Još od vremena istorijske promene, čiji si simboli rušenje Berlinskog zida i NATO bombardovanje Srbije, savremeni svet proživljava traume ratova, sankcija, rušenja legalno izabranih vlasti i kolosalne pljačke. Samoproglašeni pobednik u takozvanom Hladnom ratu nije imao mere u svom osvajačkom pohodu što je izazvalo još veće promene u svetu od pada Berlinskog zida, koje "pobednik" uporno ignoriše.
U tom ignorisanju Zapad i Amerika su izgradili potpuno paralelnu i nepostojeću "stvarnost" koju uporno održavaju ne samo gubitničkim ratovima nego i raznim konferencijama u stilu Orvelove "1984".
Mnogo je takvih konferencija i samita, nijedan skup nije doneo rezultat, a najnoviji primer je konferencija o navodnom miru u Ukrajini, održana sredinom juna u Švajcarskoj. Ona je čak i vrhunac ukupnog besmisla zapadnih konferencijskih obmana i simbol stila i ponašanja, laži i propagande. Domaćin je bučno najavljivao pozive upućene čak za 160 zemalja. Na kraju je na konferenciji bilo 90 delegacija, ali nisu sve to zemlje nego je tu bilo i desetak raznih međunarodnih organizacija. Naravno, ključne zemlje nisu došle, kao ni organizator - američki predsednik Džo Bajden. To je kao "mirovna konferencija" a u stvari bila je još jedan ratnohuškački skup.
Apsurdna situacija
I onda je saopšteno da je 80 zemalja potpisalo deklaraciju koja poziva na "teritorijalni integritet" Ukrajine, ali se ne spominje koje Ukrajine, niti ima definisanja da li je to ona zemlja iz 1991. godine. Ali, suština je da je i taj broj zemalja od 80 - laž. Prvo, tu je tih desetak međunarodnih organizacija a onda su odmah po završetku skupa stizale ispravke pojedinih zemalja koje su saopštile da nisu potpisale a svrstane su u potpisnike. Švajcarci su onda rekli da su to bile štamparske greške. A neke zemlje su naknadno povukle svoje potpise kao na primer Ruanda. Zanimljivo je da je to učinila Ruanda koja je najverniji zapadni, američko-britanski sluga u Africi. Potom su domaćini prestalo da objavljuju takve informacije.
I što je još gore - pod kojim autoritetom je održana konferencija u Švajcarskoj a uz sve to je i apsurd da su se sakupili oni koji ne mogu ni o čemu da odluče. Drugim rečima, potpuni debakl koji se onda pokušao prikriti najavama nove "mirovne konferencije".
I sve je palo u senku mirovnih predloga predsednika Rusije Vladimira Putina, dan uoči skupa u Švajcarskoj.
U isto vreme je u Italiji bio redovni godišnji skup Grupe 7. Samo su se čule pretnje "neprijateljima" od Rusije do Kine s tim što je Kina izdvojena kao glavni neprijatelj. Ta neformalna grupa nekadašnjih gospodara a sada najvećih dužnika i zvanično je odredila svoj naredni cilj – Kinu. Na kraju se naravno sve pretvorilo u medijsko prikrivanje zdravstvenog stanja američkog predsednika a Japan, koji je najveći poverilac američkih dugova, prvi je krenuo u ostvarivanje zadataka i uveo nove sankcije u poslovima sa Kinom.
Sve je to američka politika, ali Amerika ipak još uvek ima dovoljno unutrašnjih kapaciteta pa je u najtežoj situaciji Evropa koju u stvari ruinira Evropska unija. Briselska birokratija se zdušno pridružuje ekonomskom ratu Amerike protiv Kine, ali stvorena je apsurdna situacija a apsurd je doduše staro obeležje Brisela.
Suprotan efekat
Prostori gde se odigrava aktuelno Evropsko prvenstvo u fudbalu je prepuno reklama kineskih proizvođača električnih automobila i u nekim delovima su i glavni sponzori takmičenja. U isto vreme, u duhu američke politike, Evropska unija je uvela kaznene takse za uvoz kineskih električnih automobila. Tako da s jedne strane EU podržava kineske električne automobile a s druge ih kažnjava i na neki način sprečava njihovu prodaju.
