Besmisao konferencije u Švajcarskoj

Koloritni ali i legendarni britanski premijer Vinston Čerčil je govorio da kada nemate rešenje problema i ne znate šta da radite a želite nešto da sakrijete, formirajte radnu grupu koja nikada ništa neće rešiti ali će kupiti političko vreme. U duhu te Čerčilove "mudrosti" bi trebalo gledati i na "mirovnu" konferenciju o ratu u Ukrajini koja je najavljena za 15. i 16. jun u švajcarskom Birgenštoku kod Lucerna.

U stvari, to je potpuno besmislena konferencija koju je organizovao Kolektivni zapad po instrukcijama Stejt departmenta i na njoj neće učestvovati ne samo oni koji su akteri ukrajinskog rata, nego ni zemlje koje imaju i globalni uticaj. Švajcarska kao domaćin je, zvanično u ime Vladimira Zelenskog kome je predsednički mandat istekao 20. maja, na skup pozvala oko 160 zemalja ali realne procene su da će samo njih 70 poslati svoje predstavnike.

Do početka skupa taj broj će postati i manji. To je, kao i nedavno glasanje o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, objektivan pokazatelj američkog i zapadnog globalnog uticaja.

Pored Ukrajine najavljeno je da će na skupu biti reči o globalnoj zabrinutosti zbog nuklearne bezbednosti, slobode navigacije i humanitarnih problema. A u "mirovnom delu" osnovu će činiti takozvani "Plan Zelenskog" u kojem se zahteva povlačenje Rusije na ukrajinske granice od pre rata. U ovom vremenu ništa dalje od realnosti nije od te konferencije i to je svedočanstvo do kojih granica, a u stvari i nema granica, seže apsurd politike Kolektivnog zapada. Konferencija je već sada osuđena na neuspeh ali to više i nije samo neuspeh, nego i besmisao.

Ključna zemlja za sudbinu Ukrajine je Rusija a ona nije pozvana na skup u Švajcarskoj dok je iz Moskve poručeno da niko ne bi ni išao i da je pozvana. U Švajcarsku neće doći ni Kina, barem ne na visokom nivou, kao ni ostale zemlje grupe BRIKS.

Ni Saudijska Arabija koja je prethodno ugostila dva skupa o Ukrajini neće biti prisutna. Australija će poslati ministra za invalide. Takođe, neće doći ni američki predsednik iako je Amerika inicijator konferencije.

Jedini stvarni rezultat konferencije će, kako izgleda, biti konačan kraj neutralnosti Švajcarske. Konferencija o Ukrajini je jedan od najambicioznijih projekata do sada neutralne Švajcarske koji, međutim, kako ocenjuje agencija "Rojters", svedoči da ta zemlja sebe definitivno vezuje za Zapad.

Naravno, politički predstavnici Švajcarske negiraju da su izgubili neutralnost ali priznaju da ekonomski i finansijski interesi nalažu njenu pripadnost zapadnim zemljama, pre svega Americi. Ti interesi, tvrdi se u Bernu, znače da ona ne može da bude neutralna.

U stvari, Švajcarska je odavno izgubila neutralnost a devedesetih godina je postala i članica Ujedinjenih nacija. Amerika ima mnogo instrumenata pritisaka na tu zemlju a najefikasniji su dokazi o njenoj prljavoj ulozi u Drugom svetskom ratu i saradnji sa Hitlerovom Nemačkom iako je (formalno) bila neutralna.

Ironija je da je ta zemlja protiv Rusije, ona i naoružava Ukrajinu, a postala je nezavisna u velikoj meri upravo zahvaljujući Rusiji posle poraza Napoleona a do tada je bila deo Francuske. Evropske zemlje su priznale njenu nezavisnost i neutralnost 1815. godine.

Istraživanje Centra za bezbednosne studije u Cirihu iz marta ove godine  je pokazalo da 91 odsto Švajcaraca smatra da njihova zemlja treba da ostane neutralna, ali i među njima 26 odsto veruje da treba da stane na neku od strana u oružanim sukobima. O neutralnom status iduće godine treba da bude i nacionalni referendum. Doduše, na Zapadu više i nema istinske neutralnosti; Švedska i Finska postale su članice NATO-a a još je jedino u neutralnom statusu ostala Austrija. Ali, ona je članica evro sistema jedinstvene valute, što znači da i nema stvarnu neutralnost.

