Ciceron je gori od Rusa

Ulrike Gero je izvesno – grešnica u Nemačkoj, jer zašto bi se toliki Nemci bacali kamenom na nju. Ali kad sam u svoj buci gomile naleteo na naslov da "studentski parlament u Bonu ne odobrava izjave politikologa Ulrike Gero o ratu u Ukrajini", podsetih se čuvene batine sovjetiziranog društva, a koja je se Zapada toliko ismejavana da je postala predmet narodne ironije. Bilo je to smešno čak i onima koji nikad u životu nisu ušli na fakultet.

Pre nego što se vratimo na pravedni gnev studenata koji uče svoju profesorku šta je istina o događajima koji su u toku, podsetimo da je Ulrike Gero, profesor evropske politike na Univerzitetu u Bonu, ovih dana postala objekat trpni nemačke javnosti, jer je s istoričarem filozofije Haukom Ricom objavila knjigu Endspiel Europe (na srpskom Evropa: Kraj igre) u kojoj se raspravljaju problemi Unije. Ona se setila onog čega su se sećali i iskreni Jugosloveni kad se nepovratno raspadala SFRJ - da bi valjalo ojačati centralnu silu a slabiti centrifugalne silnice. Ako to ne uspe celina će se razleteti u haos.

Ta teorija, inače, spada u očekivane za nekoga ko studentima i javnosti godinama priča o evropskoj politici. "Nama treba evropska republika", učila je Gero.

Postnacionalna Evropa

Ima tome decenija kako je ona sa jedinim kolegom sastavila i manifest "o osnivanju evropske republike. Oni su pozvali na stvaranje postnacionalne Evrope zasnovane na jednakosti svih građana van nacionalnih granica. Kao deo ovog modela, oni su tvrdili da gradovi i 'istorijski regioni' sa dubljim korenima, kao što je Katalonija, treba da steknu uticaj i zamene postojeće države". Reč je više o utopiji nego realnom političkom projektu. U Berlinu je osnovala nešto što je nazvala European Democracy Lab, da bi pokretala akcije.

Inače, ako građanin Nemac pogleda biografiju ove 58-godišnjakinje – uglavnom neće naći tačaka koje bi uznemiravale. Politička korektnost na visini: prezime joj je od muža Francuza, ima dva sina, razvedena, učila se evropskim znanjima po Evropi, a i u Americi, radila je sa Maršal fondom, sa Otvorenim društvom Džordža Soroša, drži i do Svetskog ekonomskog foruma... I greške nema sve do – korone.

Nije to bila revolucija, ali je ona na ne baš poželjan način bila "glasna protiv uvedenih mera i upozoravala da se javna debata svela na stigmatizaciju građana koji se ne slažu sa vladom". Na društvenim mrežama je "optuživana za izazivanje nemira i korišćenje poluistina u javnim debatama". Dešava se to da neki ljude koji tolike godine propovedeju slobodu građana popuste pred savešću. I reše da budu pošteni prema sebi.

Kritika nemačke pomoći Ukrajini

I dok su magle korone postajale sve providnije, banuo je u nemačku javnost 24. februar 2022. I, po formulaciji koja je "na slobodnom Zapadu" uobičajena, može se saznati da je "od izbijanja ruske invazije na Ukrajinu, Gero kritikovala nemačku pomoć Ukrajini". I to suštinski, jer "vidi NATO kao prepreku evropskim integracijama. Iako veruje da je sa Rusijom teško izaći na kraj, ona je ne vidi kao neprijatelja, što ju je navelo da argumentuje da se Rusija oseća ugroženom kao nacija". E, ovo je ona čuvena kap koja je prelila čašu.

Ulrike Gero postaje "Putinov trol!". I sve drugo što "slobodnim novinarima" padne na um, a koji su pušteni da love "izdajnike" i neprijatelje koji su, kao Indijanci u Americi, dobri samo kad su mrtvi. Ali pošto su ovo "slobodne zemlje" – tolerisaće i one koji su zaslužili da ih se baci sa stene. Prosto rečeno – aktivan progon.

