Čudno je da se Bil Gejts iznenada dosetio cenzure (da veštačka inteligencija obavlja totalni nadzor nad internet-raspravom o mRNA vakcinama), kad je činjenica da se ta vrsta kontrole slobode misli odavno smatra prevaziđenom, banalnom pa i sramotnom. I čudno je da se elektronska demokratizacija (u čemu Gejtsova uloga kao osnivača "Majkrosofta" nije mala) i od koje se toliko očekivalo, pretvorila u frankenštajnovsko čedo – koje suštinski dovodi u pitanje digitalnog Viktora Frankenštajna.
Nepopularnost cenzure
Demokratije, posebno stare demokratije, lepile su censorship kao etiketu tzv. autoritarnim sistemima koji grubo "ograničavaju ili zabranjuju javno izražavanje mišljenja ili ideja, a zbog opasnosti po vlast, društveni ili moralni poredak".
Države to skoro vek ne rade otvoreno, jer uvek ima načina da se nešto nepoželjno marginalizuje ili skloni, a kad se verske organizacije pobune onda se to obeleži kao "fundamentalizam" i građanin, kako se zove biće koje veruje u demokratiju, zna šta da o tome misli. Cenzura cenzurisanom materijalu daje na značaju. Povećava traženje. I uticaj.
Kad se širenje misli i ideja uveliko prebacilo u elektronsko-digitalnu sferu, seirenje slobodnih žurnalista nije imalo granice. Svako je slobodan da kaže i širi svoju misao jer internet je tu, a cenzura je, pobogu, "nepravedna i ometa napredak".
Slobodni svet se u tako narisovanoj realnosti praćakao u toploj vodi privida slobode, a samo "neke vlade nacija kao što su Saudijska Arabija, Severna Koreja, Kuba, Venecuela i Narodna Republika Kina ograničavaju ljude u svojim zemljama da gledaju određeni internet sadržaj za ideološke, političke i/ili verogledne razloge". Sramota! Ali, obučiće njih zapadne fondacije i instituti "slobodnih medija".
Naravno, ako bi se ko upustio u analizu kako su na Zapadu slobodno tretirane teme i praćeni događaji – uočio bi totalitarnost i realno odsustvo "druge strane" u mejnstrim medijima. Pozitivno i poželjno je bilo ono što se usaglašavalo (tj. bivalo kooperativno sa zapadnim interesima ), a drugačije mišljenje... To bejaše marginalnost i uglavnom opisivano kao antidemokratsko, necivilizovano, primitivno i sve tako.
Tom načinu predstavljanja – šta se u stvari dešava – cenzura je samo dodatno sredstvo. Mali delovi operacije. Jer, pristup zapadnih medijskih sistema nije se bavio prostim prikrivanjem nego je stvarao (kako je Niče govorio: nije važan događaj nego interpretacija!) slike i priče koje su im bile potrebne.
Sloboda kao narativ
Nije bilo važno ni da li se nešto desilo – kao na primer čuveni "masakr na Tjenanmenu". Posle je to konstruisanje priče označeno kao – narativ. Imaš svoju priču, imaš nadmoćnu medijsku artiljeriju i ona će one druge narative baciti u jarak. I gotovo.
Ali problem sa društvenim, istorijskim kretanjima je što se ona otimaju inženjeringu, prelivaju, izbijaju ispod tepiha...
Jesu Sovjeti na poziv domaćih levih snaga i za svoje ideološke i geopolitičke potrebe okupirali Avganistan (1979-1989), ali – na kraju će se pokazati i da je "oslobođenje" od zlih komunističkih sila i terorista, čime su Avganistance častili Amerikanci (2001-2021) gore i od sovjetizacije zemlje. Narativ je bio privlačan, ali u realnosti se ne živi po šarenim lažama i medijskim slikama.
Medijska manipulacija koja je ustanovljena u digitalnim mrežama, u koje su uvučeni građani, mnogo je veštije cenzurisanje od stare dobre cenzure. I neko vreme to izgledaše kao da taj "napredak" može da se shvati kao "kraj istorije". Ali nema kraja istorije, jer to bi bio kraj čovečanstva.
