Nova britanska vlada, a stara politika
Laburisti preuzimaju kormilo Velike Britanije u veoma teškom stanju. Ekonomija je najveći problem ali u predizbornoj kampanji o tome niko nije govorio. Privreda je praktično u stagnaciji a dugovi se gomilaju. Niko nema jasnu ideju kako oživeti privredu a laburisti pored namere da povećaju poreze samo govore o zelenoj agendi i investiranju u "čistu energiju"
Britanija je na vanrednim izborima minulog četvrtka (izbori su uvek četvrtkom) većinski glasala za laburiste koji tako posle 14 godina opozicije dolaze na vlast. Izborni rezultati su neumoljivi: laburisti su ostvarili istorijsku pobedu sa 411 poslanika od 650 koliko ih ima Parlament. Novi premijer je lider laburista, ser Kir Starmer.
Ne bi, međutim, trebalo očekivati bilo kakve bitnije promene u politici Britanije. Politika vodećih partija se već dugo skoro ne razlikuje.
Većinske ocene su da su Britanci u stvari kaznili do sada vladajuće konzervativce koji su po opštem uverenju "izdali principe Konzervativne partije" i priklonili se interesima moćnih banaka i korporacija i političkom pomodarstvu Amerike, a zapustili unutrašnji ekonomski i socijalni razvoj. Reč je o kazni a ne suštinskoj političkoj promeni.
Neka od velikih imena konzervativaca su izgubila poslanička mesta a među njima i bivša premijerka Liz Tras, šefica poslaničke gupe Peni Mordont, koja je bila viđena za novog lidera, zatim ugledni konzervativac Džejkob Ris-Mog kao i dosadašnji ministar odbrane i jedan od vodećih ratnih huškača Grant Šaps.
Sve zavisi od granica
I ovi izbori su, međutim, pokazali probleme sa britanskim izbornim sistemom. Kraljevstvo je podeljeno u 650 izbornih jedinica, koliko ima i poslanika, pa su i najveće manipulacije sa određivanjem granica tih jedinica, koje se često menjaju. Tako na primer, laburisti su 2019. pod vođstvom Džeremija Korbina osvojili više glasova na nacionalnom nivou nego sada Starmer, ali su tada izgubili izbore. Ili, na primer, na ovim izborima Reformska partija Najdžela Faraža je na nacionalnom nivou osvojila 4.075.985 glasova, što je podrška od 14,27 odsto, a dobila samo četiri poslanika. I Faraž je po prvi put postao poslanik. A Liberal-demokratska partija je sakupila 3.489.534 glasova što je podrška od 12,21 odsto, a dobila je 71 poslanika. Sve zavisi od granica izbornih jedinica.
Pored konzervativaca, koji su izgubili 250 poslaničkih mesta i sada imaju samo 119 poslanika, najveći gubitnik je Škotska nacionalna partija koja je izgubila 38 poslanika i sada u britanskom parlamentu ima samo devet predstavnika. Takav poraz se tumači kao potpuni fijasko politike te partije o otcepljenju i nezavisnosti Škotske.
Istovremeno, primetno je da sve veći broj glasača napušta tradicionalne partije i okreću se novim snagama i nezavisnim kandidatima.
Ove izbore je pratio i skandal za glasovima koji su poslati poštom. Skoro četvrtina nije stigla na vreme a mnogi su kasnili jer u izbornim jedinicama nisu odštampani glasački listići. Tužilaštvo je pokrenulo istragu, ali to verovatno neće bitnije promeniti izborne rezultate.
Dan posle
Po pravilu, nova vlada se formira dan posle izbora i njenu okosnicu čine oni koji su bili u opozicionoj "vladi u senci". U toj vladi su ljudi bez značajnijih biografija, kao uostalom i njihov lider. Zamenik lidera laburista je Anđela Rejner, sklona levici, a ministarka finansija Rejčel Rivs i unutrašnjih poslova Ivet Kuper, koja je bila protiv Bregzita, proevropljani, a ministar energije i klimatskih promena je bivši lider Ed Miliband. Na čelu spoljnih poslova je Dejvid Lami, davni favorit Tonija Blera. U stvari, gotovo celo rukovodstvo laburista, koje će biti u novoj vladi, su ljudi Tonija Blera.
Politika Kira Starmera se uglavnom opisuje kao nejasna ili "teško da može da se definiše". U mladosti je bio trockista ali se kasnije pomerio ka centru.
Ko je Ser Kir Starmer, novi britanski premijer?
