na narednim izborima, za godinu dana, Konzervativci izgubiti i da će na vlast doći Laburisti. Ali, to će samo zaoštriti krizu jer Laburisti su u mnogo većoj vlasti duboke države nego Konzervativci. Posledica će uglavnom biti na unutrašnjem planu, biće mnogo protesta i štrajkova i ekonomske nestabilnosti. U toku je recesija, uz rasprodaju preostale privrede. Na spoljnopolitičkom planu neće biti novosti a niti posledica jer Britanija, sem agresivnog narativa, nema više uticaja na međunarodnoj sceni.