I onda su veliki manipulatori stigli do operacije – kovid 19. I internetski Viktori Frankenštajni sve su teže uspevali da zatvore najbrutalnijim metodama sve nepoželjne kanale u kojima je izbijalo njihovo čudovište, a onda će se ono pojaviti – kao što je to na početku tog narativa Meri Šeli razumevala u svom romanu iz 1818. Frankenštajn ili moderni Prometej – kao biće koje svojim stvaraocima počne da radi o glavi.
Tako se Bil Gejts, Viktor ovih dana, gotovo istovetno kao i onaj iz 1818. "žali što se mešao u prirodu kroz svoju kreaciju, jer sad nenamerno ugrožava svoj život i živote svoje porodice i prijatelja kada stvorenje traži osvetu protiv njega".
Demokratija u Gejtslendu
Objavljuje se da "milijarder Bil Gejts poziva da veštačka inteligencija (VI) cenzuriše sva pitanja i zabrinutosti u vezi sa vakcinama u realnom vremenu u okviru napora da se navodno uhvati u koštac sa takozvanim 'dezinformacijama'. Prema suosnivaču 'Majkrosofta', jedna od ključnih misija njegove fondacije je zaustavljanje širenja 'dezinformacija o vakcini' na mreži. Gejts tvrdi da kritičari zvaničnih narativa u vezi sa vakcinama moraju biti ućutkani kako bi se skeptični ili nevoljni članovi javnosti uverili da su eksperimentalne injekcije 'bezbedne i efikasne'".
Dobri Bil je pre nešto više od mesec dana istrčao na Si-En-Bi-Si i udario na Prvi amandman. Podržava on slobodu govora (nije majka rodila Amerikanca koji neće ispaliti tu frazu), ali insistira "da bi Prvi amandman trebalo da ima 'pravila' u slučaju da osoba izrazi stav koji 'tera ljude da ne uzimaju vakcine'".
Konkretno: "Trebalo bi da imamo slobodu govora, ali ako podstičete nasilje, ako terate ljude da ne uzimaju vakcine, gde su te granice? Čak i SAD treba da imaju pravila."
Dobro Bile, zvuči smisleno, ali ko će da odredi – pravila? Ti ili oni s druge strane, kao na primer, dr Robert Meloun, pronalazač mRNA tehnologije, a koji od početka tvrdi da je njena upotreba u vakcinama koje propagira i proizvodi Bil Gejts opasnost nepredvidivih razmera?
Meloun je i prošle godine – kad su Gejts i Svetska zdravstvena organizacija (koju finansira Gejtsova fondacija) počeli da prete novom pandemijom – rekao da je to "medijsko podmetanje straha od novih varijanti kovida čista propaganda i da ne postoje dokazi o pretnji. Nema apsolutno nikakvih dokaza da će biti potrebe da se ponovo uvedu ograničenja."
"Pornografija straha", kako je on nazvao Gejtsovo huškanje, "dolazi pošto su nove varijante kovida otkrivene u veoma malom broju u Sjedinjenim Državama".
Meloun je čovek od ugleda i integriteta te sve to posmatra kao "guranje agende da se oduzmu slobode ljudima. Obuzeti smo strahom od događaja na nivou izumiranja", rekao je Meloun, navodeći "klimatske promene koje su izazvali ljudi, zarazne bolesti, energiju (na bazi ugljenika) i strah od nuklearnog rata".
"Kada zaronite u stvarne rizike od novih varijanti virusa", vratio se na povod Meloun, "one izgledaju prilično nepreteće". Naravno, "Fajzer" i Gejtsova "Moderna" su u to leto 2023. već bili razvili vakcine za najmanje jednu od varijanti virusa, a Bajdenova administracija izdvojila 1,4 milijarde dolara za razvoj "novih vakcina protiv kovida-19" i drugih tretmana.