Rođen je 2. septembra 1962. u Londonu u radničkoj porodici. Za poslanika laburista je izabran 2015. u izbornoj jedinici Holbron i Sent Pankras, u centralnom Londonu. Po zanimanju je advokat, barister sa najvišim advokatskim činom Kraljevog savetnika. Diplomac je Univerziteta u Oksfordu.
Kao Blerov kadar, 2008. je postao direktor Državnog tužilaštva i na toj funkciji ostao do 2013. godine. U velikoj meri je promenio rad tužilaštva i samim tim pravnu praksu, afirmisao je ljudska prava i sve ono što se danas zove rodna i rasna ravnopravnost i "vok" kultura kao i seksualne napade kao krivična dela. Za svoj rad u Državnom tužilaštvu dobio je titulu sera. Poslednjih godina tu titulu nije dodavao svom imenu jer kako to da lider laburista ima zvanje sera.
Za lidera laburista je izabran 2020. posle ostavke Džeremija Korbina, koji je izgubio izbore u decembru 2019.
Kao poslanik podržavao je ostanak Britanije u Evropskoj uniji i predlagao je da se održi novi referendum o Bregzitu.
Oženjen je Viktorijom, koja je bivši advokat, i imaju ćerku i sina. Oba deteta su vaspitavana u jevrejskoj tradiciji njihove majke. Starmer je pescatarijan, vegetarijanac koji ipak jede ribu, a njegova supruga je vegetarijanka. Do desete godine i njihova dece su bili vegetarijanci a onda im je dozvoljeno da jedu meso. Izjavio je novinarima da kao premijer neće da radi posle 18 časova petkom kako bi imao Sabat večeru. Rekao je takođe da je ateista i da ne veruje u Boga ali poštuje moć vere. On i porodica povremeno idu u Liberalnu sinagogu, koja zastupa modernije shvatanje Jevrejstva. U ratu u Gazi podržao je Izrael.
Dugovi se gomilaju
Osnova politike Britanije se neće menjati ali će Starmerova vlada više insistirati na politici klimatskih promena i takozvanoj zelenoj tranziciji. Planira da investira stotine milijardi funti u te projekte. U predizbornoj kampanji se malo o tome govorilo jer u javnosti postoji otpor prema toj mitologiji ali su novinari "Dejli telegrafa" na jednom nedavnom zatvorenom partijskom skupu u Bristolu tajno snimili izjavu Daren Džons, koja je u vladi u senci šef Trezora, u kojoj priznaje da će laburisti ostati verni zelenoj agendi koja će Britaniju koštati stotine milijardi funti.
A tog novca nema pa će ponovo biti novo zaduživanje ionako prezadužene Britanije.
U ključnim spoljnopolitičkim pitanjima nema promena. Ma koliko sastav Starmerovog kabineta bio proevropski britanska vlada će ostati temeljno vezana za Vašington i slediće ratničku politiku Amerike. I to bez obzira što oružane snage Ujedinjenog kraljevstva, kako je to nedavno ocenio "Fajnenšel tajms", "nisu spremne da učestvuju u ratovima bilo kog obima ili da odbrane zemlju". Bivši visoki funkcioner Ministarstva odbrane Rob Džonson je izjavio tom listu da je "naša odbrana preslaba i nismo spremni da se borimo i pobedimo u oružanom sukobu bilo kog obima. Velika Britanija se nalazi u situaciji da ne može adekvatno da zaštiti ni svoju teritoriju".
Laburisti preuzimaju kormilo Britanije u veoma teškom stanju. Ekonomija je najveći problem ali u predizbornoj kampanji o tome niko nije govorio. Privreda je praktično u stagnaciji a dugovi se gomilaju. Niko nema jasnu ideju kako oživeti privredu a laburisti pored namere da povećaju poreze samo govore o zelenoj agendi i investiranju u "čistu energiju". Samo ove godine Britanija će podići novih kredita u vrednosti od tri odsto bruto društvenog proizvoda.
Bez jasnih i novih ideja duboka politička i ekonomska kriza Britanije će se samo nastaviti i većina stanovništva, prema mnogim istraživanjima, i ne očekuje promene na bolje. Bilo je izgleda važno kazniti konzervativce koji i jesu najodgovorniji.
Kada je reč o politici Britanije prema takozvanom Zapadnom Balkanu tu takođe ne bi trebalo da bude promena izuzev moguće agresivnije retorike. Doduše, u tom retoričkom smislu nova vlada bi mogla da bude i politički agresivnija i slediće politiku Tonija Blera, čiji su "učenici" Starmerovi ministri ali sa mnogo manje mogućnosti nego ranije.
