Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano
Vrhu Zapada je do mozga došla prosta mudrost: "Kada je ptica živa, ona jede insekte, ali kada umre, insekti jedu nju. Okolnosti se mogu promeniti u bilo kom trenutku."
Krajem 2024. prisustvujemo beskrajnom samoponištavanju tzv. evropskih vrednosti. Tako je "slobodna štampa" (medijski sistem) slobodno obaveštavala sve na svetu – ili Kamala Haris ili smrt. Pravile su se mračne projekcije budućnosti, ako se mračnjak od bivšeg američkog predsednika D. Trampa ponovo dočepa vlasti. Opisivale su se kao da bi to bilo nemoguće izdržati.
Demokratija je mrtva, živela neizvesnost
Američki demokratski sistem, koji se danas uzima kao poslednja fortifikacija u odbrani zapadne demokratije, pojavio se u svoj svojoj nesavršenosti, tako da se svak čudi kako je moguće da liberal iz Amerike može bilo kome u ovom nesavršenom svetu držati lekcije o "fer i poštenim izborima". Ovde nema potrebe govoriti o nedoraslosti demokratiji, nego o beskrupuloznoj upotrebi velike ideje.
"Slobodna štampa" maksimalno je dopuštala mogućnost da Tramp opet možda iznenadi, ali on je "pobedio u sedam ključnih država, veoma ubedljivo, napravivši pomak u svakoj kategoriji – rasno, polno, ruralno-urbano..."
Vuk Jeremić, nesumnjivi ljubitelj zapadne demokratije i nesklon kritičnosti liberalizma, a koji je sad otišao da tome uči u Parizu neke studente, konstatovao je: "Ovo je najveći politički povratak u poslednjih nekoliko generacija. Nikad se toliko sistemske moći nije upotrebilo da se spreči ovakav ishod, koji se ipak dogodio."
Ali, šta je tu "ipak"? Ovo pokazuje da je proces nezaustavljiv.
Demokratski talas, koji se Amerikom i Evropom valjao iza misli i ideja Demokratske stranke, udario je u obalu i razbio se. Ostaje mulj i trulež. Šta ćemo sad? Posle urnebesne buke: Ugrožena je demokratija!, šta činiti?
Ali, praktičari upotrebe demokratije su velike reči odmah bacili u reku. I – pristaće se na "novu realnost". Ovo je, ionako, setili su se bukači – postdemokratija. Post je uvek ništa.
Kao smrt socijalizma
Londonski "Ekonomist", jedan od velikih solista iz hora liberalnog dvora a koji bi se po načinu i značaju širenja poruka mogao uporediti sa sovjetskom "Pravdom" iz onih vremena, odmah sutradan je pronašao da izbor Trampa "nije slučajnost". I bez objave o zasedanju liberalnog CK (što ne znači da on ne zaseda), i bez opisa diskusije koje su vodili komesari zapadnog sveta (koji uglavnom ne sede u kancelarskim foteljama) – glavna urednica koja ima direktne veze s rotšildovskim uticajnicima – objavljuje "njegova pobeda je odlučujuća".
Da, Tramp sada kao pravi gensek drži i Senat, i Predstavnički dom, i Vrhovni sud. Oni to zovu "moćan mandat". I podsećaju da tako nečeg nije bilo od Frenklina D. Ruzvelta.
Tu će se primiriti zahuktali kamala-demokratski Nemci koji su se toliko poblesavili da je "preko 100 poslanika Bundestaga podnelo predlog za zabranu populističke desnice AfD". Ne čudite se. Nemci imaju to u tradiciji u amerikaniziranoj "demokratskoj Nemačkoj", te su 1956. zabranili KPD -Kommunistische Partei Deutschlands – iako ona tad nije bila moćna kao slične stranke u Francuskoj ili Italiji.
Doduše, sad je "nejasno da li će ovaj predlog proći (ili će uopšte i biti razmatran pre izbora 23. februara), a ako bude usvojen, da li će nemački Ustavni sud presuditi protiv AfD".
Međutim, virus radi: "U međuvremenu, francuski tužioci preporučili su da Marin Le Pen, liderki populističke desnice Nacionalnog skupa i favoritkinji za sledeću predsednicu Francuske, bude zabranjeno preuzimanja političke funkcije na pet godina i plus – pet godina zatvora u vezi sa decenijskim slučajem pronevere."
Prosto je složeno
Zamorno ludilo! Ali sad će da popusti kad vide da je glas Suzan Džin Elizabet "Zeni" Minton Bedous iz "Ekonomista" objasnio da je g. Tramp uništio stari poredak i da se valja brinuti šta će zauzeti to mesto? Između ostalog, Trampova "velika pobeda mogla bi dati intonaciju kolegama nacionalističkim populistima kao što je Marin Le Pen, koja se nada da će obezbediti predsedništvo Francuske 2027", a to – "definiše novu političku eru".
Tako je vrhu Zapada do mozga došla prosta mudrost: "Kada je ptica živa, ona jede insekte, ali kada umre, insekti jedu nju. Okolnosti se mogu promeniti u bilo kom trenutku."
Ista gruzijska mudra glava prepodobnog Gavrila Urgebadzea govorila je: "Možda ste danas jaki, ali zapamtite – vreme je jače od vas! Kao što jedno drvo pravi milion šibica, ali jedna šibica je dovoljna da spali milion stabala."
Ove vrste mudrosti Zapad se "oslobodio" dehristijanizacijom. Jer, vera u Hrista dolazi iz spremnosti na žrtvu za vrednosti koje su nadmaterijalne. Nadrotšildovske.