U takvom ambijentu, meću gubitnicima konferencije je i zemlja domaćin jer gubitkom neutralnosti Švajcarska postaje manje atraktivna kao globalni finansijski centar. Malo je verovatno da toga nisu svesni oni koji odlučuju u Švajcarskoj, ali realno gledano, u aktuelnom zapadnom ambijentu skoro da je nemoguće ostati neutralan.

Amerika je nametnula pravilo "ili si sa nama ili si protiv nas".

I svima je na Zapadu jasno sa kakvim političkim i ekonomskim nasilnicima imaju posla. Ilustracije radi, Predstavnički dom američkog Kongresa je izglasao zakon o uvođenju sankcija svim osobama u Međunarodnom krivičnom sudu (ICC) koje učestvuju u istragama i u nalozima za hapšenje i suđenje osoba koje su pod zaštitom Amerike i njenih saveznika. Znači, sankcije za one koji rade svoj posao.

Povod tom zakonu je predlog Tužilaštva tog suda da izraelski premijer Benjamin Netanjahu bude izručen ICC-u zbog genocida u Gazi, kao i tužbi protiv Izraela za genocid i Nemačke za saučesništvo u tom genocidu. Ali, u Vašingtonu veruju da su upravo oni vrhovne sudije i sudovi.

Amerika koristi i bilo koji skup na svetu da promoviše antirusku koaliciju čiji je glavni "maneken" Vladimir Zelenski. Tako je na nedavnom redovnom skupu ministara odbrane zemalja Azijsko-pacifičkog regiona u Singapuru banuo nepozvan i Zelenski. On je, kako je objavljeno, pozvao te zemlje da se pridruže antiruskoj koaliciji i spašavaju američki poredak u svetu. Izazvao je, međutim, izvestan podsmeh i podsetili su ga da upravo te zemlje imaju najviše iskustva sa "američkim poretkom", od ratova u Vijentamu i Indokini do državnih udara i pljački preko Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

Američka "misija" Zelenskog nije uspela, mada je sa Singapurom Zelenski potpisao "odbrambeni sporazum".

Neuspeh konferencije u Švajcarskoj, kao i mnogih pre nje, nije nikakvo iznenađenje ali je vrhunac apsurda da se održava u vreme kada Zapad planira širenje rata protiv Rusije. O kakvom "miru" je onda reč? U stvari, na Zapadu i u NATO-u ne postoji jasan plan i to su tumaranja od dana do dana po principu, kako je rekao jedan britanski general, "videćemo šta će da bude".

U bekstvu od priznanja poraza Amerika i njeni saveznici ne samo da odobravaju upotrebu zapadnih raketnih sistema na ciljeve unutar Rusije, što Britanci već odavno rade, nego se sve više govori i o slanju NATO trupa u direktne sukobe sa Rusijom. Zapad, međutim, kako to priznaju i zapadni mediji, nema jasan plan šta bi to moglo da znači i kako dalje. Ali, direktno uvlačenje NATO-a u rat sa Rusijom postaje sve izvesnije iako je to, kako ocenjuje "Njujork tajms", recept za katastrofu. Amerika će u Ukrajinu poslati vojne instruktore, a neke NATO zemlje ih tamo odavno imaju, a onda njihovo prisustvo traži i njihovu zaštitu ne samo zemaljskim sistemima nego i avionima. To će, ocenjuje američki list, neminovno dovesti do punog  učešća Amerike u ratu protiv Rusije. Taj scenario je već viđen u Vijetnamu.

Takav razvoj događaja potvrđuje ono što se znalo od samog početka, da je reč o ratu Kolektivnog zapada protiv Rusije koji se vodi na teritoriji Ukrajine. To nikada nije bio rusko-ukrajinski rat.

Primetan je haos i gotovo panika, a francuski istoričar Emanuel Tod smatra da za Zapad nije glavno pitanje da li će Rusija pobediti, nego kako da se sam izbori sa svojim porazom.

Tu ne pomažu ni jedna konferencija ni samiti. To su samo delovi propagande u kupovini već izgubljenog vremena.