EU uvodi dodatni porez na te kineske automobile od 38 odsto, a još ranije su zaštitne takse bile 10 procenata što znači da je taksa za kineske električne automobile sada skoro 50 odsto. Inače, predsednik Bajden uveo je u Americi takse za kineske električne automobile od čak 100 odsto.
Sve će to naravno otežati plasman kineskih automobila a EU se pravda da bi masovan uvoz kineskih električnih vozila uništio evropsku automobilsku industriju koja zapošljava 13,8 miliona radnika ili šest odsto ukupno zaposlenih u EU i generiše 150 milijardi evra u izvozu.
Ali, rezultat te "zaštite" bi mogao da bude potpuno suprotan. Prvo, Kina će uvesti restrikcije za evropske proizvode na njenom tržištu. A, na primer, Pariska berza 45 odsto svoje vrednosti vezuje za kinesko tržište. Takođe, doći će do restrikcije uvoza luksuznih evropskih automobila čiji godišnji izvoz u Kinu dostiže 18 milijardi evra a tu su i evropske fabrike u Kini. U isto vreme vrednost akcija, posle objavljivanja tih mera, evropskih proizvođača je opala za 4,5 milijarde evra.
Zatim, biće uništena konkurencija i evropski proizvođači će uživati u zaštitnim taksama i neće se tehnološki razvijati. Zaštićena industrija nema razloga da se razvija. I naravno poskupiće jer kupci neće moći da imaju izbora.
To je potpuna američka destrukcija Evrope, pa se nameće pitanje šta još treba da se dogodi pa da se Evropljani suoče sa realnošću. Ili bi za sve ipak moglo da bude kasno.
Privid savezništva
Mnogi hroničari veruju da se u evropskoj javnosti nešto ipak dešava i ukazuju na rezultate nedavnih izbora za Evropski parlament. Rast političkih patrija, koje su kritički raspoložene prema Briselu, svedoči o primetnom nezadovoljstvu javnosti i da je sve više onih koji su spremni da to svoje nezadovoljstvo i iskažu. I čak se veruje da je to neka vrsta pobune iako su partije koje podržavaju Brisel i dalje u većini.
Ali, ipak, ne treba imati iluzija. Jer, strukture moći još uvek poseduju sve - bogatstvo, ključne institucije društva i instrumente sprovođenja svoje volje. I ti centri moći će ići do kraja, sprovodiće sve ono što je i dovelo do duboke krize i sve do konačnog kolapsa - nema kompromisa. U tom smislu izvesna je dalja eskalacija vojnih sukoba.
I ponovo će Evropa biti žrtva. Londonski "Gardijan" ocenjuje da je EU na samrti a konačni korak ka smrti će biti poraz u Ukrajini.
U nedavnoj analizi se tvrdi da će Evropa, pre svega, biti razbijena strahom. Umesto politike i suočavanja sa realnošću, evropska elita je generisala strah i taj strah razbija Evropu. Strah je paralisao Evropu koja više nema svoju spoljnu politiku.
Iako suočeni sa porazom, Amerika i Zapad sada preko Ukrajine i izazivanja novih kriza pokušavaju da očuvaju privid jedinstva saveznika. Ali, da li to jedinstvo uopšte postoji? Mnogi sumnjaju da je ono prošlost, ukazuje komentator "Dejli telegrafa" Čarls Mur. A, primećuje, i sami saveznici nisu sigurni da ono postoji. Tako, ocenjuje Mur, nije više sigurno da bi NATO branio neku zemlju koja bi bila napadnuta. I to svi znaju, a posebno oni koje Zapad smatra svojim neprijateljima, upozorava britanski komentator. I ti "neprijatelji" ne gube vreme nego se ubrzano tehnološki i ekonomski razvijaju i povezuju sa većim delom sveta.
Dođe, kao i u svakom životu, nekako vreme kada šta god da uradite bude u stvari protiv vas a vi uporno nastavljate putem ponora. Takozvani Kolektivni zapad je i dalje moćan ali nije najmoćniji i onda neprestano kreira održavanje privida a oni koji ga vode čine sve da izgubi moć koja mu objektivno pripada.
Sve je postalo nadrealno pa tako, na primer, Litvanija izdaje pasoše Belorusije beloruskim disidentima koji su pobegli iz svoje zemlje. I Evropska unija priznaje te pasoše.