Meloun ne insistira da VI širi ove njegove istine, on govori kao živ čovek koji misli i mnogo toga zna. I drži do moralnih – i obzira i obaveza.
Drama Fajzerovih papira o vakcinama
A Gejtsovo/Frankenštajnovo čudovište već diše za vratom svojim izumiteljima. Ovih dana se pojavila knjiga pod naslovom Fajzer papiri (The Pfizer Papers edited by Naomu Wolf), koja uprkos svemu postaje bestseler, a što je analiza "450.000 stranica dokumenata, koji su svi napisani izuzetno gustim, tehničkim jezikom". "Fajzerovi" papiri iz vremena stvaranja i upotrebe vakcine su postali dostupni kad je advokat Aron Siri uspešno tužio državnu Upravu za hranu i lekove, kako bi ih primorao da objave interne dokumente korporacije.
Ali to je trebalo i pročitati i – razumevati. Sami po sebi takvi papiri su za običnog čoveka neupotrebljivi. Onda se našlo "3.250 visoko akreditovanih doktora i naučnika... običnih ljudi sa izuzetnim veštinama, lociranih na različitim mestima širom sveta, različitog porekla i interesovanja – koji su se svi okupili, bez ikakvog novca ili profesionalne naknade; iz dobrote svojih srca, i motivisani ljubavlju prema pravoj medicini i istinskoj nauci – da preduzmu rigorozan, bolno detaljan i složen istraživački projekat, koji se protegao od 2022. do danas, i koji traje."
Tako na videlo izlaze i činjenice o "manipulisanju podacima o 'infekcijama' i iskrivljavanje dokumentacija o smrtnosti". Slike velikog zločina protiv čovečnosti (neki kažu najvećeg!) spuštaju se u javnost.
Setićete se, piše u predgovoru knjige, kako su "milioni ovih ljudi koji su se podvrgnuli injekciji dobili 'mandat' da je prime, suočavajući se sa pretnjom gubitka posla, suspenzijom školovanja ili gubitka vojnih položaja ako odbiju; u nekim američkim državama i stranim zemljama, ljudi su se suočili sa suspenzijom prava da koriste prevoz, prelaze granice, idu u školu ili koledž, primaju određene medicinske procedure ili ulaze u zgrade kao što su crkve i sinagoge, restorani i teretane..."
VI protiv čoveka
A to je sudbina Frankenštajna – on omogućava i zloupotrebu svega, ali otvara i mogućnost neukrotive pobune. "'Fajzer' je znao da materijali za vakcinu... nisu ostali u deltoidnom mišiću... Raspršili su se po telu za 48 sati 'poput pucnjave iz puške'… prešli su svaku membranu u ljudskom telu – uključujući krvno-moždanu barijeru – i akumulirali se u jetri, nadbubrežnim žlezdama, slezini, mozgu i, ako je žena u pitanju, u jajnicima." Posledice, bukvalno nesagledive, i dalje se drže van uvida javnosti, a kamoli sudskih i drugih organa.
Tako, kao što je ova skupina od 3.250 ljudi kojima je istina važnija od ličnog komoditeta, to rade odgovorni ljudi. A veštačka inteligencija bi trebalo da to zaustavi. Da se ne saznaju monstruozne činjenice. Pisci Prvog amandmana nisu znali za "Fajzer" i Gejtsa, ali su znali u šta sve pohlepa i ideja da se bude Bog može odvesti ljude.
Gejts se ovih dana dao u proročanske poslove, nad projekcijom da će "veštačka inteligencija obezbediti pitanja poput bolesti i dovoljno hrane ili klime", a ljudi će u Gejtslendu imati više slobodnog vremena te će im biti potrebne "nove religije ili nove filozofije". Naravno, to se odnosi na one koji preostanu posle gejtsovskog smanjivanja broja stanovništva na Zemlji. Da, ali taj svet se neće morati smarati s slobodom, a posebno sa slobodom govora. O vakcini, recimo. Ali ne samo o vakcini...