Kao tridesetogodišnjak, jeromonah Gavrilo je 1965. na prvomajskoj paradi spalio Lenjinov portret od dvanaest metara. Kad su ga pretukli, nije se žalio. Rekao im je: "Sami ćete jednog dana sklanjati spomenike Lenjinu", jer "ne treba obogotvorivati čoveka. Tamo gde stoje Lenjinove slike, treba da stoje ikone Gospoda Hrista. Zašto govorite 'slava Lenjinu'? Ne treba da slavimo ljude. Treba napisati: Slava Gospodu Isusu Hristu." I bi!
Kad ekonomista Katasonov pročita Nikolaja Srpskog
O moći ovakvog pristupa u snalaženju u teškim vremenima ovih dana je našoj javnosti postala dostupna knjiga ruskog čuvenog ekonomiste i mislioca Valentina Katasonova "Svet viđen očima Svetog Nikolaja Srpskog". Mnogo pre prepodobnog Gavrila, držeći se iste logike, do ovakvih zaključaka je došao Nikolaj (Velimirović).
Polazeći od konstatacije Osvalda Špenglera koja staje u naslov čuvene knjige "Propast Zapada", i dodajući doprinos Arnolda Tojnbija(višetomno "Istraživanje istorije"), Katasonov javlja kako je u jednom trenu naišao na delo našeg Nikolaja koji pored tih dela "prilično nerazumljivih za prosečnog čoveka... daje sliku evropske istorije pomoću samo nekolicine hrabrih i preciznih poteza svoje genijalne četkice".
Ako pokušavamo da odgonetnemo zašto je ovo naše vreme tako raspušteno, a ljudi dezorijentisani, kod vladike Nikolaja ćemo naći dijagnozu još iz 16. decembra 1919, kad je on pred kraljevskom porodicom održao predavanje u londonskoj katedrali Svetog Pavla: "Vrlo je zanimljivo da saznamo, šta ljudi prihvataju kao svoju vodeću ideologiju, kada se odreknu i izgube religiju. Jedan pregled evropske istorije u poslednjih 150 godina daće nam tačan odgovor na to pitanje. Vodeća ideja Evrope u vreme ovog perioda prvo je bila politička, pa naučna i na kraju ekonomska."
Ekonomija kao ropstvo
"Od sredine 18. veka pa do 1848. godine, političari su bili najcenjeniji ljudi Evrope", reći će vladika i kao primer izdvojiti francuskog državnikaŠarla Morisa de Taljerana Perigora (1754-1838), čije su veštine bile izuzetne a podrazumevale su da se čini svašta – ali da vode uspehu. O njemu se svašta pričalo, ali je bio respektovan i cenjen.
Nauka je preuzela vodeću ulogu u drugoj polovini 19. veka. Vladika je ukazao na Darvina, Marksa i Ničea, kao "sveštenike nauke" koji su dali "neosporan doprinos rušenju evropske civilizacije". "Naučne" i "filosofske" škole – darvinizam, ničeanstvo i marksizam – u Evropi su konačno utvrdile duh materijalizma, ateizma, racionalizma i nihilizma – što je "rasplamsalo požar dva svetska rata, a u Rusiji požar revolucije 1917, koji su odneli više desetina miliona ljudskih života... Iako su se darvinizam, marksizam i ničeanstvo potpuno diskreditovali kao 'naučne teorije', mora se priznati da su, uprkos tome, uspeli da daju ideološko 'seme'."
Posle toga na scenu je stupio ekonomski period. Valentin Katasonov, držeći se ideja vladike Nikolaja, konstatuje da "vladavina duha ekonomije i materijalizma u društvu označava poslednji fazu u životu svake civilizacije, pa samim tim i evropske", jer: "Svet se samo može zavaravati materijalnim progresom. Ali, potpuno je sigurno da nijedna civilizacija u istoriji nije propala zbog gladi za hlebom, već zbog duhovne gladi." (Nikolaj)
Ekonomski pristup ekstremno banalizuje ljudsko postojanje. Kako govori Sv. Nikolaj: "Za poslednjih 150 godina u Evropi nije urađeno i izgrađeno ništa izuzetno i monumentalno. Nije stvoreno ni blizu ništa tako veličanstveno kad drevne katedrale, ili Danteovo pesništvo, Rafaelovo slikarstvo ili Mikelanđelovo vajarstvo."
Pokušaj da se od materijalnih dostignuća stvore "fetiši, idoli i predmeti poklonjenja, koji su počeli da im zamenjuju živog Boga" završava se otuđenjem, dubokom depresijom i "izuzetnošću" koju drugi narodi i civilizacije, kad ne moraju, ne prate: "Neko može reći: 'Dobro, ali mi smo izumeli električnu energiju, radio, telegraf, medicinske aparate i drugo'. Svakako, ali i Kina je izumela kompas, štampu i barut, pa nikad nije uzimala svoje izume kao razlog da se rastaje sa svojom religijom."
Ima nečeg proročkog u razumevanju Evrope koje je Sv. Nikolaj imao pre vek. Zapad je stigao i do suočavanja s Kinezima. I vidno je inferioran. I Rusija se podigla – kao što su najavljivali i Špengler i Sv. Nikolaj Srpski. To sad vidi čitav svet, a s nekom vrstom prosvetljenja su se suočila i Amerikanci koji su poslednja odbrana evropske civilizacije. Da se razumemo, to nije ništa ali i nije mnogo.
Tramp nije rešenje. Tramp je sveća na kraju tunela. Ponuda koja se više ne može odbiti, ali ne znači da je "propast Zapada" zaustavljena. Jer laž koju na Zapadu proizvodi njihova medijska mašinerija o njima samima – nije jednostavno ublažiti, a kamoli udaljiti. Oni koji se okreću životu, okreću se od Zapada. I to na njih sve manje deluje. Svakim danom u svakom pogledu sve manje... Tako sad izgleda svet na groblju evropskih vrednosti.