Da vidimo šta je to drčnu profesorku dovelo do ostrakizma: reče, da se u Ukrajini vodi proksi rat u kojem su glavni Amerikanci a bez direktnog angažovanja; da "rat u Ukrajini dokazuje da Evropa i Amerika ne dele iste interese... Bar u to možemo biti sigurni. Ipak, mi se izolujemo od Rusije. I mi guramo Rusiju u naručje Kine – uzgred, prihvatajući da Kina gradi železničku liniju Beograd-Budimpešta, i slažemo se da budžeti za odbranu treba da se povećaju do 2 odsto i da Švedska i Finska treba da uđu u NATO. Ukratko, prihvatamo američku dominaciju.“ To je, naravno, potpuno očigledno svuda sem na Zapadu.

I dalje: „Ali, avaj!, ispostavlja se da je ekonomski rat koji smo želeli da vodimo protiv Rusije već izgubljen. U Rusiji je inflacija mala ili nikakva, a rublja je prilično stabilna. Dakle, ako smo ikada imali osećaj, drskost da verujemo da možemo da zatvorimo slavinu Rusiji i da je ugušimo, sad je gotovo. Rusija je pobedila. Znam da je to teško prihvatiti, ali mislim da u svakom slučaju moramo analizirati da li smo doneli prave odluke, a ja mislim da nismo.“

Ulrike Gero, inače, ne ulazi u realne razloge ukrajinske krize, za nju "Putin je agresor. Ne mogu to poreći. To je očigledno. Ne poričem činjenice. Ali to me ne sprečava da se otvoreno zapitam zašto Evropa nije u stanju da brine o svojim interesima i zašto dozvoljava da se njome na ovaj način manipuliše. Ovo je ključno i nadam se da će se Evropa probuditi i uzmoći da ponovo postane emancipatorski projekat, kao što je to bilo u prošlosti".

Nada se, iako zna da ideja Evropa "od Lisabona do Vladivostoka" nikad nije bila mrtvija.  

"Evropska unija je izdala sve što je izvorno planirala da bude i nameravala da postigne - (federalnu) političku uniju unutar sebe i (konfederalni) kooperativni mirovni poredak s Rusijom, pišu politikološkinja Ulrike Gero i filosof Hauke Ric u zajedničkom eseju koji je izašao kao knjiga".

Da, Sovjeti su, kad je njihova velika ideja toliko dotrajala da se o slabostima nije smelo govoriti – angažovali mlade ljude, "pred kojima je budućnost", da zgaze svoje profesore koje je savladao virus zdravog razuma. Ako ne možemo uticati na stvarnost, možemo ubiti pticu rugalicu.

Pa se onda desi i ono što smo spominjali na početku ovog teksta: "Studentski parlament Univerziteta u Bonu želi da apeluje na politikološkinju Ulrike Gero da prestane da daje izjave o ratu u Ukrajini, kao što je to učinila 3. maja u emisiji Bild TV Firtel for Aht". I kao što to priliči - pojavi se mladi tužilac, to se sad zove "portparol univerzitetske grupe" koji obavesti studentski parlament, "koji se sastoji od sedam poslaničkih grupa“, a oni – jednoglasno (!) odlučiše o prijavi.

"U obrazloženju se navodi da je Gero citirala Cicerona kako je najnepravedniji mir bolji od najpravednijeg rata. 'Ovom izjavom ona poriče pravo Ukrajine na samoopredeljenje prema međunarodnom pravu i implicira da se Ukrajina mora predati'". Gero je takođe tvrdila da je sporna po međunarodnom pravu isporuka teškog naoružanja Nemačke Ukrajini, a "stručnjaci za međunarodno pravo sa Univerziteta u Bonu su to opovrgli".

E, sad, studentski tužilac i studentski sud će se složiti da su "'neosnovane' izjave profesora zaštićene slobodom izražavanja, ali nisu primerene nosiocu katedre o evropskoj politici. Narušavaju ugled univerziteta. Prijava stoga uključuje zahtev Gero da se ubuduće uzdrži od davanja takvih izjava". Surovije posledice će uslediti.

Od ovih "parlamentaraca" će nešto biti! I mi imamo iskustvo sa "društvenom korisnošću" angažovanja mladih i nagradama koje ih očekuju.

Ali nam ostaje da se suočimo sa saznanjem: Komsomol i Skoj nisu nikakva specijalna ideološka  dostignuća. Kad dođe čas, ima toga svuda. A na Zapadu je sad, u vreme ukrajinske krize, čas da ga ima kao gljiva posle kiše.